Rusija i Ukrajina: Putin i Prigožin – od bliskih saradnika do neočekivanih suparnika

Odnos šefa Vagnera Jevgenija Prigožina i ruskog predsednika Vladimira Putina započeo je pod sumnjivim okolnostima, a njegov prekid bio je jednako maglovit.

Bila je to simbiotska veza nastala u sivoj zoni u kojoj se državne službe sreću sa kriminalnim podzemljem i oduvek se znalo da će se loše završiti.

Za samo nekoliko decenija, Vagner je postao jedna od najuticajnijih struktura u Rusiji, a ima i onih koji smatraju da je puki opstanak Putinovog režima postao zavistan od Prigožinovih uspeha u ratu u Ukrajini.

Sada izgleda kao da Kremlj želi da eliminiše svu konkurenciju za politički uticaj.

• Jevgenij Prigožin: Godine opasnog življenja
• „Putinov kuvar“, osnivač plaćeničke grupe Vagner: Ko je Jevgenij Prigožin
• Unutar ruske vojne mašinerije: Zašto su Ramzan Kadirov i Jevgenij Prigožin važni

Kriminalci, KGB-ovci i sumnjivci Sankt Peterburga

Jevgenij Prigožin je upoznao Vladimira Putina početkom 1990-ih.

Nisu poznate tačne okolnosti njihovog prvog susreta, ali se veruje da su se upoznali dok je jedan od njih bio zatvorenik sveže pušten na slobodu, a drugi sveži povratnik iz misije sovjetskog KGB-a u Istočnoj Nemačkoj koji je želeo da uđe u politiku.

Sve se to dešavalo u vreme sumorne političke stvarnosti Rusije devedesetih.

Kad se Sovjetski Savez raspao u haosu 1991. godine, neko vreme je kriminalno podzemlje došlo na svoje i držalo značajnu moć u rukama.

Istorijski gledano, bezbednosne službe u Sovjetskom Savezu imale su običaj da sklapaju sporazume sa kriminalcima i da ih regrutuju radi dobijanja informacija i pomoći sa raznim zadacima, dok su, s druge strane, kriminalci bili zadovoljni što imaju priliku da se obogate kroz jednu takvu saradnju.

I Jevgenij Prigožin i Vladimir Putin potiču iz Sankt Peterburga, drugog najvećeg grada u Rusiji i za mnoge, glavnog kulturnog centra, doma muzeja Ermitaž i carskog Zimskog dvorca.

Grad je poznat i kao „kriminalna prestonica Rusije“, dom velikog broja moćnih zločinačkih bandi baš kao i sitnih lopova.

Jevgenij Prigožin tu nije bio izuzetak.

Krajem sedamdesetih njemu je izrečena uslovna kazna za krađu.

Godine 1981. ponovo je proglašen krivim, ovaj put za pljačku, i osuđen na 13 godina zatvora.

Okolnosti ovog brutalno zločina opisane su na sledeći način: on i dvojica njegovih saučesnika napali su ženu na ulici, ščepavši je za vrat i pokušavši da je udave.

Potom su joj oduzeli zimske čizme i minđuše, i pobegli.

Budući šef Vagner izašao je iz zatvora 1990. godine, u veoma drugačije vreme u odnosu na ono kad je započinjao služenje kazne.

Umesto starog sovjetskog vođe Leonida Brežnjeva, na vlasti je bio reformistički lider Mihail Gorbačov, Perestrojka je bila uveliko u toku, a Berlinski zid je bio srušen.

Sredinom 1990-ih, Jevgenij Prigožin je otvorio restoran u Sankt Peterburgu pod imenom Stara carinarnica koji su posećivali bosovi lokalnih bandi, baš kao i gradonačelnik Sankt Peterburga Anatolij Sobčak.

U to vreme četrdesetogodišnji Vladimir Putin radio je kao Sobčakov asistent.

Od tada pa nadalje Jevgenij Prigožin se peo samo uzbrdo.

U Sankt Peterburgu je otvorio lanac restorana, koji su posećivale i domaće i strane mušterije, uključujući političare.

