Rusija i Ukrajina: Posle ruskog udara na Krivi Rog, rodni grad Vladimir Zelenskog, Moskva tvrdi da je u julu ubila više od 20.000 ukrajinskih vojnika

U danu kada su ruske rakete pogodile Krivi Rog, rodni grad ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, u Dnjepropetrovskoj oblasti, Moskva je iznela tvrdnju da je samo u julu ubila više od 20.000 ukrajinskih vojnika.

U ruskom napadu na Krivi Rog poginulo je najmanje šest osoba, među kojima i desetogodišnje dete, objavile su ukrajinske vlasti.

Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Igor Klimenko rekao je da je još 69 povređeno, među njima i 25 dece, kada su rakete pogodile neboder u ponedeljak rano ujutru.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je odrastao u ovom gradu od 600.000 stanovnika, rekao je da je par projektila palo na stambeni blok i zgradu univerziteta.

Regionalni guverner Sergej Lisak proglasio je dan žalosti.

U jutarnjem napadu na Herson, na jugu Ukrajine, poginuo je 60-godišnji radnik komunalne službe, dok je u eksploziji povređeno još četiri osobe, saopštila je regionalna vojna administracija.

• Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO
• Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini
• Ukrajina ubrzano povećava „vojsku dronova“

Ranije u ponedeljak, Aleksandar Bogomaz, guverner ruske Brijanske oblasti, potvrdio je informaciju o udaru dronom na okružno odeljenje policije u pograničnom gradu Trubčevsku, ali da nije bilo žrtava.

Prema tvrdnjama ruskog Ministarstva odbrane, u julu 2023. godine njihove snage su ubile 20.824 ukrajinskih vojnika.

Ovo je izneo Sergej Šojgu, ruski ministar odbrane, dodajući da je za mesec dana ukrajinska vojska izgubila 2.227 „jedinica različitog naoružanja“, među kojima i 10 tenkova Leopard, nemačke proizvodnje, 11 američkih borbenih pešadijskih vozila Bredli, 40 američkih artiljerijskih sistema M777 i 50 samohodnih artiljerijskih oruđa iz Velike Britanije.

U ratnim uslovima, BBC ne može nezavisno da potvrdi tvrdnje Ukrajine ili Rusije.

Ni Kijev ni Moskva ne iznose podatke o sopstvenim gubicima tokom rata koji je počeo u februaru 2022. godine.

Rusija je u septembru 2022. godine poslednji put objavila zvaničan broj poginulih vojnika u Ukrajini – 5.937.

BBC ruski servis je u junu ove godine identifikovao više od 25.000 poginulih ruskih vojnika od početka rata.

Dok Kijev sve više napada rusku teritoriju, ali i delove svoje zemlje koje su pod kontrolom Rusije u nameri da ih povrati, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da ne odbija mirovne pregovore, ali da su oni praktično nemogući dok je ukrajinska vojska u ofanzivi.

Rusija i Ukrajina su ranije saopštile da neće sesti za pregovarački sto ukoliko se prethodno ne ispune uslovi.

Ukrajina želi da se vrate njene granice iz 1991. godine, čemu se Kremlj žestoko protivi.

Iz Moskve kažu da Kijev mora da prihvati „novu teritorijalnu realnost“ da bi došlo do pregovora.

Dan 523.

• Ruski udar na Krivi Rog u Dnjepropetrovskoj oblasti – šestoro mrtvih i više od 50 ranjenih, kažu lokalne ukrajinske vlasti
• Novi napadi dronovima na Moskvu, Zelenski kaže da se „rat vratio u Rusiju“
• Ukrajinci su izgubili više od 20.000 vojnika samo u julu, tvrdi ruski ministar odbrane Šojgu
• Jevgenij Prigožin, šef Vagnera, kaže da je njegova vojna kompanija za sada obustavila regrutaciju novih boraca
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN

Napad na Krivi Rog

U ruskom napadu na Krivi Rog u Dnjepropetrovskoj oblasti poginulo je šest osoba, među njima i desetogodišnja ćerka i njena majka, prenose ukrajinske službe.

Rodni grad ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog konstantna je meta ruskih udara.

U junu je 11 ljudi poginulo, a 28 povređeno pošto je Rusija pokrenula „masovni raketni napad“ na civilne zgrade u ovom gradu.

U poslednjem napadu hospitalizovano je skoro 70 ljudi, među njima i deca uzrasta od četiri do 17 godina.

Meštani su za agenciju Rojters izjavili da se napad dogodio nešto posle devet sati ujutru po lokalnom vremenu.

Snimak koji je objavio Zelenski pokazuje da je veliki deo višespratnice potpuno srušen u napadu, sa velikom rupom usred objekta.

Zvaničnici su takođe naveli da je oko 150 ljudi uspelo da pobegne od eksplozije.

Ukrajinski lider je na Telegramu rekao da je više od 350 ljudi bilo uključeno u spasilačke operacije, a regionalni guverner Lisak je kasnije dodao da su radnici hitne pomoći spasili još 30 ljudi iz zgrade..

Zelenski je naglasio i da je „na desetine ljudi“ povređeno u napadu i pod traumom, ali je obećao da ih „ovaj teror neće uplašiti niti slomiti“.

Poslednjih nedelja Rusija je opet pojačala napade na civilne ciljeve, a Mihail Podoljak, glavni savetnik ukrajinskog predsednika, optužio je Moskvu da je pokrenula „genocidne“ napade na njegove sunarodnike.

„Međunarodno pravo nikada neće funkcionisati ako agresor ne vidi pravu moć toga. Moć počinje zatvaranjem ukrajinskog neba sistemima protivraketne odbrane i PVO“, napisao je on na Tviteru.

Moskva je dosledno poricala da traži civilne ciljeve. Ali zapadni lideri, poput američkog predsednika Džoa Bajdena, optužili su Rusiju da često bombarduje područja bez „vojne svrhe“.

Pogledajte fotografije ovog napada:

Zelenski posle napada dronovima na Moskvu: „Rat se vraća u Rusiju“

Poslednjih meseci, Moskva optužuje Kijev za seriju napada bespilotnim letelicama na rusku teritoriju, među kojima je i nekoliko na prestonicu.

Najznačajniji je bio u maju, kada je Rusija tvrdila da je Ukrajina koristila dva drona za napad na Kremlj.

Ukrajina je negirala da je napala Kremlj ili da je gađala predsednika Vladimira Putina.

U najnovijem napadu, za koji Rusija okrivljuje Ukrajinu, u Moskvi su oštećene dve zgrade i nakratko je zatvoren jedan od aerodrom

Napadi na ruskoj teritoriji su „neizbežan, prirodan i apsolutno fer proces rata između dve zemlje. Rat se vraća u Rusiju“, izjavio je Zelenski.

Moskva tvrdi da je presrela tri drona.

Jedan je oboren zapadno od centra grada. Dva su neutralisana, ali su se srušila na dva poslovna bloka, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Jedna osoba je povređena, prenosi ruska državna novinska agencija Tas.

Na fotografijama se vidi da je oštećeno nekoliko prozora na uglovima zgrada, a da su krhotine razbacane po zemlji.

Jedna od očevidaca, Lija, rekla je agenciji Rojters da je videla vatru i dim.

„Čuli smo eksploziju koja je bila kao talas, svi su skočili.

„Onda je bilo puno dima i ništa se nije moglo videti, ali se od gore mogla primetiti videla vatra“, navela je.

Raniji napad dronom na Kremlj:

Prigožin: Vagner prekinuo regrutaciju novih boraca

Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, objavio je da je vojna kompanija prestala da regrutuje nove plaćenike.

„Sve dok ne budemo imali manjak kadrova, ne planiramo nove regrutacije“, rekao je on.

Prigožin je rekao da Vagner nastavlja da radi u Africi i u „centrima za obuku“ u Belorusiji i dodao da je većina plaćenika kompanije sada na odmoru.

Krajem juna, otprilike nedelju dana posle pokušaja oružane pobune i mesec dana nakon povlačenja sa prve linije fronta, Vagner je i dalje nastavio da regrutuje plaćenike širom Rusije, objavio je ruski servis BBC-ja, pozivajući centre za regrutaciju u više gradova.

• Šef Vagnera je u Belorusiji, sudeći po snimku: „Napravićemo drugu armiju na svetu“
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji

Oko 100 Vagnerovih trupa se stacioniralo u beloruskom gradu Grodno, blizu granice sa Poljskom i Litvanijom.

Deo Vagnerovih plaćenika preselio se u Belorusiju, jedinog ruskog saveznika, prema dogovoru sklopljenom posle kratkotrajne pobune ove grupe protiv Moskve.

„Vagner bi mogao da sprovede ilegalnu migraciju iz Belorusije, što je hibridni rat“, naveo je Mateuš Moravjecki, poljski premijer.

Varšava kaže da Vagnerovo prisustvo u Belorusiji vidi kao potencijalnu pretnju i da nastoji da ojača istočni bok.

Najavljeno je i da će broj vojnika biti udvostručen.

Moravjecki je u subotu rekao da se više od 100 članova Vagnerove grupe preselilo na severozapad Belorusije gde se nalazi granica sa Poljskom i Litvanijom.

On tvrdi da bi se plaćenici mogli pretvarati da su migranti kako bi ušli u ove dve zemlje Evropske unije.

„Sada situacija postaje još opasnija.

„Ovo je svakako korak bliže ka hibridnom napadu na poljsku teritoriju“, naveo je.

Poljski ministar unutrašnjih poslova rekao je u četvrtak da bi Poljska, Litvanija i Letonija mogle zajednički da odluče da zatvore granice sa Belorusijom ako na njima dođe do incidenata sa grupom Vagner.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]