Dok u Belgorodskoj oblasti procenjuju broj stradalih i povređenih posle granatiranja gradova Valujki i Šebekino, u Nikolajevskoj oblasti otkrivena je infekcija slična koleri, koji može da izazove crevne infekcije.
Lokalnim stanovnicima zabranjeno je da se kupaju, piju vodu i jedu rečnu ribu.
Uz to, nivo ešerihije koli, bakterije koja može prouzrokovati dijareju ako jedete kontaminiranu hranu ili pijete zagađenu vodu, prekoračen je za 48.000 puta.
Uništenje Kahovske hidroelektrane izazvalo je ekološku katastrofu, mnoge opasne materije su dospele u vodu i mogu izazvati crevne infekcije, hepatitis, botulizam i koleru.
- Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
- Ko su naoružani ljudi koji su upali u Rusiju iz Ukrajine
- Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO
Prema rečima Vjačeslava Gladkova, gradonačelnika Belgorodske oblasti, posle granatiranja povređeno je osmoro ljudi, među kojima i dete.
On tvrdi da je tokom proteklog dana na grad ispaljeno 40 artiljerijskih projektila i 14 granata. Razbijeni su prozori na pet stambenih zgrada i četiri privatna domaćinstva, oštećeno je i nekoliko automobila.
Dan 481.
- Raketni napad na Zaporožje
- U oblasti oko brane Kahovka pojavila se infekcija nalik koleri
- Broj povređenih u granatiranju grada Valujki porastao je na osam
- Ukrajina uništila rusko skladište municije u Hersonu
- Moskva tvrdi da Kijev odbija mirovne pregovore
- Šef NATO izjavio da mir ne može da se postigne pod ruskim uslovima
- Putin potvrdio da je rusko taktičko nuklearno oružje prebačeno u Belorusiju
- Napad na Kijev tokom mirovne misije afričkih lidera
Fotografije iz granatirane Belgorodske oblasti
Na teritoriji Nikolajevske oblasti nema više poplavljenih kuća, rekao je načelnik regionalne vojne uprave Vitalij Kim.
„Od 375 kuća koje su bile poplavljene, svih 375 više to nisu Državna služba za vanredne situacije radi na ispumpavanju vode. Situacija je stabilna“, rekao je Kim.
On je takođe prokomentarisao informacije o otkrivanju infekcija nalik koleri u rezervoarima Nikolajevske oblasti.
„Testova sprovodimo svakodnevno, ali treba napomenuti da je i ovo sezonska priča. Prošle godine, vrednosti ešerihije koli u vodi bile su slične, iako tada nije bilo poplava. Situacija je teška, ali ne i nova“, rekao je Kim.
O čemu su razgovarali lideri Rusije i afričkih zemalja?
Siril Ramafosa, južnoafrički predsednik, zatražio je od Vladimira Putina da otpočne mirovne pregovore sa Ukrajinom.
Predsednik Rusije naveo je da „Moskva ceni stav afričkih zemalja prema situaciji u Ukrajini“.
„Mi poštujemo nastojanje za postizanjem mirnog okončanja sukoba i pravednijeg svetskog poretka“, naveo je.
Ali je dodao da je Ukrajina ta koja ne želi da pregovara.
„Štaviše, predsednik Ukrajine je potpisao ukaz kojim se zabranjuju ovi pregovori.
„Stoga, razumem vašu zabrinutost, delim je i spremni smo da razmislimo o vašim predlozima“, rekao je on i ponovio da Rusija nije odbila da pregovara.
Zapitao se šta Ukrajina želi od njih.
Istovremeno je naveo da su problemi u Ukrajini počeli posle „krvavog puča koji su podržali sponzori sa Zapada, 2014. godine, kada je Viktor Janukovič, bivši predsednik Ukrajine, morao da pobegne“.
Putin je odgovorio i na opasku Mekija Sala, senegalskog predsednika, da bi poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija (UN) trebalo da bude uslov za dijalog Rusije i Ukrajine.
