U ukrajinskim regionima pod proruskom kontrolom, danas se završavaju nepriznati referendumi o pripajanju Rusiji, a iz Kremlja priznaju da je bilo grešaka prilikom sprovođenja odluke o pozivu na delimičnu mobilizaciju.
U Donjeckoj, Luganskoj, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, iako ruske i proruske snage nijednu ne kontrolišu potpuno, organizovani su referendumi koje Ukrajina i zapadne zemlje ne priznaju.
Britanski obaveštajci tvrde da će predsednik Rusije Vladimir Putin pred parlamentom proglasiti aneksiju ovih oblasti u petak, 30. septembra.
Proruske vlasti izveštavaju o rekordnoj izlaznosti i želji ljudi da brzo postanu deo Rusije. Za Ukrajinu ovi referendumi znače da pregovori sa Rusijom više nisu mogući.
Rusija je posle referenduma, koji takođe nije proznat, 2014. godine anektirala poluostrvo Krim.
Dok se u Rusiji nastavlja delimična mobilizacija, ali i protesti u pojedinim regionima i republikama, iz Kremlja je saopšteno da je bilo kršenja ukaza i da će sve greške biti ispravljene.
Prema nekim izveštajima, bili su pozivani ljudi bez vojnog iskustva ili koji su prestari ili invalidi.
- Ukrajinska kontraofanziva – u mapama
- Sve greške ruske vojne strategije u Ukrajini
- Da li je rat u Ukrajini na prekretnici
U Rusiji je nastavljena mobilizacija rezervnog sastava, ali i protesti i odlazak ljudi u druge zemlje.
Pogledajte video sa beogradskog aerodroma:
Dan 217.
- Ukrajinski predsednik Zelenski tvrdi da su u Izjumu pronađene još dve masovne grobnice sa stotinama tela
- Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina priznao je da su pravljene greške u želji da se što pre mobilišu rezervisti ruske vojske kako bi se borili u Ukrajini
- U četiri ukrajinske oblasti pod proruskom kontrolom u utorak se završavaju nepriznati referendumi o pripajanju Rusiji – više o referendumima pročitajte ovde
- Srbija ne može da prizna rezultate referenduma u okupiranim ukrajinskim oblastima, kaže Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Srbije
- Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje „ako je potrebno“ i to „sigurno nije blef“, izjavio je Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik
- SAD imaju plan za slučaj nuklearnog napada Rusije
- Japan zabranio izvoz robe za hemijsko oružje u Rusiju
- Ruski predsednik potpisao je zakone prema kojim ruskim vojnicima koji dezertiraju preti 10 godina zatvora, a strancima koji se bore za Rusiju olakšava se procedura za dobijanje državljanstva
- Putin smenio generala koji je bio zadužen za logistiku, a na njegovo mesto dolazi general koji je komandovao opsadom Marijupolja
- Od početka rata, poginulo je više od 9.000 ukrajinskih boraca, saopštilo Ministarstvo odbrane Ukrajine
- Iz ruskog Ministarstva odbrane tvrde da je poginulo više od 61.000 ukrajinskih vojnika, a da je istovremeno život izgubilo 5.937 ruskih vojnika
Medvedev: „Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje i to nije blef“
Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je da Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje „ako je potrebno“ i da to „sigurno nije blef“.
Medvedev, sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, rekao je da će Moskva morati da odgovori na pretnje ako bude na to primorana.
Na kanalu na aplikaciji Telegram, on je upozorio da će Rusija odgovoriti „bez mnogo konsultacija“ i dodao da veruje da se NATO „neće direktno mešati u sukob čak ni u ovom scenariju“.
Prethodno je američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da će SAD odgovoriti ako Rusija upotrebi nuklearno oružje.
- Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
- Rat u Ukrajini – kakav je rizik od nuklearnog oružja
Objavljujući ukaz o delimičnoj mobilizaciji, predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da njegova zemlja ima „različito oružje za uništenje“ kao i da će „iskoristiti sva raspoloživa sredstva“.
„Ne blefiram“, rekao je tada Putin.
Iz Evropske unije su tada rekli da se ovakve pretnje moraju shvatiti ozbiljno.
Moskva priznala greške tokom mobilizacije
U želji da se mobilišu rezervisti ruske vojske kako bi se borili u Ukrajini, napravili smo greške, priznao je Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina.
U pojedinim regionima, kako je pojasnio „guverneri pokušavaju da poprave situaciju“.
Dodao je da nije upoznat sa bilo kakvim odlukama koje se tiču zatvaranja ruskih granica niti proglašavanja ratnog stanja u zemlji, o čemu se prethodno spekulisalo u medijima.
U medijskim izveštajima se navodilo da bi se ovim potezima sprečilo bekstvo potencijalnih regruta u inostranstvo.
Odluka ruskog predsednika Rusije da proglasi delimičnu mobilizaciju izazvala je seriju protesta širom zemlje, a neki su odlučili da izbegnu pozive za regrutaciju i odlazak na ratište u Ukrajini.
Deo stanovnika ruske Republike Dagestan sukobio se sa policijom tokom protesta, a više o tome možete da pročitate ovde.
U ponedeljak je muškarac naneo teške povrede policajcu zaduženom za regrutaciju u sibirskom gradu Ust-Ilimsk.
Na društvenim mrežama pojavio se snimak na kome se vidi kako napadač prilazi policajcu i potom puca u njega.
Na snimku se čuje i vrisak ljudi iz okolnih zgrada koji trče pošto im je napadač uzvikivao da beže.
