Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je danas Zapad, pre svega Ameriku, da je započeo rat u Ukrajini, a da Rusija čini sve kako bi ga zaustavila.

Objavio je i da Rusija obustavlja učešće u Novom početku – sporazumu o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja sa SAD.

Novi početak je poslednji preostali sporazum o nuklearnom oružju Rusije i SAD i 2021. je produžen na pet godina.

Prvobitno potpisan 2010. godine, ugovor ograničava svaku stranu na 1.550 nuklearnih bojevih glava dugog dometa, što je manji broj nego prema prethodnom sporazumu Start.

Putin je takođe najavio da je Rusija spremna da obnovi nuklearne probe.

„Ukrajina i Donbas su postali simbol totalne laži“, kaže Putin, optužujući Zapad da se povlači iz „fundamentalnih sporazuma“ i daje „licemerne izjave“, kao i da širi NATO odbrambeni savez i da želi da nas „pokrije kao kišobranom“.

„Želim da ponovim: oni su ti koji su krivi za rat, a mi koristimo silu da ga zaustavimo“, rekao je Putin uz veliki aplauz.

U prvom obraćanju federalnoj skupštini posle dve godine, često prekidan velikim aplauzom, Putin je optužio Zapad da je „otvorio put“ nacistima da preuzmu vlast u Nemačkoj 1930-ih i da je Zapad od 19. veka pokušavao da otkine ruske „istorijske zemlje“ – „ono što se sada zove Ukrajina“.

„Sve se ponavlja“, kaže Putin, dodajući da je Zapad finansirao revoluciju u Ukrajini 2014. kojom je svrgnuta proruska vlada.

On kaže da je to „dovelo do rusofobije i ekstremnog nacionalizma“.

Putin je tokom dvosatnog govora ponavljao tvrdnju da je krivica za rat na Zapadu, da „Zapad želi da lokalni sukob preraste u globalni rat“ i da se „Rusija bori protiv neonacista u Ukrajini“.

Dan pre Putinovog obraćanja, u Kijev je iznenada došao američki predsednik Džozef Bajden koji je rekao da podrška Ukrajini ostaje nepokolebljiva.

„Putin je mislio da je Ukrajina slaba, a Zapad podeljen – kako je samo pogrešio“, poručio je Bajden.

Glavne poruke iz Putinovog govora:

Optužio je vlast u Ukrajini i Zapad za rat
Objavio je da Rusija obustavlja učešće u sporazumu sa SAD o smanjenju strateškog naoružavanja
Rusija nastoji da uništi „neonacistički režim u Kijevu“
„Rusija brani živote ljudi. Rusija se ne bori protiv Ukrajinaca, oni su taoci“
„Nemoguće“ je pobediti Rusiju na bojnom polju. Kremlj koristi silu da zaustavi rat“
„Zapad nastoji da lokalni sukob preraste globalni“
Rusija će osnovati specijalnu fondaciju za pomoć onima koji su pogođeni u ratu

Ruski predsednik odabrao je 21. februar za obraćanje, na godišnjicu priznanja nezavisnosti otcepljenih ukrajinskih regiona – Donjecka i Luganska.

Putin je u govoru ljude iz ta dva regiona nazvao braćom i sestrama, dodajući: „Sada smo ponovo zajedno, to znači da postajemo još jači“.

Rekao je i da jedva čeka da se „dugo očekivani mir vrati u našu domovinu“.

Ta dva ukrajinska regiona su među četiri, uz Hersonsku i Zaporošku oblast, koje je Rusija pripojila prošle godine suprotno međunarodnom pravu.

Rusija je 2014. godine anektirala poluostrvo Krim, a iz Kijeva poručuju da će povratiti svu izgubljenu teritoriju, a pod tim podrazumevaju i Krim.

Putin se zahvalio stanovnicima četiri ukrajinske teritorije koji su prošle jeseni glasali za pridruživanje Rusiji na široko diskreditovanom referendumu.

„Nije bilo ništa hrabrije od vaše odluke da budete sa Rusijom, sa svojom maticom“, kaže on.

Prisutni u sali su potom ustali sa stolica i dugo aplaudirali.

„Za naše pretke i budućnost naše dece i unuka… da povratimo istorijsku pravdu… za to se bore naši heroji“, kaže Putin.

Potom je zatražio od prisutnih da ustanu u čast poginulim ruskim vojnicima.

Tokom Putinovog obraćanja u publici je primećen i Bratislav Živković, ranije poznat kao komandant Četničkog pokreta u Srbiji.

„Velika je čast, dobio sam specijalan poziv da prisustvujem ovom događaju“, rekao je Živković u videu objavljenom na društvenim mrežama.

„Već mi javlja drugar iz Rusije da sam bio na televiziji, dao sam nekoliko intervjua, ali to je manje važno – važno je da čujemo šta će tata da kaže, kako dalje nastavljamo operaciju.“

Živković je 2018. uhapšen u Kruševcu zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo „organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi“.