„UN, po njihovoj povelji, mogu da priznaju ‘nove regione’ kao nezavisne, a zatim pruže pomoć i zaštitu“, naveo je.
Ovo je prvi put da Putin govori o tome.
Zelenski: Diplomatski odnosi sa Rusijom bi trebalo da se zamrznu dok ne povuče trupe iz Ukrajine
Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, bio je domaćin delegaciji afričkih zemalja u Kijevu.
Tom prilikom je naveo da sve diplomatske odnose sa Rusijom treba zamrznuti dok ona ne povuče trupe sa ukrajinskih teritorija.
Dodao je da bi se time jasno stavilo do znanja Moskvi da međunarodni zajednica osuđuje njihovu invaziju na Ukrajinu.
Zelenski je, takođe, napomenuo da će bi kako mirovni pregovori između Kijeva i Moskve biti mogući tek nakon povlačenja ruskih trupa iz Ukrajine.
„Imamo realnu potrebu za stvarnim svetom i pravim povlačenjem ruskih trupa sa teritorije nezavisne Ukrajine“, naglasio je Zelenski.
Delegacija Mirovne inicijative, na čelu sa južnoafričkim liderom Sirilom Ramafosom, stigla je u Kijev da započne pregovore sa obe strane u sukobu i pokrene ovaj dijalog, počevši od pitanja koja nisu direktno povezana sa vojnom situacijom.
Delegacija sedam afričkih zemalja navodi da je zainteresovana za okončanje sukoba jer mnoge afričke zemlje zavise od ukrajinskog žita i ruskih đubriva, na čije snabdevanje je uticao rat.
Zelenski je rekao da za nestašicu hrane i pogoršanje krize sa hranom na afričkom kontinentu nije kriva Ukrajina, već Rusija koja je blokirala Crno i Azovsko more.
Predsednik Zelenski je rekao da ne može da ih spreči da se sastanu sa Putinom u Sankt Peterburgu, ali trenutno ne vidi potrebu za takvim diplomatskim inicijativama.
- Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
- Rizik od izbijanja nuklearnog rata raste, ali Rusija neće napasti prva, kaže Putin
Šef NATO: Ukrajina da odredi uslove okončanja sukoba
Jens Stoltenberg, šef NATO, naveo je da mir u Ukrajini ne znači prihvatanje uslova koje Rusija diktira.
„Svi želimo da se rat završi, ali da bi se postigao dugotrajan mir, dogovor mora biti i pravedan.
„Mir ne znači zamrzavanje sukoba i prihvatanje ponude koju diktira Rusija, samo Ukrajina može da odredi prihvatljive uslove“, naveo je Stoltenberg.
Iako događaji u susednoj Belorusiji daju dodatnu težinu zahtevima Ukrajine za prevremeni prijem u NATO, to se neće desiti naprasno, dodao je.
„Budućnost Ukrajine je u NATO, ali sada je prioritet za nju da se afirmiše kao suverena i nezavisna država, inače ne može da se raspravlja o pitanju članstva.
„Moramo se pobrinuti da po završetku ovog rata budu preduzete prave mere da se osigura bezbednost Ukrajine, kako Rusija ne bi mogla ponovo da se naoruža i napadne i da bi ciklus ruske agresije bio prekinut“, naveo je Stoltenberg.
Stoltenbergov prethodnik u NATO, Anders Fog Rasmusen, ranije je kritikovao tezu da je nemoguće započeti proces pristupanja Ukrajine alijansi pre kraja rata.
On smatra da će ovakav pristup ohrabriti Putina da nikada ne prekine rat, što mu suštinski daje pravo veta.
Stoltenberg je najavio da će alijansa u julu usvojiti odluku o paket u pomoći kojim će Ukrajina za nekoliko godina moći da se uskladi sa standardima NATO.
„Planirano je i jačanje političkih veza, što će Ukrajinu približiti NATO“, naveo je on.
Snimak pucanja brane:
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
