Rusija i Ukrajina: Rusi granatirali Konstatinovku u Donjecku, ima žrtava

Dok Rusija predsedava Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, uz ogorčenje Kijeva, njene snage granatirale su grad Konstatinovku u Donjeckoj oblasti.

Lokalni ukrajinski predstavnici kažu da su u napadu pogođeni mnogi civilni objekti, među kojima stambene zgrade i kuće, a da je poginulo najmanje šest ljudi, a osam ranjeno.

Konstantinovka je udaljena manje od 30 kilometara od Bahmuta, gde se već nekoliko meseci vode žestoke borbe.

Ruska strana nije komentarisala napad.

Iz Kijeva su kategorički odbacili poziv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka za uspostavljanjem momentalnog primirja, poručujući da tako nešto nije moguće sve dok ruske snage ne oslobode zauzete teritorije.

• Nemačka i Amerika šalju tenkove ukrajinskoj vojsci
• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
• Malo po malo, Rusi pobeđuju u Bahmutu
• „Mašina za mlevenje mesa“: Surova stvarnost mobilisanih ruskih regruta na frontu

Ne smiruje se situacija oko Kijevsko-pečerske lavre, sedišta Ukrajinske pravoslavne crkve, posle naloga kijevskih vlasti da se sveštenstvo iz nje iseli.

Mitropolit Ukrajinske pravoslavne crkve Pavel Lebedu osumnjičen je i saslušan zbog, kako tvrde službe bezbednosti, „saradnje sa Rusijom i izazivanje i raspirivanje međuverske mržnje“.

O tom slučaju možete da čitate u posebnom tekstu.

A više informacija o Kijevsko-pečerskoj lavri pročitajte ovde.

Dan 403.

• Ruske snage gađale Konstatinovku u Donjeckoj oblasti, ima žrtava
• Rusija od 1. aprila predsedava Savetom bezbednosti UN, u Kijevu ogorčeni
• Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je četvorogodišnji kreditni program za Ukrajinu u vrednosti od 15,6 milijardi dolara
• Ukrajinski predsednik Zelenski proglasio Buču gradom-herojem
• Zemlje OEBS-a pokrenule su novu istragu o kršenju prava ukrajinskih civila
• Putin naredio prolećnu regrutaciju
• Turska odobrila ulazak Finske u NATO
• Amerikanci procenjuju da je u dosadašnjem toku rata koji traje više od godinu dana ubijeno ili ranjeno 220.000 ruskih vojnika
• U Rusiji uhapšen novinar američkog Volstrit džornala, osumnjičen da je špijunirao u korist Amerike – više pročitajte ovde
• I dalje je neizvesno šta će biti sa Kijevsko-pečerskom lavrom i Ukrajinskom pravoslavnom crkvom koju vlasti u Kijevu optužuju da je bliska Moskvi – više o tome pročitajte ovde
• Međunarodni olimpijski komitet preporučio je da sportisti iz Rusije i Belorusije učestvuju na međunarodnim takmičenjima, ali samo oni koji nisu podržali rat. Ruski sportski zvaničnici su se već usprotivili takvim uslovima – više o tome pročitajte ovde
• Ukrajinske vlasti zabranile svojim sportistima da učestvuju u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Parizu naredne godine ako u njima ima ruskih i beloruskih sportista – više pročitajte ovde
• Ruskim i beloruskim teniserima odobreno da igraju na ovogodišnjem Vimbldonu, jednom od najvećih svetskih turnira – više pročitajte ovde
• Obe strane u ratu su kršile ljudska prava i ubijale ratne zarobljenike, kaže Posmatračka misija UN
• Prema podacima Posmatračke misije UN za ljudska prava, u Ukrajini su zabeležene 133 žrtve seksualnog nasilja, među kojima 85 muškaraca, 45 žena i tri devojčice

Napad na Konstatinovku – fotografije

Ukrajinski zvaničnici kažu da je u nedeljnom granatiranju Konstatinovke u Donjeckoj oblasti poginulo najmanje šest ljudi, a osam ranjeno.

Oni kažu da su ruske rakete oštetile 16 stambenih zgrada, osam privatnih kuća, predškolsku ustanovu, zgradu državne poreske uprave i gasovod.

„Rusko predsedavanje Savetom bezbednosti UN je najgora prvoaprilska šala svih vremena“ – Kijev

Rusija je preuzela predsedavanje Savetom bezbednosti UN uprkos tome što je Ukrajina pozvala članice da to spreče.

Svaka od 15 članica saveta preuzima predsedavanje na mesec dana, po principu rotacije.

Poslednji put kada je Rusija bila predsedavajuća, februara 2022, pokrenula je invaziju na Ukrajinu.

Ovo sada praktično znači da Savet bezbednosti vodi država za čijim predsednikom je raspisana međunarodna poternica zbog navodnih ratnih zločina.

