brana Kahovka

UKRAYINSKYI PIVDEN/Reuters
Brana Kahovka

U iščekivanju bitke za Herson, južnu prestonicu ukrajinske oblasti, ruska strana tvrdi da su u nedelju ukrajinske snage pogodile hidroelektranu Kahovka.

Pozivaući se na izvore u proruskim službama u hersonskoj administraciji, državni mediji u Rusiji javili su da su ukrajinske snage ispalile šest projektila američkog raketnog sistema HIMARS od kojih je je jedna pogodila hidroelektranu.

Ova hidroelektrana je u Hersonskoj oblasti koja je pod kontrolom ruskih i proruskih snaga.

Ukrajinska strana za sada nije komentarisala.

Brana hidroelektrane Kahovka sadrži 18 miliona kubnih metara vode.

Ranije je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski optužio Rusiju da je minirala hidroelektranu i da u slučaju njenog dizanja u vazduh, više od 80 naselja, među kojima i Herson, može biti popoplavljeno, a stotine hiljada ljudi mogu da stradaju.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u petak da da svi civili treba da budu evakuisani iz Hersona.

„Oni koji žive u Hersonu treba da budu uklonjeni iz zone najopasnijih neprijateljstava. Civilno stanovništvo ne bi trebalo da strada od granatiranja, od bilo kakvih ofanzivnih, kontraofanzivnih i drugih mera u vezi sa vojnim operacijama“, rekao je Putin u petak u Moskvi.

Putinova izjava još jedan je nagoveštaj moguće velike bitke za Herson, prvu i jedinu regionalnu prestonicu u Ukrajinu koju su Rusi osvojili od početka invazije 24. februara.

Herson je glavni grad istoimene oblasti koju je, mimo međunarodnog prava, Rusija anektirala u septembru ove godine, uz još tri oblasti.

Mapa

BBC

Dan 256.

  • Rusija tvrdi da su Ukrajinci pogodili hidroelektranu u Hersonskoj oblasti
  • U iščekivanju velike bitke za Herson – kako je na prvoj liniji fronta pročitajte ovde
  • Putin kaže da svi civili iz Hersona treba da budu evakuisani iz tog grada na jugu Ukrajine
  • Ruski predsednik potpisao je izmene zakona o mobilizaciji koje dozvoljavaju da se regrutuju i bivši osuđenici za teška krivična dela
  • Kijev tvrdi da je zbog ruskih napada na energetska postrojenja 4,5 miliona ljudi bez struje
  • Zemlje EU poslale su 500 agregata u Ukrajinu da joj pomognu u naporu da obezbedi redovno snabdevanje strujom
  • U Ukrajini je 20 odsto rezervata prirode i tri miliona hektara šuma stradalo od rata
  • Međunarodna inspekcija pregledala tri lokacije u Ukrajini i saopštila da nije pronašla dokaze da Kijev priprema „prljavu bombu“
  • Iran potvrdio da je Rusiji isporučio dronove kamikaze, ali da je to učinjeno pre početka rata
  • Nova isporuka vojne opreme Kijevu iz Amerike vredna 400 miliona dolara
  • Rusija se vratila sporazumu o izvozu žita iz Ukrajine, tvrdeći da je od Kijeva dobila pisane garancije da neće napadati njljenu crnomorsku flotu što je bio razlog privremene suspenzije dogovora
  • Moskva optužuje Veliku Britaniju da je odgovorna za sabotaže gasovoda Severni tok krajem septembra
  • Blizu 8.000 civila poginulo je do sada u ratu, a više od 10.000 ranjeno, tvrdi Kijev
ruski napadi na Ukrajinu 31. oktobra

BBC

Iran: Jesmo snabdeli Rusiju dronovima, ali pre rata

Priznanje Irana da je snabdeo Rusiju dronovima kamikazama, za koje Kijev i Zapad tvrde da su iskorišćeni za masovne napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, izazvao je gnev kijevskih vlasti.

Teheran je u subotu, 5. novembra prvi put priznao da jeste snabdeo Rusiju dronovima kamikazama, ali kategorički tvrdi da je to učinjeno pre početka rata u Ukrajini.

„Rusiji smo isporučili ograničen broj dronova, ali nekoliko meseci pre rata“, rekao je ministar spoljnih poslova Hosein Amir Abdolajan.

On je kao potpuno netačne nazvao tvrdnje da je Teheran isporučivao Rusiji ovo oružje i tokom rata, dodajući da se Iran zalaže za okončanje sukoba.

Tim dronovima, kako tvrde Kijev i Zapad, Rusija je značajno oštetila energetsku infrastrukturu, ostavivši 4,5 miliona Ukrajinaca bez struje.

„Teheran treba da shvati da će posledice saučesništva u zločinima agresije Rusije na Ukrajinu biti mnogo veće nego koristi od podrške Rusiji“, rekao je Oleg Nikolenko, portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova.

SAD, EU i Velika Britanija uvele su sankcije Iranu zbog isporuke dronova Rusiji za upotrebu u sukobu.

Šta je Putin rekao o Hersonu?

Da bi svi civili trebalo da budu evakuisani iz tog grada na jugu Ukrajine kako ne bi bili izloženi granatiranju.

U razgovoru sa ljudima koji su se dobrovoljno prijavili da ratuju u Ukrajini u Moskvi, Putin je rekao da civili ne smeju da budu izloženi granatiranju i drugim opasnostima i da je zato neohodno da napuste Herson.

Već nekoliko nedelja se najavljuje bitka za Herson, navodno je to glavni cilj ukrajinske kontraofanzive.

Proruske vlasti u Hersonu su 22. oktobra objavile zahtev stanovnicima grada da „odmah napuste grad“ i pređu na levu obalu Dnjepra.