Postoji fotografija iz 2002. godine na kojoj se Prigožin vidi kako služi večeru Vladimiru Putinu i američkom predsedniku Džordžu Bušu.

Veruje se da je negde u to vreme nastao nadimak „Putinov kuvar“.

Bilo je ključno za čoveka kao što je Putin, sa prošlošću u KGB-u i vrlo sumnjičave prirode, da ima ličnog kuvara koji će se starati da je njegova hrana uvek bezbedna.

Od kuvara preko trola do plaćenika

Ranih dvehiljaditih, Vladimir Putin je ušao u Kremlj, a ruske bezbednosne službe polako su počinjale ponovo da preuzimaju kontrolu.

Od sredine dvehiljaditih, Jevgenij Prigožin počeo je da izvršava razne zadatke za Kremlj, pogotovo one koji su bili van domašaja bezbednosnih službi.

Osnovao je medijsku imperiju, usredsređenu na širenje dezinformacija, i u Rusiji i u inostranstvu.

Priče koje je izmišljala ova medijska mašina bile su često toliko fantastične da se nijedan državni propagandni aparat nije usuđivao da ih širi.

Kako su se društvene mreže razvijale i sticale sve veći uticaj, Prigožin je osnovao svoju „fabriku trolova“.

Mnogi komentatori verovali su da je glavna snaga ove fabrike bila širenje ideje među Rusima da ne postoji istina i da nema ni smisla tražiti je.

Nakon ukrajinske revolucije na Majdanu iz 2013-2014. godine i ruske aneksije Krima, javili su se prvi izveštaji o privatnoj vojnoj kompaniji Vagner.

Grupa Vagner podržavala je pro-ruske separatiste na Krimu i na istoku Ukrajine.

U to vreme se Kremlj nije usuđivao da pokrene potpunu invaziju na Ukrajinu, već je umesto toga započeo vojnu operaciju u Siriji.

Mnogi analitičari veruju da je rusko učešće u Siriji trebalo da odvrati pažnju sa rata u Donbasu, na istoku Ukrajine.

Tada smo prvi put čuli za Dmitrija Utkina, Prigožinovog bliskog saradnika, koji je postao komandant grupe Vagner poznat po ekstremnim desničarskim stavovima – a takođe i po svireposti i nemilosrdnosti.

Uprkos tome što su sam Jevgenij Prigožin i njegovi plaćenici iz Vagnera postajali sve važniji za Putinovu vladavinu, ruska vlada je još u proleće 2022. godine nastavljala da tvrdi da ruska država nema nikakve veze sa Prigožinom.

Ruski zakon izričito zabranjuje postojanje plaćeničkih organizacija.

Zvanični portparol Kremlja Dmitrij Peskov uporno je negirao saznanja o Vagnerovim operacijama.

On bi govorio da Kremlj zna za „izvesnog privatnog biznismena“ koji bi mogao biti upleten.

Istovremeno je svima postalo očigledno da vojne operacije u Ukrajini i Siriji, gde je Vagner takođe bio u tajnosti angažovan, baš kao i u velikom broju afričkih zemalja, naprosto ne bi mogle da se dese bez odobrenja sa najviših nivoa ruske vlasti.

U leto 2022. godine, u ruskim medijima su počeli da se javljaju izveštaji da se u Ukrajini bori naoružana grupa u vlasništvu biznismena iz Sankt Peterburga.

U roku od svega nekoliko nedelja, Jevgenij Prigožin pošao je u turneju po ruskim zatvorima, regrutujući zatvorenike za rusku ratnu mašineriju.

U jesen 2022. godine, zvanični portparol Kremlja Dmitrij Peskov opisao je Prigožina kao čoveka „koga duša boli zbog onoga što se dešava“ i „koji daje krupan doprinos“.

U novembru 2022. godine, Jevgenij Prigožin je otvorio „Vagnerov centar“ u Sankt Peterburgu, dok su njegove kritike na račun ruske vojske i Ministarstva odbrane postajale sve glasnije.

