Rusija i Ukrajina: Počinje godišnji NATO samit u Viljnusu, napad ruskih dronova na Odesu i Kijevsku oblast

U danu kada u Litvaniji počinje godišnji NATO samit na čijem je dnevnom redu kandidatura Ukrajine za članstvo, ruska vojska je rano jutros poslala 28 jurišnih dronova, od kojih su neki oboreni blizu Kijeva.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine nema informacije o eventualnim žrtvama.

U Kijevskoj oblasti je oštećeno 12 privatnih kuća i jedna višespratnica.

Ukrajinske vlasti prijavile su i napad na Odesu, južni grad na Crnom moru, gde su ostaci oborenih dronova pogodili upravnu zgradu u luci, kao i magacin za skladištenje žita.

Prema tvrdnjama ukrajinskih vlasti, većina dronova je oborena.

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji

Pred početak Samita NATO-a u Viljnusu, glavnom gradu Litvanije, saopšteno je da je Turska ipak pristala da i Švedska uđe u vojnu alijansu.

Turska se mesecima protivila toj ideji, optužujući Švedsku da pruža utočište kurdskim ekstremistima.

Ipak, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sada je promenio stav i izjavio da će u turskom parlamentu ubrzati ratifikaciju odluke o pristanku da Švedska postane 32. članica NATO-a.

Svaka članica NATO-a ima pravo na veto ako neka nova zemlja podnese zahtev za prijem u alijansu.

Osim Turske, ni mađarski parlament još nije potvrdio prijem Švedske, ali generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg tvrdi da neće biti nikakvih problema u Budimpešti.

Više o ovoj vesti pročitajte ovde.

Dan 503.

• Napad dronova na Odesku oblast, ukrajinski PVO oborio i oboreni blizu Kijeva
• U Viljnusu, glavnom gradu Litvanije, počinje godišnji samit NATO-a
• Uoči samita NATO-a, američki predsednik Bajden kaže da je još prerano za ulazak Ukrajine u vojnu alijansu
• Turska je pristala da Švedska pristupi NATO-u, objavio šef alijanse – više o tome pročitajte ovde
• Studija Meduze, nezavisni medij u Rusiji, navodi da je u Ukrajini od početka rata poginulo 47.000 ruskih državljana
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN
• Prethodne nedelje, u tri odvojena ruska napada poginulo je više od 30 ljudi u Ukrajini, kažu ukrajinske vlasti
• Amerika odlučila da snebde Kijev kasetnom municijom, što kritikuju i organizacije za ljudska prava, ali i neki političari Demokratske stranke iz koje je Bajden

Kontroverzna odluka Amerike da isporuči Kijevu bombe zabranjene u većem delu sveta

Amerika će snabdeti Kijev kasetnom municijom, zabranjenom u većem delu sveta, a predsednik Džozef Bajden kaže da je doneo „veoma tešku odluku“ na koju su ga, dodaje, dugo nagovarali.

Bilo je potrebno „neko vreme da me ubede, ali sam tako postupio jer Ukrajincima ponestaje municije“, izjavio je Bajden o odluci koja je naišla na mnoge kritike, pa i među visokim predstavnicima Demokratske stranke, iz čijih je redova Bajden i izabran za predsednika SAD.

Saveznici Amerike u NATO-u, među kojima i Velika Britanija, nisu saglasni sa ovim potezom Vašingtona.

Pre odlaska u Litvaniju, Bajden je došao u London gde je razgovarao sa britanskim premijerom Rišijem Sunakom.

Sunak je proteklog vikenda izrazio rezerve u pogledu odluke Amerike o slanju kasetne municije, zavranjene u većem, delu sveta.

Britanija je jedna od 120 zemalja potpisnica Konvencije kojom se zabranjuje upotreba ovog oružja.

Neslaganje sa potezom Vašingtona izrazila je i Španija.

Više o tome čitajte ovde.

Međusobne optužbe Kijeva i Moskve o nuklearnoj elektrani Zaporožje

Rusija i Ukrajina razmenile su optužbe za planiranje napada na nuklearnu elektranu Zaporožje.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u telefonskom razgovoru sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom da ruske snage spremaju „opasne provokacije u Zaporožju“.

Prethodno je Renat Karča, savetnik direktora ruske energetske kompanije „Rosenergoatom“, izneo tvrdnju da će ukrajinske snage napasti nuklearku preciznim oružjem i bespilotnim letelicama.

Zelenski je naveo da su se Makron i on saglasili da „situaciju drže pod maksimalnom kontrolom zajedno sa Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju“.

Ukrajinske oružane snaga navele su u saopštenju da „postoje operativni podaci da su na krov trećeg i četvrtog reaktora nuklearke postavljene eksplozivne naprave“ i da je moguć napad „u bliskoj budućnosti“.

Dodaje se da eksplozije tih naprava ne bi oštetile reaktore kako bi se stvorila slika da je nuklearka granatirana sa ukrajinske strane.

Nuklearna elektrana je pod kontrolom ruskih snaga još od rane faze rata, kao i veći deo Zaporoškog regiona, koju je ruski predsednik anektirao prošle godine mimo međunarodnog prava i normi.

Grad Zaporožje u toj oblasti je pod kontrolom Ukrajine.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk