Rusija i Ukrajina: Putin opotužuje Zapad da je počeo rat u Ukrajini, a da Moskva hoće da ga zaustavi

Tekst će biti ažuriran

Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je danas Zapad, pre svega Ameriku, da je započeo rat u Ukrajini, a da Rusija čini sve kako bi ga zaustavila.

„Ukrajina i Donbas su postali simbol totalne laži“, kaže Putin, optužujući Zapad da se povlači iz „fundamentalnih sporazuma“ i daje „licemerne izjave“, kao i da širi NATO odbrambeni savez i da želi da nas „pokrije kao kišobranom“.

„Želim da ponovim: oni su ti koji su krivi za rat, a mi koristimo silu da ga zaustavimo“, rekao je Putin uz veliki aplauz.

U prvom obraćanju federalnoj skupštini posle dve godine, često prekidan velikim aplauzom, Putin je optužio Zapad da je „otvorio put“ nacistima da preuzmu vlast u Nemačkoj 1930-ih i da je Zapad od 19. veka pokušavao da otkine ruske „istorijske zemlje“ – „ono što se sada zove Ukrajina“.

„Sve se ponavlja“, kaže Putin, dodajući da je Zapad finansirao revoluciju u Ukrajini 2014. kojom je svrgnuta proruska vlada.

On kaže da je to „dovelo do rusofobije i ekstremnog nacionalizma“.

Putin je tokom govora ponovljao tvrdnju da je krivica za rat na Zapadu, da Zapad želi da lokalni sukob preraste u globalni rat i da se Rusija bori protiv neonacista u Ukrajini.

• Da li je Putin pretrpeo neuspeh u ratu u Ukrajini
• Za koje ratne zločine u Ukrajini je optužena ruska vojska
• Nema dogovora sa Putinom oko teritorija, kaže Zelenski za BBC

Dan pre Putinovog obraćanja, u Kijev je iznenada došao američki predsednik Džozef Bajden koji je rekao da podrška Ukrajini ostaje nepokolebljiva.

„Putin je mislio da je Ukrajina slaba, a Zapad podeljen – kako je samo pogrešio“, poručio je Bajden.

Ruski predsednik odabrao je 21. februar za obraćanje, na godišnjicu priznanja nezavisnosti otcepljenih ukrajinskih regiona – Donjecka i Luganska.

Putinje u govoru ljude iz ta dva regiona nazvao braćom i sestrama, dodajući: „Sada smo ponovo zajedno, to znači da postajemo još jači“.

Rekao je i da jedva čeka da se „dugo očekivani mir vrati u našu domovinu“.

Ta dva ukrajinska regiona su među četiri, uz Hersonsku i Zaporošku oblast, koje je Rusija pripojila prošle godine suprotno međunarodnom pravu.

Rusija je 2014. godine anektirala poluostrvo Krim, a iz Kijeva poručuju da će povratiti svu izgubljenu teritoriju, a pod tim podrazumevaju i Krim.

Putin se zahvalio stanovnicima četiri ukrajinske teritorije koji su prošle jeseni glasali za pridruživanje Rusiji na široko diskreditovanom referendumu.

„Nije bilo ništa hrabrije od vaše odluke da budete sa Rusijom, sa svojom maticom“, kaže on.

Prisutni u sali su potom ustali sa stolica i dugo aplaudirali.

„Za naše pretke i budućnost naše dece i unuka… da povratimo istorijsku pravdu… za to se bore naši heroji“, kaže Putin.

Potom je zatražio od prisutnih da ustanu u čast poginulim ruskim vojnicima.

„Zapad krivi Rusiju za sve, a sankcijama kažnjavaju sami sebe“

Putin je izneo tvrdnju da Zapad podstiče sukob i da vodi ekonomski rat protiv Rusije, ali da neće uspeti ni u čemu.

„Sankcijama koje su Rusiji uvele razne zemlje zapravo kažnjavaju same sebe“, tvrdi Putin, ukazujući na rast cena, zatvaranje preduzeća i energetsku krizu u tim zemljama.

„Oni za sve krive Rusiju“, dodao je.

Istakao je da se ruska privreda pokazala otpornijom nego što se očekivalo pred međunarodnim sankcijama i da bruto društveni proizvod (BDP) nije pao onoliko koliko se predviđalo.

„Predvideli su kolaps ruske ekonomije, ali ruski biznis je obnovio svoju logistiku i partnerstva“, kaže on.

On se zahvalio poljoprivrednicima u Rusiji za ono što je nazvao „rekordnom žetvom“ žitarica u zemlji.

Dodao je da je planirano povećanje izvoz žitarica na 60 miliona tona do kraja 2023. godine.

Pre nekoliko godina, bila bi „bajka“ da se predvidi ovakvo povećanje proizvodnje, rekao je Putin.

Najavio je i proširenje autoputeva od Moskve do Kazanja i sa Mongolijom i Kinom, kako bi se povećale veze Rusije sa istočnom Azijom.

Putin kaže da želi da razvije međunarodni severni i južni koridor, poboljšavajući veze sa Indijom, Iranom i Bliskim istokom.

Modernizacija železnice i poboljšanje severnih brodskih ruta takođe su deo planova, kaže Putin.

• Putin: „Neverovatno, ali istinito – 80 godina kasnije, opet se suočavamo sa nemačkim tenkovima“
• Evropa se bori da održi zajedništvo oko rata u Ukrajini

Ruski predsednik je u prvom delu govora pomenuo i prava LGBT ljudi, što je uobičajena tema u njegovim obraćanjima.

„Porodica znači zajednicu između muškarca i žene“, kaže Putin i dodaje da „tako kažu sveti tekstovi svake religije na Zemlji“.

„Ali Zapad unosi sumnju u ove svete tekstove… Moramo da zaštitimo našu decu od degradacije i degeneracije – i hoćemo“, kaže Putin, a te reči su pozdravljene velikim aplauzom priustnih u sali.

Šta kažu Ukrajinci?

Alis Kadi, dopisnica BBC-ja iz Kijeva

Ljudi u Kijevu kažu da ih ne zanima šta ruski predsednik ima da kaže o Ukrajini.

„Baš me briga. Više nema čega da se plašim“, kaže 61-godišnji Anatolij Tereščenko.

Olga Komarova, 62, kaže da je uverena da će Ukrajina pobediti u ratu, a u to je još više ubeđena posle iznenadne posete američkog predsednika Džozefa Bajdena u ponedeljak.

„Hvala Bogu što je došao američki predsednik, to znači da smo bezbedni. Definitivno ćemo pobediti“, kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]