I dok su se ruske snage povlačile iz dobrog dela južne i iz jednog dela istočne Ukrajine, Prigožinova kritika na račun Ministarstva odbrane dostigla je vrhunac.

• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
• Vagner, Orlovi i obračun sa ‘ruskim liberalima u Srbiji’ – šta znamo do sada
• Kako grupa Vagner i dalje regrutuje zatvorenike za rat u Ukrajini

Pobuna

Šef Vagnera žalio se da vojna komanda odbija da prizna doprinos plaćenika ratnoj mašineriji.

Kasnije je otvoreno optužio ministra odbrane Sergeja Šojguja i glavnokomandujućeg Ruske vojske Valerija Gersaimova za uskraćivanje municije Vagneru dok se grupa bori u gradu Bahmutu na istoku Ukrajine.

Kremlj nije javno komentarisao eskalaciju ovog sukoba.

Početkom juna, Ministarstvo odbrane zahtevalo je da sve privatne vojne grupe, što će reći plaćenici, pređu pod okrilje države i potpišu ugovore sa vojskom.

Prigožin je to kategorički odbio.

Situacija je dostigla tačku ključanja u ranim časovima 23. juna kad je Jevgenij Prigožin optužio rusku vojsku za napad na Vagnerove položaje (nema dokaza da su se ti napadi stvarno odigrali) i najavio „marš pravde“ čiji je krajnje odredište Moskva.

Izvori sa kojima su pričali BBC i drugi mediji opisali su to kao znak Prigožinovog očaja i njegov pokušaj da privuče pažnju predsednika Putina na njegov sukob sa ruskom vojskom.

„Brinuo se da će izgubiti samostalnost“ – rekao je za BBC izvor koji dobro poznaje Jevgenija Prigožina.

Vagnerovi plaćenici oborili su dva vojna helikoptera i jedan avion, a ubili su i do 15 ruskih vojnika.

Kad je Prigožin pribegao ovim ekstremnim merama, ruska bezbednosna služba FSB je pokrenula krivični postupak protiv njega, dok ga je predsednik Putin opisao kao izdajnika (mada ga nije pomenuo imenom) koji je „zabio nož u leđa zemlji“ i obećao je da će krivično goniti sve pobunjenike.

Situacija je najednom bila razrešena u večernjim satima 24. juna kad je Jevgenij Prigožin zaustavio marš plaćenika.

Dvadeset devetog juna, predsednik Putin se susreo sa Prigožinom i drugim komandantima Vagnera.

Kasnije je predsednik izjavio kako je ubedio plaćenike da služe pod jednim od komandira ruske vojske.

Prigožin je negirao da je ikada pristao da služi pod Ministarstvom odbrane.

Posle pobune, predsednik Putin je neočekivano obelodanio da je Vagner oduvek finansirala ruska država, iako je Kremlj godinama uporno negirao bilo kakvu vezu sa plaćenicima.

Krajem jula pojavili su se izveštaji da je Jevgenij Prigožin primećen na samitu Rusije i Afrike u Sankt Peterburgu.

Mnogi posmatrači pretpostavljali su da će, imajući u vidu raniji istorijat Vagnera sa učešćem u nekoliko afričkih zemalja, Prigožin najverovatnije usredsrediti pažnju na aktivnosti na tom kontinentu.

Dva dana pre fatalnog pada aviona u Tverskoj oblasti, na internetu se pojavio snimak navodno načinjen u zapadnoafričkoj zemlji Mali.

Na njemu se vidi Prigožin sa vojnim šeširom kako stoji na terenu i govori: „Evo nas, uterujemo strah od Boga u kosti ISIS-a, Al Kaide i drugih bandita.“

To se i dalje smatra njegovom poslednjom poznatom izjavom datom u javnosti.

Čini se da Prigožinova priča sledi dobro poznatu putanju na osnovu drugih primera iz ruske istorije – kad oni koji sprovode najbrutalniju politiku Kremlja na kraju i sami budu kažnjeni i uništeni.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]