Rusija i Ukrajina: Putin obećao da će posle „terorističkog napada“ na Krimski most uslediti odgovor, Moskva se povlači iz dogovora o žitu

Predsednik Rusije Vladimir Putin obećao je da će uzvratiti posle „terorističkog“ napada na most koji je direktna veza Krima sa Rusijom.

U eksploziji na mostu koji povezuje Rusiju sa južnim ukrajinskim poluostrvom Krim koji je Moskva anektirala 2014. godine dvoje ljudi je poginulo, a 14-godišnjakinja je ranjena.

Zbog incidenta stvorene su velike saobraćajne gužve na krimskim putevima, a mnogi vozovi su kasnili. Trajektni saobraćaj je takođe usporen.

Rusi optužuju Ukrajinu da su dronovima gađali most, što je Putin nazvao „bezosećajnim i okrutnim“ napadom.

Služba bezbednosti Ukrajine objavila je na zvaničnim nalozima na društvenim mrežama pesmu čiji stih glasi: „Most je opet zaspao“, kasnije su poručili da će „svi detalji u vezi sa eksplozijom biti saopšteni posle pobede“.

Most je otvoren 2018. godine i omogućava drumsko i železničko putovanje između Rusije i Krima, koji je pod ruskom upravom od 2014. godine.

U isto vreme, iz Kremlja je saopšteno da prestaje da važi dogovor o žitu kojim je dozvoljen prevoz ukrajinske pšenice preko Crnog mora.

Dodaju da prestanak dogovora o žitu nije povezan sa eksplozijom.

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji

„Saobraćaj na Krimskom mostu je obustavljen. Molim stanovnike i posetioce poluostrva da iz bezbednosnih razloga izaberu alternativni kopneni put kroz nove regione“, napisao je na kanalu Telegram Sergej Aksjonov, šef ruske administracije na Krimu.

Rusija novim regionima naziva ukrajinske teritorije koje je pripojila prošle godine – Herson, Zaporožje, Lugansk i Donjeck.

Rusko Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da eksplozija nije oštetila oslonce mosta i da je pogođena samo površina puta.

U oktobru prošle godine delimično je zatvoren usled velike eksplozije, a od februara ove godine je potpuno u funkciji.

Dan 509.

• Pogođen Krimski most, Moskva optužuje Kijev za napad dronovima – dvoje mrtvih, ranjena 14-godišnjakinja
• Vagnerovci stigli u Belorusiju, potvrdio ministar odbrane te zemlje, dan pošto je njihov vođa odbio Putinovu ponudu da se borci priključe ruskoj vojsci
• Glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga Valerij Zalužni rekao je za Vašington post da se u napadima na rusku teritoriju koristi isključivo oružje domaće proizvodnje
• Studija Meduze, nezavisnog medija u Rusiji, navodi da je u Ukrajini od početka rata poginulo 47.000 ruskih državljana
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN

Krimski most i prošle godine bio meta napada

Strateški važna saobraćajnica – most koji povezuje Krim sa Rusijom – bio je meta napada i prošle godine.

Ni danas nije poznato šta je bio tačan uzrok eksplozije prošlog oktobra.

Na tada objavljenim snimcima vidi se velika eksplozija dok je na mostu bio veliki broj vozila.

U mesecima pre incidenta, ukrajinski zvaničnici su više puta najavljivali da će gađati most.

Međutim, Kijev nije preuzeo odgovornost za tu eksploziju.

Aleksej Danilov, šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, objavio je tada snimak mosta koji gori, a muzička podloga je bilo pevanje holivudske zvezde Merilin Monro i čuveno: „Srećan rođendan, gospodine predsedniče“.

Eksplozija je usledila dan posle 70. rođendana ruskog predsednika Vladimira Putina.

Rusija se povukla iz dogovora o prevozu žita preko Crnog mora

Rusija se povukla iz dogovora o žitu, kojim je dozvolila izvoz ukrajinske pšenice Crnim morem.

O odluci da se povlači iz dogovora, koji je istekao 17. jula, Rusija je obavestila Tursku, Ukrajinu i UN.

Crnomorska inicijativa prestaje prestaje da važi 18. jula, a zajednički koordinacioni centar u Istanbulu, koji je vršio inspekciju brodova sa ukrajinskim žitom, biće raspušten, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Rusija je povukla i mere zaštite plovidbe i namerava da pomeri pomorski humanitarni koridor na severozapad Crnog mora.

Ukoliko se ispune zahtevi Moskve, Rusija će razmotriti novi sporazum o izvozu ukrajinskog žita preko Crnog mora, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Iz Moskve je dugo prećeno da će se povući „Inicijative za žito“ koja je dogovorena 22. jula prošle godine.

Kao razlog navode da nisu ispunjena obećanja data Rusiji prilikom potpisivanja tog sporazuma.

Nastavak sporazuma podržale su vlasti Turske, Ukrajine i predstavnici UN.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je u ponedeljak da i dalje računa da će Putin produžiti sporazum.

„Uprkos izjavi datoj danas, verujem da moj prijatelj… Putin želi da nastavi [rad] ovog humanitarnog koridora“, rekao je Erdogan, prenosi Rojters.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen osudila je odluku Moskve da se povuče iz sporazuma i nazvala je „ciničnim korakom“.

Evropska unija će nastaviti da radi na snabdevanju globalnih tržišta ukrajinskom hranom, dodala je.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski rekao je da će Kijev nastaviti izvoz žitarica, uprkos izjavi Rusije da prekine sporazum.

Poslednji brod sa ukrajinskom pšenicom napustio je luku Odesu u nedelju, 16. jula ujutro.

I pored toga što ublažavanje sankcija koje sprečavaju izvoz ruske hrane nije formalno navedeno u dogovoru o žitu, ono je dogovoreno sa SAD i EU, navode iz organizacije za međunarodni mir u Rusiji i Evroaziji Karnegi Politika.

Kao rezultat toga, sankcije koje je Rusiji uvela Evropska unija ne zabranjuju uvoz, izvoz, kupovinu ili trgovinu hranom i đubrivima iz Rusije, dok je deveti paket posebno predviđao da su transakcije dozvoljene čak i uz učešće sankcionih subjekata.

Međutim, zahtevi Moskve veći su od samog ukidanja restriktivnih mera za snabdevanje hranom.

Kako je saopštilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, Moskvi su tokom pregovora data obećanja, uključujući „ukidanje svih sankcija – direktnih i indirektnih – za isporuku poljoprivrednih proizvoda Ruske Federacije na međunarodna globalna tržišta“,

U stvari, ruske vlasti su zahtevale uklanjanje značajnog dela ekonomskih restriktivnih mera koje na bilo koji način utiču na poljoprivrednu proizvodnju.

Drugi problem je isključenje ruskih banaka iz SVIFT sistema, što čini plaćanje za isporuke izuzetno nezgodnim.

Kako navodi finansijski magazin Fajnenšel tajms, u pregovorima o produženju dogovora o žitu, Rusija je ranije predložila plan prema kojem će Roselhozbanka otvoriti podružnicu za obradu plaćanja, a dobiće pristup SVIFT-u.

Roselhozbanka nije imala značajnu ulogu u međunarodnoj trgovini žitom i đubrivima, ali Kremlj očigledno planira da je pretvori u „jedinstveni prozor“ za obračun za izvoz poljoprivrednih proizvoda, štiteći je tako od sankcija (slično Gasprombanci i izvozu gasa), pojašnjavaju iz Karnegi Politike.

Fajnenšl tajms je primetio da je banka u potpunom vlasništvu Kremlja: njen bivši predsednik odbora je Dmitrij Patrušev, sadašnji ministar poljoprivrede i sin sekretara Saveta bezbednosti Nikolaja Patruševa, koji je odigrao „važnu ulogu u pokretanju rata u Ukrajini“.

Amerika tvrdi da Vagnerove snage ne učestvuju u značajnijem obimu u operacijama

Plaćenička grupa Vagner više ne „učestvuje u značajnijem kapacitetu u podršci borbenim operacijama u Ukrajini“, rekao je portparol Pentagona.

Ova izjava dolazi nedeljama posle 24-časovne pobune ove grupe u Rusiji, velikog izazova autoritetu predsednika Vladimira Putina.

Veruje se da je Vagner pomogao Rusiji da pripoji Krim 2014. i da je vodio neke od njenih najkrvavijih nedavnih bitaka, poput osvajanja istočnog ukrajinskog grada Bahmuta.

Prema sporazumu kojim je okončana junska pobuna, Vagnerovim borcima je rečeno da mogu da se pridruže redovnoj ruskoj vojsci ili da odu u Belorusiju sa njihovim šefom Jevgenijem Prigožinom.

Ranije ove nedelje, Kremlj je saopštio da se Putin sastao sa Prigožinom u Moskvi samo nekoliko dana nakon pobune.

Govoreći za ruski dnevnik Komersant u četvrtak, ruski predsednik je izjavio da su borci ove paravojne formacije mogli da odaberu da „nastave službu“ za rusku regularnu vojsku.

„Njih bi predvodila osoba koja je sve vreme bila njihov pravi komandant“, nastavio je, očigledno misleći na sebe.

On je takođe naglasio da ne postoji pravni okvir za privatne vojne organizacije, dodavši zapravo da „Vagner ne postoji“.

Ranije tokom dana, američki predsednik Džo Bajden rekao je na konferenciji za novinare u Finskoj da Prigožin treba da se pripazi trovanja nakon pobune.

„Samo Bog zna šta će da uradi. Nismo sigurni ni gde je, ni u kakvim je odnosima (sa Putinom).

„Da sam na njegovom mestu, pazio bih šta jedem. Držao bih oko na meniju“, rekao je Bajden.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]