Duboko u Putinovoj Rusiji, Biblioteka „Džordž Orvel“ u Ivanovu i dalje izdaje knjige o totalitarizmu.
Ruska propaganda poručuje ljudima da se zemlja kreće ka ekonomskom i vojnom uspehu.
Ako je verovati bilbordima u Ivanovu, Rusiji nema premca:
„Rekordna žetva!“
„Rekonstruisano više od 2.000 kilometara puteva u Ivanovskoj oblasti!“
„Promena nabolje!“
- Kako Kremlj koristi stripove da bi veličao rat u Ukrajini
- Novi školski udžbenik u Rusiji opravdava rat u Ukrajini
- Zašto bi Orvelova „1984″ mogla da govori o današnjici
U ovom gradu, na četiri sata vožnje od Moskve, ogromni baner koji veliča rusku invaziju na Ukrajinu prekriva čitav zid starog bioskopa, sa sve slikama vojnika i sloganom: „Za pobedu!“.
Ovi plakati opisuju zemlju na putu da ostvari ekonomski i vojni uspeh.
Ali ima jedno mesto u Ivanovu koje slika veoma drugačiju sliku današnje Rusije.
Stojim ispred njega.
I tu postoji plakat.
Ne ruskog vojnika, već britanskog romanopisca.
Lice Džordža Orvela zuri nadole u prolaznike.
Natpis iznad njega glasi: „Biblioteka Džordž Orvel“.
Mala biblioteka nudi izbor knjiga o distopijskim svetovima i opasnostima totalitarizma.
Ima više primeraka Orvelovog klasika 1984; priče u kojoj Veliki brat uvek gleda, a država je uspostavila skoro potpunu kontrolu nad telima i umovima građana.
„Situacija je danas Rusiji veoma slična onoj u romanu 1984″, kaže mi bibliotekarka Aleksandra Karaseva.
„Potpuna kontrola vlade, države i bezbednosnih struktura“, dodaje.
U romanu 1984, Partija manipuliše percepcijom stvarnosti kod ljudi, tako da građani Okeanije veruju da je „rat u stvari mir“, a da je „neznanje moć“.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Današnja Rusija odaje vrlo sličan utisak.
Od jutra do mraka, ovdašnji državni mediji tvrde da ruski rat u Ukrajini nije invazija, već odbrambena operacija, da ruski vojnici nisu okupatori, već oslobodioci, da Zapad vodi rat protiv Rusije, kad je, u stvarnosti, Kremlj bio taj koji je izdao naređenje za invaziju na Ukrajinu.
„Upoznala sam ljude koji su navučeni na televiziju i veruju da Rusija nije u ratu sa Ukrajinom, a da je Zapad oduvek želeo da uništi Rusiju.
„To vam je kao u ‘1984’, ali je i kao u romanu ‘Farenhajt 451’ Reja Bredberija.
„U toj priči je supruga glavnog junaka okružena zidovima koji su praktično televizijski ekrani, sa glavama voditelja koji joj govore šta da radi i kako da tumači svet“, kaže Aleksandra.
Lokalni biznismen Dmitri Silin je otvorio biblioteku pre dve godine.
Kao glasni protivnik ruske invazije na Ukrajinu, želeo je da stvori prostor u kojem će Rusi moći da „misle za sebe, umesto da gledaju televiziju“.
Dmitri je kasnije krivično gonjen zbog „diskreditacije ruskih oružanih snaga“.
Optužen je da je na zgradi napisao „Ne ratu!“.
On je negirao tu optužbu.
U međuvremenu je pobegao iz Rusije i traži ga policija.
Aleksandra Karaseva me vodi kroz biblioteku.
Ona je prava riznica književnih divova, od Franca Kafke do Fjodora Dostojevskog.
Ima i publicistike: istorije Ruske revolucije, Staljinovih čistki, pada komunizma i neuspešnih pokušaja savremene Rusije da izgradi demokratiju.
Knjige koje možete da izvadite odavde nisu zabranjene u Rusiji, ali su njihove teme veoma osetljive.
Bilo kakav iskren razgovor o prošlosti ili sadašnjosti Rusije može da donese probleme.
Aleksandra veruje u moć pisane reči da donese promene.
Zbog toga je čvrsto rešila da biblioteka ostane otvorena.
„Ove knjige pokazuju našim čitaocima da moć autokratskih režima ne traje večno.
„Da svaki sistem ima slabe tačke i da svi koji razumeju situaciju oko sebe mogu da sačuvaju svoju slobodu. Sloboda mozga može da donese slobodu života i slobodu zemlje.
„Većina moje generacije nije imala iskustvo demokratije koja potiče iz naroda“, kaže Aleksandra, koja ima 68 godina.
„Pomogli smo da se uništi Sovjetski Savez, ali nismo uspeli da izgradimo demokratiju. Nismo imali iskustvo da znamo kada moramo čvrsto da stanemo i kažemo: ‘Ne smete to da radite.’ Da je moja generacija čitala 1984, možda bi se ponela drugačije“, smatra ona.
Osamnaestogodišnji Dmitri Šestopalov je čitao 1984.
On sada volontira u biblioteci.
„Ovo je sveto mesto“, kaže mi Dmitri.
„Za kreativne mlade ljude ovo je mesto na kojem mogu da upoznaju srodne duše i pobegnu od onoga što se dešava u našoj zemlji. Ovo je malo ostrvo slobode u neslobodnom okruženju“, dodaje.
Kao što to obično biva sa ostrvima, ono je zaista malo.
Aleksandra Karaseva će prva priznati da biblioteka ima vrlo malo posetilaca.
- Ukrajina i Rusija: Praćenje rata na ruskoj televiziji – potpuno druga priča
- Šta Rusi mogu da vide i čuju o ratu u Ukrajini
- Izvinjenje Orvelu koje se „krčkalo“ 70 godina
Poređenja radi, zatičem veliku masu u centru Ivanova.
Nije Veliki brat ono što su ljudi zastali da poslušaju. To je Big bend.
Na jarkom suncu, orkestar izvodi klasične sovjetske melodije i ljudi počinju da plešu uz muziku.
Ćaskajući sa masom shvatam da su neki Rusi više nego voljni da veruju u ono što im bilbordi poručuju, da je Rusija u usponu.
„Zadovoljan sam pravcem u kom se kreće Rusija“, kaže mi penzioner Vladimir.
„Postajemo samostalniji. Manje zavisimo od Zapada.“
„Ostvarujemo napredak“, kaže mi mlada žena po imenu Natalija.
„Kao što je rekao Vladimir Putin, počela je nova faza za Rusiju.“
Ali šta je sa ruskim ratom u Ukrajini?
„Trudim se da više ne pratim ništa u vezi s tim“, kaže mi Nina. „Suviše je uznemirujuće.“
U biblioteci Džordž Orvel održava se događaj.
Lokalni psiholog završava predavanje o tome kako prevazići „stečenu bespomoćnost“ i verovati da imate moć da promenite vlastiti život.
U publici je desetoro ljudi.
Propaganda koja promoviše invaziju je deo svakodnevnog života u Rusiji danas
Kad se predavanje završi, Aleksandra Karaseva svima saopštava vest.
„Zgrada je data na prodaju. Naša biblioteka mora da se iseli. Moramo da odlučimo šta ćemo da radimo. Gde ćemo sad da idemo?“
Biblioteci je ponuđen mali prostor na drugom kraju grada.
Skoro momentalno jedna žena nudi svoj kombi da pomogne sa selidbom.
Jedna druga osoba iz publike kaže da će donirati video projektor kako bi pomogla biblioteci.
Drugi predlažu ideje za sakupljanje novca.
Ovo je građansko društvo na delu. Građani se udružuju u trenutku kad je najpotrebnije.
U redu, sve je to u malim razmerama.
I ne postoji garancija uspeha.
U društvu sa sve manje i manje prostora za „mala ostrva slobode“, dugoročna budućnost biblioteke je neizvesna.
Ali oni se ne predaju.
Još ne.
Pogledajte kako stižu informacije iza Gvozdene zavese
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
