Dok Rusija nastavlja raketne napade po celoj Ukrajini, gađajući energetsku i drugu infrastrukturu, ruski predsednik Vladimir Putin suspendovao je dogovor o izvozu žitarica iz Ukrajine kao odgovor na ukrajinske napade na rusku crnomorsku flotu.
Sporazum o bezbednom prolazu brodova koji prevoze žitarice iz Ukrajine, postignut je krajem jula uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske, bio je prvi i za sada jedini dogovor dve strane od početka rata u februaru.
Moskva je u subotu saopštila da će se povući iz sporazuma, navodeći da je Ukrajina koristila sigurnosni koridor u Crnom moru da napadne njenu flotu, ali UN kažu da te noći u koridoru nije bilo brodova.
U ponedeljak je Rusija izvela novi talas raketnih napada na ukrajinske gradove, uzrokujući nova oštećenja na energetskim postrojenjima i nove nestanke struje.
- Kuda plove brodovi sa žitaricama iz Ukrajine
- Cena okupacije Hersonske oblasti: „Ostavili su za sobom haos i bol“
- Evakuacija civila u očekivanju velike bitke za južni ukrajinski grad Herson
Rusija je u utorak optužila Veliku Britaniju da je „koordinirala“ eksplozije na gasovodima Severni tok, iz kojih ruski gas dolazi do Evrope.
„Postoje dokazi da je Britanija umešana u sabotažu, u teroristički napad na vitalnu energetsku infrastrukturu, ne samo rusku, već i međunarodnu“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u vezi sa eksplozijama na gasovodima Severni tok.
Gasovodi Severni tok 1 i 2 su oštećeni u eksplozijama krajem septembra, ali za sada nije utvrđeno šta je bio uzrok. Opširnije o eksplozijama na gasovodima Severni tok pročitajte ovde.
Evropska unija odmah je saopštila da je reč o sabotaži, ali ne i ko je odgovoran.
Zbog oštećenja zaustavljena je isporuka ruskog energenta kroz gasovod Severni tok 1, a Severni tok 2 nije ni pušten u rad jer je Nemačka stopirala projekat kao jedan od odgovora na ruzsku invaziju na Ukrajinu.
Ruski zvaničnici su saopštili da bi gas iz Rusije mogao neometano da krene ka Evropi baš kroz gasovod Severni tok 2.
Pogledajte video: Kakav je uticaj ekspolozija u gasodovima Severni tok na životnu sredinu
Dan 252.
- Blizu 8.000 civila poginulo je do sada u ratu, a više od 10.000 ranjeno, tvrdi Kijev
- Rusija privremeno suspendopvala sporazum o izvozu žita na neodređeno vreme, optužujući Ukrajinu za „masovni napad dronom“ na Crnomorsku flotu
- Moskva optužuje Veliku Britaniju da je odgovorna za sabotaže gasovoda Severni tok krajem septembra
- U Rusiji je objavljeno da je završena delimična mobilizacija i da je regrutovano 300.000 ljudi. Ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da je 82.000 mobilisanih već poslato u borbena područja u Ukrajini, a preostalih 218.000 nastavlja borbenu obuku na poligonima
Podaci Kijeva o civilnim žrtavama
Od početka rata, 24. februara do sada, poginulo je skoro 8.000 civila, a više od 10.000 je ranjeno, saopštio rekao je generalni tužilac Ukrajine Andrij Kostin.
On tvrdi da je među poginulima 430 dece.
Kostin je istakao da je reč samo o zvaničnim, potvrđenim podacima koji se nalaze u materijalima krivičnog postupka.
„S obzirom na nemogućnost pristupa okupiranim teritorijama i nedostatak potpune slike onoga što se tamo dešavalo i dešava, na primer, u Marijupolju, možemo samo da pretpostavimo koliko je stvaran broj užasan“, rekao je Kostin, prenose ukrajinski mediji.
Prema njegovim rečima, kao rezultat vojnih akcija Rusije, uništeno je i oštećeno više od 51.000 civilnih infrastrukturnih objekata, a više od 40.000 su stambeni objekti i objekti.
Potpuno je uništeno više od 300 obrazovnih i obrazovnih ustanova, a oštećeno je ili potpuno uništeno i oko 400 medicinskih ustanova, rekao je Kostin.
Šta je rekao Putin o izvozu žitarica?
Ruski predsednik kaže da mora da plovni put mora da bude obezbeđena i da je u trenutnim uslovima izvoz žitarica previše rizičan.
On kaže da je Rusija suspendovala dogovor o izvozu žitarica, ali ne i da je iz njega izašla.
„Ukrajina mora da garantuje da neće biti pretnji za civilna plovila“, rekao je Putin u televizijskom obraćanju.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da će dogovor biti poštovan i optužio Rusiju da „ucenjuje svet glađu“, što Rusija poriče.
Ipak, u ponedeljak je 12 brodova sa 354.500 tona hrane, napustilo je ukrajinske crnomorske luke, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo infrastrukture.
Prema njihovim tvrdnjama, to je rekordan obim izvoza od početka dogovora.
Visoki ukrajinski zvaničnik rekao je da je jedno od plovila sa 40.000 tona žitarica za Etiopiju „koja je suočena sa realnom mogućnošću da nastupi masovna glad“.
- Kuda plove brodovi sa žitaricama iz Ukrajine
- Rusija optužena da krade ukrajinsko žito, gde ga odvozi
Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru, ruska mornarica je uvela blokadu ukrajinskih na Crnom moru.
Tamo su se nalazile zalihe od oko 20 miliona tona žitarica namenjenih za izvoz, zajedno sa drugim namirnicama kao što su kukuruz i suncokretovo ulje.
Prvi brod sa žitaricama iz Ukrajine isplovio je iz crnomorske luke Odese 1. avgusta, nekoliko dana pošto je potpisan sporazum.
Napadi širom Ukrajine
Tri nedelje posle prvih masovnih udara širom Ukrajine, koje je Rusija obrazložila napadom na most na Krimu, mnogi gradovi su se ponovo našli na masovnom udaru ruskih projektila.
Premijer Ukrajine Denis Šmihal rekao je da ruske trupe sistematski gađaju ključne objekte civilne infrastrukture.
Prema njegovim rečima, u ponedeljak su ruski dronovi izveli udare u 10 regiona odjednom, poremetili rad 18 objekata, od kojih su većina energetski, ostavljajući stotine ukrajinskih naselja bez struje u sedam regiona.
Rusko Ministarstvo odbrane je u ponedeljak saopštilo da su „ciljevi udara postignuti“ i da su pogođene sve planirane mete.
Lokalna vanredna isključenja se nastavljaju u regionu glavnog grada, kao i u Zaporožju, Dnjepropetrovskoj i Harkovskoj oblasti, precizirao je Šmihal, još jednom apelujući na stanovnike zemlje da što više smanje potrošnju električne energije, posebno tokom dana.
U Kijevu je oštećen objekat koji napaja 350.000 stanova, a inženjeri su hitno angažovani da obnove snabdevanje.
Prema Kijevvodokanalu, zbog vanredne situacije u ukrajinskoj prestonici 80 odsto potrošača je ostalo bez vode.
Stanovnici u regionima koji su napadnuti pozvani su da ostanu u skloništima, zbog straha da bi mogli da uslede novi udari.
U oblasti Černovci, koja je veoma retko izložena ruskim napadima, takođe je oštećena kritična infrastruktura.
U regionu Dnjepropetrovsk su stalni nestanci struje, a sistemi su dodatno oštećeni u jutrošnjim napadima, rekao je regionalni šef Valentin Rezničenko na Telegramu.
On je pozvao stanovnike, preduzeća i zajednice da štede energiju u pojedinim delovima dana kada je mreža najopterećenija.
Ruskim projektilima su navodno pogođene i tri hidroelektrane – Dnjepar, Dnjestar i Kremenčuk, tvrdi ukrajinska novinska agencija Elektrovesti.
Komanda vazdušnih snaga Ukrajine saopštila je da je Rusija ispalila više od 50 projektila, a da je protivazdušna odbrana uspela da obori 44 ruske krstareće rakete.
Jedna od oborenih raketa pala je na teritoriju Moldavije, u pograničnom selu na granici sa Ukrajinom, objavio je moldavski ministar policije.
U uslovima neprijateljstava, BBC nema mogućnosti da brzo dobije nezavisnu potvrdu ove informacije.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
