Rusija i Ukrajina: Prvi razgovor Đinpinga i Zelenskog – Kina je neutralna, poručuje Peking

Dok se na istoku Ukrajine nastavljaju žestoke bitke, kineski predsednik Si Đinping rekao je ukrajinskom kolegi Vladimiru Zelenskom da su pregovori jedini izlaz iz rata.

Kineska državna televizija CCTV izvestila je da je Si Đinping rekao Zelenskom da je Kina uvek bila i ostala neutralna i da je na strani mira.

Peking je u februaru predložio mirovni plan od 12 tačaka za političko rešenje sukoba Moskve i Kijeva.

Zvanično, Kina zadržava neutralnu poziciju po pitanju ruske agresije, ali je Zapad smatra saveznikom Rusije.

Kineski ministar spoljnih poslova je rekao da sama činjenica da je došlo do telefonskog razgovora pokazuje da Kina zauzima objektivan i nepristrasan stav i da, kao velika i uticajna zemlja, oseća odgovornost.

Bela kuća je pozitivno ocenila telefonski razgovor predsednika Ukrajine i Kine, ali je upozorila da ne treba gajiti nadu da će ovaj razgovor dovesti do mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije.

„Ovo je veoma dobro, ali da li će to dovesti do bilo kakvog značajnog koraka ka miru, ili plana, predloga – još ne znamo“, rekao je Džon Kirbi, koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće.

„Ako bude mirovnih pregovora, to će se desiti kada predsednik Zelenski bude spreman za to“, naglasio je Kirbi i dodao da će Sjedinjene Države pozdraviti svaki pokušaj postizanja mira.

• Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
• Ruske vlasti će elektronskim putem pozivati na regrutaciju, nema izbegavanja
• Da li srpsko oružje stiže do Ukrajine – šta znamo do sada
• Specijalci sa Zapada učestvuju u ratu u Ukrajini, pokazuju procurela dokumenta

Aleksej Navaljni, ruski opozicioni lider koji je u zatvoru, rekao je da je pod istragom zbog optužbi za terorizam zbog čega bi se njegov boravak iza rešetaka mogao produžiti i posle 2050. godine.

Govoreći putem video linka iz svoje kaznene kolonije,

Opozicioni lider je novi proces protiv njega nazvao „apsurdnim“.

Navaljni je već osuđen na 11 i po godina zatvora po nizu optužbi.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o privremenom državnom upravljanju imovinom koja pripada ljudima i kompanijama iz „neprijateljskih zemalja“.

Prema Putinovoj uredbi „O privremenom upravljanju određenom imovinom“, Rusija će u slučaju zaplene ili ograničenja prava na rusku imovinu u „neprijateljskim zemljama“ svoju imovinu koja se nalazi u Rusiji preneti pod privremeno upravljanje.

Nekoliko kompanija su već obuhvaćene uredbom, među kojima nemačka energetska firma Uniper, kao i finski Fortum.

Bahmut, grad u Donbasu, poprište je borbi koje se vode već 14 meseci, a prema najnovijem izveštaju ukrajinske vojne komande, osim Rusi pokušavaju da prodru i u Avdejevku.

Ukrajinci tvrde i da su u prethodna 24 sata „odbile 38 napada na određenim sektorima fronta“.

U Ukrajinu stiže hiljade britanskih raketa sa osiromašenim uranijumom za tenkove Čelendžer.

Na sajtu britanskog parlamenta danas su objavljena tri kratka odgovora Ministarstva odbrane na pisane zahteve Kenija MekSkila, člana Donjeg doma iz škotske Alba partije, o granatama sa jezgrom od osiromašenog uranijuma za britanske tenkove Čelendžer 2. Svi zahtevi su poslati 18. aprila.

Snabdevanje Ukrajine britanskim granatama sa osiromašenim uranijumom u javnosti je izneto krajem marta.

Radioaktivnost osiromašenog uranijuma je niža čak i od prirodnog uranijuma, ali to nije sprečilo ruske zvaničnike da takvu municiju uporede sa „prljavom bombom“, a Vladimir Putin je ovu vest 25. marta iskoristio kao povod da objavi raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji.

Ukrajinske vlasti potvrdile su da Kijev stoji iza napada bespilotnih letelica u Sevastopoljskom zalivu, ali su odbacile ruske tvrdnje da su te akcije ugrozile rad humanitarnog koridora za žito.

Pogledajte video o ukrajinskim dronovima:

Dan 427.

• FBI i brojne američke kompanije pomažu Ukrajini u prikupljanju dokaza o ratnim zločinima
• Nemački i britanski borbeni avioni presreli su tri ruska izviđačka aviona u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Baltičkog mora.
• Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz prema kojem će Rusija, u slučaju zaplene ili ograničenja prava na rusku imovinu u „neprijateljskim zemljama“, preneti njihovu imovinu koja se nalazi u Rusiji pod privremeno upravljanje
• U ruskom napadu, raketa S-300 pogodila je u utorak zgradu muzeja u Kupjansku, u Harkovskoj oblasti na istoku zemlje. Jedna osoba je poginula, a 10 ljudi ranjeno
• Rusko predsedavanje Savetom bezbednosti UN donelo nove varnice – Lavrov optužio Zapad za rat, zapadne zemlje osuđuju Moskvu
• Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, demantovao je pisanje Vašington posta da su Ukrajinci nameravali da napadnu Moskvu na godišnjicu početka rata, ali da ih je Bela kuća od toga odvratila.
• Evropska unija i Japan odbili su američki predlog da na samitu u maju objave zabranu potpunog izvoza u Rusiju, uz određene izuzetke, piše Fajnenšel tajms.
• Rusija pokrenula kampanju kojom poziva muškarce da se pridruže vojsci – više pročitajte ovde

Zelenski: Rusiji se ne sme dozvoliti da ucenjuje svet uz pomoć nuklearnih elektrana

Na 37. godišnjicu katastrofe u nuklearnoj elektrani u Černobilju, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je svetsku zajednicu da spreči Rusiju da ucenjuje svet nuklearnim postrojenjima.

Najveću evropsku nuklearnu elektranu u ukrajinskom Zaporožju ruske trupe su zauzele pre više od godinu dana.

Međunarodna agencija za atomsku energiju više puta beležila nelegalne i opasne aktivnosti na teritoriji stanice, poput izgradnje objekata nejasne namene.

U prvim mesecima rata, i nuklearna elektrana Černobilj je takođe bila u rukama ruskih snaga.

„Pre 37 godina, nesreća u nuklearnoj elektrani u Černobilju ostavila je ogroman ožiljak za ceo svet.

„Curenje radijacije pretvorilo je nekada udobnu i razvijenu teritoriju u zonu isključenja. Zona od 30 kilometara oko nuklearne elektrane Černobil ostaje opasno mesto sa visokom koncentracijom radijacije“, napisao je Zelenski na kanalu Telegram.

On je podsetio na visoku cenu otklanjanja posledica katastrofe 1986. godine i pozvao da se zaustavi Rusija, koja, kako tvrdi stvara preduslove za novu tragediju.

• Istorijske fotografije Černobilja – prvi sati posle nesreće
• Černobilj: Ko živi u zabranjenoj zoni
• Černobilj kroz objektiv srpskog turiste

Južna Afrika i hapšenje Putina: Izazov za vlasti koje traže rešenje

Vlasti Južne Afrike traže izlaz iz delikatne situacije povezane jer je za avgust zakazan samit BRIKS-a (savez Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike) uz učešće lidera zemalja članica.

Problem koji imaju pred sobom je nalog za hapšenje Vladimira Putina koji je izdao Međunarodni krivični sud.

O tom pitanju su u utorak razgovarali južnoafrički predsednik Siril Ramaposa i finski predsednik Sauli Niniste, koji boravi u poseti Pretoriji.

Izvršenje odluka MKS je obavezujuće za zemlje koje su potpisale Rimski statut, što znači i za Južnoafričku Republiku.

„Nastavljamo da proučavamo situaciju. Čim donesemo odluku, ona će odmah biti objavljena“, rekao je Ramaposa.

Kako je rat u Ukrajini iz korena promenio sajber ratovanje:

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]