Rusija i Ukrajina: Putin naredio povećanje broja vojnika, dva reaktora u Zaporožju privremeno isključena

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret koji bi mogao da poveća broj vojnika oružanih snaga ove zemlje za čak 137.000 ljudi, dok su dva poslednja reaktora u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje privremeno prestala sa radom.

U napadu ruskih projektila na železničku stanicu u istočnom gradu Čaplinu, poginulo je 25 ljudi, među njima i dva dečaka od šest i 11 godina. Ranjeno je više od 30 ljudi, saopštile su ukrajinske vlasti..

Ruska vojna komanda potvrdila je napad projektilom Iskander, tvrdeći da su cilj bili ukrajinski vojnici i oprema.

BBC ne može da dobije nezavisnu potvrdu istinitost izjava zvaničnika zaraćenih strana.

• Šest meseci rata u Ukrajini: Hiljade poginulih, milioni izbeglih
• Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
• Koliko je opasna nuklearna elektrana u Ukrajini koju su zauzeli Rusi

Poslednja dva aktivna reaktora u nuklearnoj elektrani Zaporožje na kratko su bila isključena sa ukrajinskog energetskog sistema, saopšteno je iz Kijeva.

Problemi u radu uzrokovani su požarima u okolini koji su oštetili električne vodove.

Ukrajina već nedeljama tvrdi da Rusija pokušava da preusmeri električnu energiju iz Zaporožja na sopstvene dalekovode.

U svetu sve više raste zabrinutost zbog borbi koje se vode oko nuklearne elektrane, najveće u Evropi, koja je pod kontrolom ruske vojske od marta.

Međunarodna agencija za atomsku energiju je upozorila da je „bezbedno sprovođenje energije kroz dalekovode neophodno da bi se osigurala nuklearna bezbednost,“

Isključenje je zabeleženo istovremeno kad i nestanci struje u okolnim gradovima i selima pod ruskom kontrolom, javljaju lokalni mediji.

Putin naredio povećanje broja vojnog osoblja

Vladimir Putin potpisao je dekret kojim bi broj vojnog osoblja mogao da poraste za 137.000 u nastupajućim mesecima.

Ruske oružane snage sada broje nešto više od milion vojnog osoblja i blizu 900,000 civila.

Putinov dekret dolazi u trenutku širokog procesa regrutacije u zemlji, u kojem se nudi i finansijska dobit.

Zapadni zvaničnici tvrde da je između 70 i 80 hiljada vojnika ubijeno ili ranjeno otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu pre šest meseci.

Dan 184.

• Putin naredio povećanje broja vojnika koje bi moglo da dostigne i više od 135 hiljada
• Poslednja dva reaktora u Zaporožju privremeno isključena zbog požara
• U ruskom raketnom udaru na železničku stanicu na istoku Ukrajine poginulo je najmanje 25 ljudi, a ranjeno najmanje 30
• Ruska vojna komanda tvrdi da su cilj bili ukrajinski vojnici i oprema
• Ukrajina je trenutno jedino mesto na svetu gde se u sukobu koristi zabranjena klaster municija, ali Ukrajina i Rusija nisu potpisnice međunarodnog sporazuma, zaključak je švajcarske organizacije Monitor
• Rat u Ukrajini traje tačno šest meseci – više o tome, uz mape i grafike, pročitajte ovde
• Od početka rata, poginulo je skoro 5.600 civila, a skoro trećina Ukrajinaca napustila je domove od početka ruske invazije, kažu iz UN
• Skoro trećina Ukrajinaca napustila je domove ove godine, kažu iz UN
• Prema ukrajinskoj komandi, od početka rata poginulo je skoro 9.000 vojnika
• Rusija optužuje Ukrajinu za pogibiju ćerke Putinovog ideološkog saveznika Aleksandra Duganova u eksploziji automobila kod Moskve – više o tome pročitajte ovde

Pripadnici ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) uhapsili su stanovnika Kalinjingrada pod sumnjom da je planirao teroristički napad na objekte Baltičke flote i aerodrom Hrabrovo, po instrukcijama kontroverznog ukrajinskog bataljona Azov.

U njegovoj kući pronađena je bomba domaće izrade sa oko pet kilograma TNT-a, kao i prepiska sa aktivnim pripadnicima Azova, propagandna literatura i simboli te organizacije.

Vrhovni sud Rusije je 2. avgusta ove godine proglasio Azov za „terorističku organizaciju“.

Ukrajinske vlasti insistiraju da je Azov deo strukture Oružanih snaga Ukrajine i da se njegovi borci ne razlikuju od ostalih vojnih lica.

