Početak 2022. godine bio je ispunjen nervozom, ali u mom slučaju to nije bilo povezano sa govorkanjima o predstojećem ratu.
Naime, dvojica plaćenika iz grupe Vagner Jevgenija Prigožina tužila su me za klevetu.
Moja supruga i ja smo razgovarali o tome da li ćemo možda morati da napustimo Rusiju.
Nismo mogli ni da pretpostavimo šta će doneti budućnost.
Plaćenici su tužbu podneli zbog istrage koju smo zajedno sproveli moj kolega iz BBC-ja na arapskom Nader Ibrahim i ja, baveći se prisustvom ruskih plaćenika u Libiji 2019-2020. godine.
Otkrili smo dokaze ne samo da su bili tamo, boreći se protiv vlade koja ima podršku UN-a i pomažući generalu Kalifi Haftaru, već i da su činili ratne zločine nad civilima.
- Oficir ruske vojske: „Naše trupe su mučile Ukrajince“
- Kako su plaćenici Vagnera u Rusiji postali „heroji i najiskusniji vojnici na svetu“
- Skrivanje od Putinove mobilizacije u ledenim šumama ruske divljine
Posle objavljivanja filma i članka koji predstavljaju ove nalaze, dvojica plaćenika koji su imenovani tužili su BBC i mene na sudu u Moskvi.
U januaru 2022, slučaj je još bio u toku, a ja sam se brinuo da će se odužiti i da čak ni uz pomoć sposobnih advokata neću uspeti da odbranim svoju reputaciju – ili čak svoju slobodu.
Šest meseci kasnije, jedan od tužitelja, koji je tvrdio da nikada nije bio član grupe Vagner, poginuo je boreći se u Ukrajini kao Vagnerov plaćenik.
Drugi je izgubio tužbu protiv nas.
Na kraju sam ipak napustio Rusiju, ali iz potpuno drugih razloga.
Početkom februara 2022. godine, dok se ruska vojska gomilala na granici sa Ukrajinom i sve se više govorilo o ratu, stigao sam u Kijev da bih izveštavao o narastajućoj napetosti.
Ali duboko u sebi i dalje nisam verovao da će doći do rata.
Uporno sam ponavljao supruzi da ću dve nedelje kasnije biti kod kuće, u Moskvi.
Četrnaestog februara, još jedan reporter BBC-ja Slava Komenko i ja otišli smo u grad Vovčansk u Harkovskoj oblasti, blizu granice sa Rusijom.
Deset dana kasnije, taj grad će se naći pod ruskom okupacijom, ali u ono vreme meštani nisu verovali u tu mogućnost.
Kad smo ih Slava i ja malo više pritisnuli, ispitujući ih šta će raditi ako ipak dođe do invazije, oni su fatalistički slegnuli ramenima i rekli:
„Preživeli smo i Nemce na ovaj ili onaj način.“
Govorili su o Drugom svetskom ratu.
Na povratku u Kijev zaustavili smo se kraj table za grad Peremoha, što je ukrajinska reč za „pobedu“ i fotografisali se pored nje.
Budući da nijedan od nas nije verovao da će doći do rata, pomislili smo da će to biti kasnije lep podsetnik na te dane ispunjene neizvesnošću.
Dvadeset četvrtog februara, probudio sam se u hotelskoj sobi u Kijevu kad je član hotelskog osoblja pokucao na moja vrata sa rečima:
„Gospodine, izgleda da nas bombarduju.“
Rat je počeo.
Sišao sam u hotelsko sklonište i gledao decu španskih turista kako se igraju, doživljavajući ono što se dešava kao zabavnu avanturu.
Deca nisu mogla da pojme sirene za vazdušnu opasnost i zašto ne smeju da izađu napolje.