Međunarodni krivični sud, koji nije institucija UN, izdao je nalog za hapšenje Vladimira Putina prošlog meseca.

Uprkos pritužbama Ukrajine, Sjedinjene Države su rekle da ne mogu da blokiraju Rusiju, stalnu članicu Saveta bezbednosti UN, da preuzme predsedavanje.

Ostali stalni članovi saveta su Velika Britanija, SAD, Francuska i Kina.

Uloga je uglavnom proceduralna, ali je moskovski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja rekao za rusku novinsku agenciju Tass da planira da inicira nekoliko debata, među kojima i o kontroli naoružanja.

Rekao je da će se razgovarati i o „novom svetskom poretku“ koji će, kako je poručio, „zameniti unipolarni“.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba nazvao je rusko predsedavanje „najgorom prvoaprilskom šalom svih vremena“ i „značajnim podsetnikom da nešto nije u redu sa načinom na koji međunarodna bezbednosna arhitektura funkcioniše“.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak rekao je da je taj potez „još jedno silovanje međunarodnog prava“.

„Zemlja koja vodi agresivan rat, krši norme humanitarnog i krivičnog prava, gazi Povelju UN, zanemaruje nuklearnu bezbednost, ne može da vodi ključno svetsko telo bezbednosti“, kaže on.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski pozvao je prošle godine na reformu Saveta bezbednosti ili da se „raspusti“, optužujući ga da nije preduzeo dovoljno akcija da spreči rusku invaziju.

Pozvao je i da se Rusiji izbriše status članice SB UN.

Ali SAD su rekle da su im ruke vezane jer Povelja UN ne dozvoljava uklanjanje stalnog člana.

„Nažalost, Rusija je stalna članica Saveta bezbednosti i ne postoji izvodljiv međunarodni pravni put da se ta realnost promeni“, rekla je novinarima sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer.

Ona je dodala da SAD očekuju da Moskva „nastavi da koristi mesto u Savetu za širenje dezinformacija“ i da opravdava postupke u Ukrajini.

Savet bezbednosti UN je međunarodno telo odgovorno za održavanje mira.

Pet nacija je stalno zastupljeno u Savetu bezbednosti. One odražavaju posleratnu strukturu moći koja je vladala kada je savet formiran.

Članovi ove grupe rade zajedno sa 10 nestalnih zemalja članica.

„Rusija slabi i pokušava da stvori antizapadni blok“ – američki Institut za proučavanje rata

Novi koncept ruske spoljne politike, koji je Vladimir Putin odobrio 31. marta, verovatno ima za cilj da podrži pokušaje Kremlja da stvori antizapadnu koaliciju, piše u dnevnom izveštaju Američki institut za proučavanje rata (ISV).

U dokumentu se naglašava ruski cilj stvaranja multipolarnog svetskog poretka, što podrazumeva i okončanje dominacije SAD u svetskom poslovanju.

Tvrdi se da je veći deo čovečanstva zainteresovan za konstruktivan odnos sa Rusijom i da će željeni multipolarni svet otvoriti mogućnosti za nezapadne svetske sile i regionalne lidere.

Novi dokument će verovatno podržati pokušaje Kremlja da pojača predloge nesvrstanim zemljama da formiraju kohezivniji antizapadni blok, piše ISV.

Ali opadanje ekonomske moći Rusije i slabljenje njenog vojnog potencijala u Ukrajini su loš podsticaj da se pokaže ozbiljno interesovanje za predlog Moskve, tvrde autori izveštaja.

ISV ocenjuje da Putinov predlog o stvaranju antizapadnog bloka tokom posete Sija Đinpinga Moskvi nije naišao na dobar prijem, pošto je kineski lider odbio da uvuče Kinu u Putinov geopolitički sukob sa Zapadom.

Volstrit džornal traži oslobađanje svog novinara uhapšenog u Rusiji

Posle hapšenja dopisnika Volstrit džornala Evana Gerškoviča u Rusiji i optužbi da je američki špijun, administracija Džozefa Bajdena pozivala je sve državljane SAD da odmah napuste Rusiju.

Ovaj dnevnik zahteva od američkih vlasti da budu odlučnije prema Moskvi koja, kako se tvrdi, „otima Amerikance za taoce, a zatim ih razmenjuje za Ruse koji su počinili zločine u Sjedinjenim Državama“.

Uredništvo lista traži od američkih vlasti da proteraju sve ruske novinare iz SAD.

Bela kuća tvrdi i da Rusija šalje delegaciju u Severnu Koreju kako bi joj ponudila hranu u zamenu za oružje.

Džon Kirbi, portparol Bele kuće zadužen za nacionalnu bezbednost, rekao je da bi svaki sporazum o oružju Severne Koreje i Rusije prekršio rezolucije Saveta bezbednosti UN.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]