On je tada obuhvaćen istragom Generalnog tužilaštva Ukrajine o učešću šestorice državljana Srbije u sukobima u istočnoj Ukrajini, na strani proruskih snaga.

Tužilaštvo je 2019. godine obustavilo istragu protiv njega, a mediji prenose da Živković danas ima rusko državljanstvo.

Prema Krivičnom zakoniku Srbije, za učešće srpskih državljana na stranim ratištima zaprećena je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina.

Ukoliko pojedinac učestvuje u oružanom sukobu u inostranstvu u sastavu grupe, zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina.

Za organizovanje učešća u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, zaprećena je kazna zatvora u trajanju od dve do deset godine.

Šta kaže Kijev, a šta Vašington?

Mihail Podoljak, visoki ukrajinski zvaničnik, kaže da je Putin u današnjem govoru „pokazao zbunjenost“.

Savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog napisao je u tvitu da Rusija nema „nema obećavajuća rešenja za ćorsokak u kojem se nalazi“.

Podoljak je za Rojters rekao: „On je u potpuno drugoj realnosti, gde nema mogućnosti da se vodi dijalog o pravosuđu i međunarodnom pravu“.

Iz Bele kuće su za Putinov govor rekli da je „apsurdan“.

„Zapad krivi Rusiju za sve, a sankcijama kažnjavaju sami sebe“

Putin je izneo tvrdnju da Zapad podstiče sukob i da vodi ekonomski rat protiv Rusije, ali da neće uspeti ni u čemu.

„Sankcijama koje su Rusiji uvele razne zemlje zapravo kažnjavaju same sebe“, tvrdi Putin, ukazujući na rast cena, zatvaranje preduzeća i energetsku krizu u tim zemljama.

„Oni za sve krive Rusiju“, dodao je.

Istakao je da se ruska privreda pokazala otpornijom nego što se očekivalo pred međunarodnim sankcijama i da bruto društveni proizvod (BDP) nije pao onoliko koliko se predviđalo.

Putin kaže da je aktivnost ruske privrede opala za samo 2,2 odsto u 2022. godini.

„Podsetiću da su predviđali kolaps ruske ekonomije, ali ruski biznis je obnovio svoju logistiku i partnerstva“, kaže on.

BBC tim za proveru činjenica

Putinova tvrdnja o padu ruske ekonomije za 2,2 odsto se može pronaći i u najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Smanjenje od 2,2 odsto i dalje je čini najlošijom zemljom na listi MMF-a, ali organizacija potvrđuje da se smanjila za manje od očekivanog.

Zašto?

MMF je saopštio da se ruska trgovina preusmerava na zemlje koje protiv nje ne primenjuju sankcije.

Indija i Kina su, recimo, postale najveći kupci ruske nafte, pošto zapadne zemlje ograničavaju kupovinu i uvode sankcije.

U julu 2022. MMF je predviđao smanjenje ruskog BDP-a od šest odsto za ovu godinu.

On se zahvalio poljoprivrednicima u Rusiji za ono što je nazvao „rekordnom žetvom“ žitarica u zemlji.

Dodao je da je planirano povećanje izvoz žitarica na 60 miliona tona do kraja 2023. godine.

Pre nekoliko godina, bila bi „bajka“ da se predvidi ovakvo povećanje proizvodnje, rekao je Putin.

Najavio je i proširenje autoputeva od Moskve do Kazanja i sa Mongolijom i Kinom, kako bi se povećale veze Rusije sa istočnom Azijom.

Putin kaže da želi da razvije međunarodni severni i južni koridor, poboljšavajući veze sa Indijom, Iranom i Bliskim istokom.

Modernizacija železnice i poboljšanje severnih brodskih ruta takođe su deo planova, kaže Putin.

„Odbranićemo porodicu“

Ruski predsednik je u prvom delu govora pomenuo i prava LGBT ljudi, što je uobičajena tema u njegovim obraćanjima.

„Porodica znači zajednicu između muškarca i žene“, kaže Putin i dodaje da „tako kažu sveti tekstovi svake religije na Zemlji“.

„Ali Zapad unosi sumnju u ove svete tekstove… Moramo da zaštitimo našu decu od degradacije i degeneracije – i hoćemo“, kaže Putin, a te reči su pozdravljene velikim aplauzom prisutnih u sali.

Šta kažu Ukrajinci?

Alis Kadi, dopisnica BBC-ja iz Kijeva

Ljudi u Kijevu kažu da ih ne zanima šta ruski predsednik ima da kaže o Ukrajini.

„Baš me briga. Više nema čega da se plašim“, kaže 61-godišnji Anatolij Tereščenko.

Olga Komarova, 62, kaže da je uverena da će Ukrajina pobediti u ratu, a u to je još više ubeđena posle iznenadne posete američkog predsednika Džozefa Bajdena u ponedeljak.

„Hvala Bogu što je došao američki predsednik, to znači da smo bezbedni. Definitivno ćemo pobediti“, kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.