- Učenici vilenjaka: Kako je organizovan pokret otpora u Ukrajini
- Za koje ratne zločine u Ukrajini je optužena ruska vojska
- „Putinov kuvar“, osnivač plaćeničke grupe Vagner: Ko je Jevgenij Prigožin
Narednih nekoliko dana provodio sam mnogo vremena u stanu mog kijevskog prijatelja, u kom su se okupljali brojni novinari, razmenjujući informacije i razgovarajući.
Stan je vrcao od živosti, ali je ostatak ove kijevske četvrti Podil, inače veoma prometne i pune života i energije, delovao mrtvo.
Moj prijatelj je imao terasu koja je gledala na sever – stajali smo tamo, gledajući ka gradovima Buča, Hostomel i Irpin.
Čuli smo tutnjavu artiljerije i znali smo da ruska vojska pokušava da zauzme te oblasti.
Šest meseci kasnije, kad se ruske snage budu povukle iz tih gradova i sela – predstavivši to povlačenje kao „znak dobre volje“ – svet će saznati za zverske ratne zločine koje su ove snage tamo počinile.
Ruske vlasti, međutim, u dobro poznatoj tradiciji, tvrdiće da su to lažne vesti „koju su isfabrikovale zapadne obaveštajne službe“.
Kasno 28. februara, prešao sam iz Ukrajine u Moldaviju preko reke Dnjestar.
Već sam shvatio da će povratak kući u Moskvu sada biti nemoguć.
Nakon što sam izveštavao o činjenicama rata koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine, rizikovao bih da završim iza rešetaka na mnogo godina.
Moldavija je bila puna ukrajinskih izbeglica, a meštani su nervozno pratili vesti sa fronta.
Mnogi od njih su se brinuli da ako Putinove trupe stignu do Odese, onda će njihova mala zemlja postati laka meta za rusku okupaciju.
U tom trenutku još uvek nije bilo jasno da li će Ukrajina uspeti da se odbrani od agresije Moskve.
- Rok muzičar Boris Grebenščikov za BBC: „Nikada neću prestati da budem Rus“
- Posle tenkova, priča se i o avionima: Hoće li ih Zapad poslati Ukrajini
- Zatvor, rat i ubistvo iz odmazde: Insajderska priča o Vagnerovom „slučaju ubistva maljem“
Vozom sam prešao iz Moldavije u Rumuniju. Voz je bio pun izbeglica.
Jedna četvorogodišnja devojčica me je pitala: „Uskoro ćemo se vratiti kući, zar ne?“
Nisam znao šta da joj kažem.
Kad se voz zaustavio u stanici, barmen iz vagon restorana i ja zajedno smo popušili cigaretu na peronu.
„Svi ovi ljudi“, rekao je zamišljeno, „koji pokušavaju da pobegnu, vozovi prepuni izbeglica. Kome je Putin mislio da pomaže ovim ratom?“
Nisam znao šta da kažem ni na to, a godinu dana kasnije još uvek ne znam.
Bukurešt, Beograd, Istanbul, Beč, Prag, Riga – moja emigracija bila je veoma slična ruti koju su prevalili ljudi napuštajući Rusiju posle Boljševičke revolucije 1917. godine.
Pre više od sto godina, odlazile su aristokrate i Belogardejci.
Sada su to IT stručnjaci, doktori i novinari.
Od početka invazije, Rusija je usvojila zakone koji zabranjuju nezavisno novinarstvo u bilo kom obliku.
Posle godinu dana rata, jasno je da je Vladimir Putin omanuo u svom glavnom cilju – da uništi Ukrajinu.
Međutim, ono u čemu jeste uspeo je da uništi Rusiju, njenu srednju klasu, njenu inteligenciju i kulturnu elitu.
Nikad nećemo moći da se vratimo u onu predratnu Moskvu.
Ali zato bih vrlo rado voleo da se vratim u post-putinovsku Rusiju.
A zatim da otputujem u posleratnu Ukrajinu, da vidim Donjeck, Marijupolj i Krim, koji više nisu pod ruskom okupacijom.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