Nastao je na bazi istoimenog dobrovoljačkog bataljona, čiji su pripadnici optuženi za privrženost desničarskim i neonacističkim idejama na početku sukoba u Donbasu.

Šest meseci rata

Prošlo je šest meseci od početka invazije Rusije na Ukrajinu, podsećamo na neke od datuma koji su obeležili rat:

• 24. februar: Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je početak invazije na Ukrajinu, koju je nazvao „specijalnom vojnom operacijom“ čiji je cilj „demilitarizacija i denacifikacija“ zemlje
• 7. mart: Ukrajina i Rusija su postigle dogovor o otvaranju humanitarnih koridora za evakuaciju civila iz opkoljenog Marijupolja, ali su pokušaji da se oni organizuju propali zbog nastavka bombardovanja ruskih snaga
• 30. mart: Rusija saopštava da će zaustaviti napad na Kijev. Kasnije će ruske trupe početi oružane akcije na istoku Ukrajine
• 1 april: Po povlačenju ruskih trupa iz Buče, u blizini Kijeva, slike užasa izbijaju na videlo. Na ulicama leže tela mrtvih, ukazujući na masakr civila
• 20. maj: Rusija preuzima kontrolu nad čeličanom Azovstal i time ceo Marijupolj, lučki grad na jugoistoku Ukrajine
• 25. jun: Severodonjeck na istoku Ukrajine pada pod kontrolu ruskih trupa, dok obližnji Lisičank zauzimaju 3. jula, čime je Moskva skoro u potpunosti preuzela kontrolu nad regionom Lugansk
• 1. avgust: Prvi brodovi isplovljavaju iz ukrajinskih luka noseći žitarice za druge zemlje, prema dogovoru postignutom sa Rusijom koja ih je od februara blokirala

‘Ukrajina je jedino mesto na planeti gde se sada koristi kasetna municija‘

Ovaj zaključak naveden u godišnjem izveštaju švajcarske organizacije Monitor.

Finansiraju ga vlade nekoliko zemalja (među njima i Švajcarska, Kanada i Australija) i od 1999. ova organizacija prati kako se kasetne bombe koriste širom sveta.

Više od 120 zemalja je 2008. godine potpisalo Konvenciju o zabrani takve municije – veoma opasne po civile, ali ni Rusija ni Ukrajina nisu bile među njima.

Švajcarski istraživači u izveštaju pišu da bi, da nije bilo rata između Rusije i Ukrajine, prvi put posle decenije zabeležili smanjenje upotrebe kasetne municije u svetu.

Tokom 2021. od upotrebe ove municije poginulo je 149 ljudi, a do kraja leta 2022. bilo je 689 civilnih žrtava, navodi se.

Sada je Ukrajina jedino mesto na svetu gde se ova vrsta naoružanja aktivno koristi, ističe se u izveštaju.

• Kakvo oružje je ubilo više od 50 ljudi u napadu na železničku stanicu u Ukrajini
• „Mir prosto više nije moguć“: Kako i zašto su propali pregovori Rusije i Ukrajine
• Eksplozije u ruskoj vojnoj bazi na Krimu: Sabotaža, rakete ili cigarete
• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini

Prema pisanju Monitora, obe zemlje su koristile kasetnu municiju od početka rata, ali Rusija, tvrdi se, višestruko više.

U desetinama napada pogođene su stambene zgrade, železničke stanice, bolnice, škole i igrališta.

Na ukrajinskoj strani, do avgusta 2022. Monitor je zabeležio tri slučaja upotrebe kasetne bombe – jedan u Hersonu i dva u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici.

Ruske vlasti nikada nisu eksplicitno priznale upotrebu kasetnih bombi i granata, a još manje njihov uticaj na civilne ciljeve.

Ukrajinske vlasti nisu negirale njihovu upotrebu, ali su insistirale da štite svoju zemlju „u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom“.

Privođenje ruskog opozicionog političara u šest ujutru

U Jekaterinburgu je priveden bivši gradonačelnik Jevgenij Roizman.

Protiv njega je pokrenut krivični postupak po članu o „diskreditaciji“ vojske, rekao je on novinarima, obraćajući im se prozora stana dok je pretres bio u toku u ranim jutarnjim časovima u sredu.

Roizman je do danas bio jedan od poslednjih istaknutih opozicionih političara u Rusiji koji se protivio invaziji na Ukrajinu i ostao na slobodi.

Policija za sada nije zvanično komentarisala razloge privođenja.

Pogledajte trenutak ulaska policije u njegov stan:

Утро Ройзмана pic.twitter.com/ROHLhDPXPH

— Дмитрий Липецкий (@dmitryWolfhound) August 24, 2022

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]