Bilo je izveštaja i o mnogim podmetnutim požarima u centrima za regrutaciju, ali i u drugim administrativnim zgradama širom Rusije.
Ruskim vojnicima koji odbiju da ratuju preti 10 godina zatvora
Ruskim vojnicima koji dezertiraju, odbiju da ratuju, ne slušaju naređenja ili se predaju neprijatelju preti do 10 godina zatvora.
Putin je potpisao zakon koji predviđa strože kazne za vojnike – koji je parlament ranije ove nedelje odobrio.
Prethodni zakon je za dezertiranje predviđao pet godina zatvora.
- Ko može da bude mobilisan u Rusiji
- Rusi koji rizikuju slobodu da bi protestovali zbog Putinove invazije
Strože kazne sa nepoštovanje vojne discipline uvode se posle sve više izveštaja da neki ruski vojnici u Ukrajini odbijaju da ratuju, kao i da rezervisti napuštaju zemlju kako bi izbegli mobilizaciju.
Ruski predsednik je potpisao još jedan zakon koji strancima koji se bore na strani Rusije olakšava proceduru dobijanja ruskog državljanstva.
Strani državljani koji potpišu vojni ugovor od najmanje godinu dana moći će da apliciraju za državljanstvo bez uobičajenog uslova da moraju biti rezidenti zemlje pet godina, javljaju lokalni mediji.
Kolone vozila na granicama Rusije sa Gruzijom i Mongolijom
Satelitski snimci pokazuju duge redove na ruskim granicama
Čini se da novi satelitski snimci pokazuju veliki broj vozila koja napuštaju Rusiju, pokušavajući da pređu granicu sa Gruzijom i Mongolijom.
U jednom trenutku u nedelju, procenjeno je da se na ulazak u Gruziju čekalo 48 sati, sa više od 3.000 vozila u redu za prelazak granice, javili su ruski državni mediji.
U Tbilisiju, prestonici Gruzije, već je zabeležen priliv od oko 40.000 Rusa otkako je Moskva napala Ukrajinu 24. februara, prema vladinim statistikama, preneo je Rojters.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Kazahstana saopštilo je da je skoro 100.000 Rusa ušlo u zemlju od najave delimične mobilizacije u Rusiji.
Kazahstan i Rusija imaju dugu granicu, nekoliko kontrolnih punktova, a Rusima nije potrebna ni viza ni pasoš za ulazak u Kazahstan.
Kako protiču nepriznati referendumi?
Glasanje za pripajanje Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona Rusiji biće završeno u utorak.
U ovim oblastima, koje nisu potpuno pod kontrolom proruskih vlasti, prethodnih pet dana organizovani su referendumi o pripajanju Rusiji, koje ni Ukrajina ni zapadne zemlje ne priznaju.
U ovim regionima pravo glasa ima oko četiri miliona ljudi, a neki tvrde da je bilo zastrašivanja i da glasanje nije slobodno i pošteno.
Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Srbije, poručio je u nedelju da Beograd neće moći da prihvati rezultate referenduma u četiri ukrajinske oblasti pod kontrolom ruskih snaga.
„To bi bilo potpuno suprotno našim nacionalnim i državnim interesima, očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica“, istakao je Selaković na konferenciji za novinare, prenosi televizija N1.
Glasanje je organizovano sa ciljem pripajanja ovih oblasti Rusiji, a iz Kremlja je poručeno da će, u slučaju da ishodi budu pozitivni, te teritorije biti smatrane ruskim.
„Posle referenduma, Rusija će pokušaje Ukrajine da vrati Donbas smatrati napadom na svoje zemlje“, poručio je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.
Koja su pitanja na referendumu?
- U nepriznatim samoproglašenim „narodnim republikama“ Lugansku i Donjecku pitanje na listiću je: „Da li podržavate da Rusija anektira republiku kao federalnu jedinicu?“
- U Zaporožju i Hersonu, na listiću je pitanje „Da li ste za otcepljenje od Ukrajine, stvaranje nezavisne države i postepenu aneksiju kao federalna jedinica Rusije?“
- U Lugansku i Donjecku listići su štampani samo na ruskom jeziku
- U Zaporožju i Hersonu listići su štampani na ruskom i ukrajinskom jeziku
Izvor: TASS
Rusija je 2014. godine anektirala poluostrvo Krim, gde je prethodno održan referendum.
I tada su zapadne zemlje proglasile taj čin neligitimnim.
- Zašto Rusija raspisuje „referendume“ u okupiranoj Ukrajini
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
Separatisti koje podržava Moskva kontrolišu velike delove industrijskog područja Donbasa od 2014. godine, dok su regioni Herson i Zaporožje okupirani tokom ruske invazije na Ukrajinu koja je počela u februaru.
Pripajanjem još 15 odsto ukrajinske teritorije, Rusija će moći da tvrdi da je njena teritorija napadnuta oružjem koje su NATO i druge zapadne zemlje dostavile Ukrajini.
Pozivanjem 300.000 dodatnih vojnika, Rusija može da brani liniju fronta dugu 1.000 kilometara.
Grad Herson, na jugu Ukrajine, trenutno nije bezbedno mesto, jer je u toku ukrajinska kontraofanziva.
Zaporožje, glavni grad Zaporoške oblasti, čvrsto je u ukrajinskim rukama.
Donjeck, na istoku, 60 odsto je pod ruskom kontrolom i nalazi se u samom središtu sukoba, dok Rusija kontroliše veći deo Luganska na severoistoku.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