Ostanak u Hersonu, prema njihovim rečima, nije bezbedan, zbog mogućeg granatiranja ukrajinske vojske. Koliko je ljudi već otišlo i gde su otišli, ne zna se tačno.

Šest dana kasnije, 28. oktobra, proruske vlasti su saopštili su da je evakuacija završena, a iz grada, u kojem, prema njihovim procenama, živi 100.000 ljudi, otišlo je 70.000.

Stanovnici Hersona, sa kojima su razgovarali novinari BBC-ja, rekli su da je grad prazan i da u njemu gotovo ništa ne radi.

Šta je Putin rekao o mobilizaciji?

Vagner, plaćenici

Reuters/Igor Russak
U Sankt Peterburgu u Rusiji otvorene su prostorije kompanije Vagner koja angažuje plaćenike za ratove

Prema rečima Putina, broj mobilisanih je veći od 300.000, koliko su u početku govorili on i vojni zvaničnici, jer su se prijavili i dobrovoljci.

„Mi već imamo 318.000 mobilisanih, jer su se prijavili i dobrovoljci. Broj dobrovoljaca se ne smanjuje. Od toga je 49.000, po mom mišljenju, već u vojsci, obavljaju borbene zadatke.

„Svi ostali se još obučavaju, to je veoma veliki broj ljudi“, rekao je ruski predsednik.

Objavljujući 1. novembra da je delimična mobilizacija u Rusiji završena, ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da je 87.000 ljudi poslato u područja borbenih dejstava.

Putin je tada rekao da je 41.000 vojnika direktno u borbenim sastavima.

Ruski predsednik je u petak potpisao izmene i dopune Zakona o mobilizaciji, kojima se ukida zabrana pozivanja na mobilizaciju ljudi koji su bili osuđeni za najteža krivična dela.

Sada će u rat moći da se upućuju oni koji su nedavno odslužili kaznu za ubistva, pljačke, pljačke i trgovinu drogom.

Zabranjena je mobilizacija osuđenih za krivična dela protiv polnog integriteta maloletnika, kao i onih osuđenih za „terorizam i ekstremizam“.

U kategoriju teških krivičnih dela prema Krivičnom zakoniku Ruske Federacije spadaju i ona za koju su zaprećene zatvorske kazne veće od pet godina.

Osnivač preduzeća Vagner Jevgenij Prigožin već duže vreme regrutuje zatvorenike da ratuju u Ukrajini.

Amandmani koje je potpisao Putin ne odnose se na njih, već na one koji su već na slobodi, a koji su ranije osuđivani za teško krivično delo, prenosi BBC ruski servis.

Vagner grupa: Šef ruske plaćeničke grupe snimiljen dok je regrutovao u zatvoru
The British Broadcasting Corporation

Zelenski: „Ruski energetski terorizam“

Kijev

Getty Images
Kijev u mraku

Rusija je poslednjih nedelja pojačala napade na elektroenergetsku infrastrukturu u gradovima udaljenim od linija fronta, a ukrajinski predsednik Zelenski optužuje Moskvu za „energetski terorizam“.

Samo u poslednjih mesec dana, uništena je trećina elektrana u zemlji, tvrdi Zelenski.

Ukrajinska vlada je bila prinuđena da apeluje na stanovništvo da pokuša štedljivo da koristi energiju.

„Večeras je oko 4,5 miliona potrošača bez struje“, rekao je Zelenski u večernjem obraćanju u četvrtak.

On je ustvrdio da je rusko ciljanje energetske infrastrukture znak „slabosti“ pošto, kako kaže, ruske snage ne uspevaju na frontu.

„Sama činjenica da Rusija pribegava energetskom terorizmu pokazuje slabost našeg neprijatelja.

„Oni ne mogu da pobede Ukrajinu na bojnom polju, pa pokušavaju da slome naš narod na ovaj način“, kaže Zelenski.

Međunarodna inspekcija: Nema dokaza o ukrajinskim „prljavim bombama“

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da za sada nije pronašla „nikakav znak o neprijavljenim nuklearnim aktivnostima“ na tri mesta ispitana na zahtev Kijeva, koga Moskva optužuje da je sklonio dokaze o pripremi „prljave bombe“.

„Naša procena tehničkih i naučnih rezultata koje imamo do sada nije pokazala nikakav znak neprijavljenih nuklearnih ili materijalnih aktivnosti na te tri lokacije“, rekao je šef IAEA Rafael Grosi.

Grosi je rekao da će što je pre moguće podneti izveštaj o rezultatima ekoloških uzoraka, misleći na uzorke koje su uzeli inspektori IAEA.

Inspekcije su izvršene u Institutu za nuklearna istraživanja u Kijevu, u fabrici za eksploataciju ruda u mestu Žovti Vodi i u fabrici u Dnjepru, na pisani zahtev Ukrajine da se pošalju timovi IAEA.

U saopštenju UN agencije navodi se da su poslednjih dana inspektori mogli da završe predviđene aktivnosti i bez smetnji da stignu do tih lokacija.

Rusija je optužila Ukrajinu da se sprema da upotrebi „prljave bombe“ protiv njene vojske.

Kijev sumnja da Rusija hoće da upotrebi takvu bombu i da za to okrivi Ukrajinu i time posle opravda upotrebu nuklearnog oružja od strane Moskve, čije trupe gube tritorije na istoku i jugu Ukrajine.

„Prljava bomba“ je konvencionalna bomba okružena radioaktivnim, biološkim ili hemijskim supstancama koje se rasprše prilikom eksplozije.

Ruski predsednik Vladimir Putin je prošle nedelje zatražio od IAEA da izvrši inspekciju ukrajinskih nuklearnih lokacija što je pre moguće.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari