Iako ruski predsednik Vladimir Putin najavljuje pripajanje delova suverene ukrajinske teritorije, upućuje pretnje nuklearnim oružjem i mobiliše stotine hiljada rezervista, odgovor ukrajinskih snaga na istočnom frontu ostaje nepromenjen – boriće se za poslednji pedalj zemlje.
Putujemo na položaje na prvoj liniji fronta u gradu Bahmutu, u Donjecku – jednoj od četiri oblasti za koje predsednik Putin sada nezakonito tvrdi da pripadaju njemu.
Naše putovanje traje u etapama.
- Putin proglasio četiri okupirane ukrajinske oblasti za „teritoriju Rusije“
- Ukrajincima u okupiranim oblastima rečeno da „budu spremni da se bore za Rusiju“
- Nastavnici u oslobođenim ukrajinskim oblastima: „Mučili su nas jer smo odbili da držimo časove na ruskom“
Usporavamo da bismo prešli reku Bahmutovku, ubrzavamo da bismo prešli preko razrovane zemlje, zatim krivudamo kroz opasnu zavesu isečenih dalekovoda.
Poslednjih nekoliko metara, trčimo.
Sve to vreme granatiranje ne prestaje – deo poznatog zvučnog pejzaža rata.
Ali kad stignemo do trupa na prvoj liniji fronta, u zgradi oštećenoj u borbama, čujemo nešto drugo – puškaranje iz lakog oružja.
Dve strane su toliko blizu da mogu da gađaju jedna drugu puškama.
Rusi su oko četiristo metara ispred nas i daju sve do sebe da nam priđu još bliže.
Upozoreni smo da postoji ruski snajperista u pozadini.
Na njegovom položaju pod zemljom, gde mu društvo pravi narandžasta mačka, komandir jedinice je natmuren i otvoren.
„Prilično je teško ovde sada“, kaže Aleksandar (31).
„Stresno je. Svi su pod pritiskom. Neprijatelj je veoma blizu, ali mi se ne damo i pružamo otpor.“
On odbacuje skorašnje referendume predsednika Putina kao „samoobmanu“ i kaže da Ukrajincima niko neće naređivati na nišanu ruske puške.
„Po mom mišljenju, ti referendumi neće promeniti ništa. Borićemo se protiv Putinove vojske i naterati ih da se povuku sa naše zemlje“, kaže on.
- Šta se desilo sa pripadnicima ukrajinskog bataljona Azov u zloglasnom zatvoru Jelenovka
- Ratni zarobljenik koga je Rusija oslobodila „tretiran gore nego pas“
Aleksandar dobro poznaje cenu rata – i ne samo iz vođenja vlastitih bitaka.
„Moj brat je poginuo“, kaže mi on.
„Ali ne znam gde i kada se to dogodilo, zato što ga je regrutovala druga kancelarija iz druge oblasti.
„Poginuo je kao i nekolicina mojih drugova, oficira sa kojima sam bio zajedno na obuci. Saznao sam da su i oni stradali. I tako sam izgubio i porodicu i prijatelje.“
Ali on nije izgubio volju za borbom.
Nije ni dvadesetpetogodišnji Roman, koji upravlja ključnim oružjem u ovom ratu – dronom.
Roman se nalazi na spratu u bombardovanoj sobi, prekrivenoj ruševinama i razbijenim staklom, gde borave još dve mačke.
Skrinsejver na njegovom telefonu je slika njegovog petomesečnog sina Kirila, rođenog otkako je izbio rat.
Video je svoje dete samo jednom.
„Video sam ga na slikama i na snimku, nisam uživo“, kaže on.
„Teško je, ali je teško zamisliti i šta bi Rusi mogli da urade mojoj porodici ako stignu do njih.“
„Ne želim da urade ono što su uradili u Buči. Živeo sam u Kijevu i savršeno razumem kako se žene osećaju. Ako budemo bili slabi, doći će po naše porodice.“
Ovde vlada zabrinutost zbog mobilizacije u Rusiji.
Narednih meseci Kremlj će slati mnogo više vojnika u borbu.
Ne zna se koliko će dobro oni biti obučeni ili opremljeni, ali Ukrajinci se brinu zbog kvantiteta, ne kvaliteta.
Već su brojčano nadjačani. U bici za Bahmut, suočili su se sa naizled beskrajnom navalom novih ruskih boraca.
U avgustu je bilo pet talasa napada zaredom, prema Irini, portparolki vojske.
„Samo nadiru i ne prestaju. Ne reaguju na otvaranje vatre ili na granatiranje.
„Neki od ljudi koje smo zarobili bili su iz Vagnera [ruske plaćeničke grupe]. Oni su imali bolje naoružanje“, kaže Irina.
- Na tajnom zadatku sa ruskim prodavcima lažnog oružja
- „Zidovi puni bola“: Ruske ćelije za mučenje u Ukrajini
Ovdašnje trupe veruju da Rusi vrše pritisak u Bahmutu zbog nedavnih ponižavajućih poraza na severoistoku i jugu, gde je Ukrajina povratila oko 6.000 kvadratnih kilometara teritorije.
Za sada, Bahmut je kost u grlu predsednika Putina.
To je prepreka u njegovom pokušaju da proguta čitavu oblast bogatu mineralima poznatu kao Donbas – koju čine Donjeck i Lugansk.
Ne uspevši da do kraja zauzme Donbas, on je anektirao obe oblasti.
I dok pokušava da pokori Bahmut – nekada dom 70.000 ljudi – grad je ostao bez života.
U centru grada vidimo veliku stambenu zgradu čije je središte izdubljeno u vazdušnom napadu pre tri meseca.
Mnogi prozori su prekriveni daskama.
Izgleda napušteno, ali moj kolega čuje ženski glas koji dopire iz unutrašnjosti zgrade.
Dozivamo i Ljudmila se pojavljuje iza najlonske zavese koja prekriva njen prozor na drugom spratu.
Isprva je teško čuti je od potmule buke raketne vatre.
„Veoma je teško“, viče nam ona.
„Bombarduju nas. Juče je stradao čovek od granate u unutrašnjem dvorištu. Nije ostao skoro više niko u zgradi.“
„Svuda curi voda. Sve je poplavljeno. Svi zidovi su popucali. Veoma je teško. Ali makar dobijamo humanitarnu pomoć. Svaka tri dana, donose nam hleb.“
Sedokosa penzionerka živi u razrušenoj zgradi zajedno sa mužem i šačicom drugih.
„Nemamo kuda da odemo“, kaže nam ona. „Nemamo novca, a ja sam u invalidskim kolicima.“
Komšija nam kaže da je zgrada pogođena pet puta.
Ljudmila je bila u kuhinji kad ju je projektil udario 1. jula.
„Stigao je iz vedra neba“, kaže ona. „Sam Bog me je spasao.“
Ali može li grad biti spasen?
Za sada, prva linija fronta se drži.
Ukrajinske snage zaustavljaju ruski prodor.
Ali ovde čak ni mrtvi nisu bezbedni.
Na zelenom obodu grada, nalazi se staro groblje, pravo na putanji dolazećih granata.
Hrpe sveže zemlje prekrivaju nove humke – u kojima su ljudi ubijeni poslednjih meseci, otkako je grad postao bojno polje.
Dok se kovčeg spušta u zemlju – pod budnim okom šačice ožalošćenih – tišinu prekidaju zvuci granatiranja.
Prvi hitac odlazi u daljinu, ali nekoliko trenutaka kasnije dolazeća granata udara u brdo preko puta groblja.
Sledi novi udar, još bliže. Vreme je da se pođe.
Dok trčimo ka obodu Bahmuta, eksplodira put ispred nas, na oko 100 do 200 metara od nas.
Pravimo oštri zaokret ulevo i sledimo drugu put odatle.
Mnoge bitke se još vode u Ukrajini.
Predsednik Putin je udvostručio napore – a stiže zima.
Ovo je opasna nova faza najskorijeg rata u Evropi.
Upitana šta misli koliko će dugo još trajati sukob, portparolka vojske je odgovorila: „Još dugo, dugo vremena.“
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
