Rusija i Ukrajina: Rusija optužuje Ukrajinu za novi napad dronovima na Moskvu, predsednik Belorusije tvrdi da je poljska vojska u pokretu

Dok Zapad osuđuje ruski raketni napad na Odesu, u kojem je ubijeno jedan, a povređeno 19 ljudi i teško oštećen hram Ukrajinske pravoslavne crkve pod upravom Moskovske patrijaršije, Rusija je okrivila Kijev za napad dronovima na Moskvu.

Prema tvrdnjama Kremlja, dva drona su oborena, a jedan je pao u blizini zgrade Ministarstva odbrane, prenosi ruska državna novinska agencija Tass.

Ukrajinski zvaničnici za sada nisu komentarisali optužbe, ali retko preuzimaju odgovornost za napade unutar Rusije.

Dronovi su pogodili „nestambene“ zgrade oko četiri ujutru po lokalnom vremenu (oko dva sata po srednjeevropskom), rekao je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin i dodao da nisu mnogo oštećene.

Ovo nisu prvi napadi dronovima na Moskvu.

Krajem maja, zabeležen je najmasovniji napad dronovima na rusku prestonicu, a početkom maja dva su oborena iznad Kremlja.

Tada je Rusija optužila Vašington i Kijev da stoje iza ovog napada na Kremlj.

U posebnom tekstu pročitajte o ranijim udarima na Moskvu.

• Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO
• Vašington kaže da Kijev već „efikasno“ koristi američke kasetne bombe protiv Rusa
• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Britanska obaveštajna služba vrbuje Ruse da špijuniraju za njih, kaže šef MI6

Prema pisanju američkog lista Volstrit džornal, Zapad je znao da ukrajinske snage nemaju potrebnu obuku i dovoljan arsenal naoružanja da istisnu ruske snage sa utvrđenih pozicija.

Ipak, nadali su se da će im hrabrost i odlučnost Ukrajinaca pomoći, ali nedostatak protivvazdušne odbrane i naoružanja na bojnom polju obezbedio je Rusiji vazdušnu nadmoć na većem delu fronta, primećuje list.

Dan 516.

• Novi napad dronovima na Kosovu, tvrdi Rusija i optužuje Kijev
• Lukašenko u poseti kod Putina, doneo mapu navodnog plana napada iz Poljske
• Zapadne zemlje osudile ruske raketne napade na Odesu, u kojima je bila najmanje jedna žrtva i 19 povređenih, a teško oštećen saborni hram Preobraženja Gospodnjeg Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije i mnogi drugi važni kulturni spomenici i stambene zgrade. Više o tome ovde
• Nove eksplozije u subotu na Krimu, Zelenski kaže da je Krimski most „legitimna meta“
• Rusija istupila iz sporazuma o bezbednom izvozu žitarica iz Ukrajine i poručila da sve brodovi koji plove iz ukrajinskih luka u Crnom moru Moskva smatra za potencijalne vojne mete
• Putin i dalje smišlja osvetu Prigožinu, tvrdi CIA
• Šef Vagnera u Belorusiji, sudeći prema najnovijem snimku – više o tome pročitajte ovde
• Velike bitke oko Bahmuta u Donbasu
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN

Napad na Moskvu dronovima

Delovi dronova koji su u ponedeljak ujutru oboreni iznad Moskve pronađeni su na dva kilometra od zgrade ruskog Ministarstva odbrane.

„Zaustavljen je pokušaj kijevskog režima da izvede teroristički akt korišćenjem dva drona na objektima na teritoriji Moskve“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva odbrane.

Saobraćaj u okolini zgrade je blokiran, a na fotografijama se vide službe hitne pomoći na licu mesta.

Poslovna višespratnica je oštećena, a na snimcima objavljenim na vojnom kanalu Zvezda vide se da na vrhu zgrade nedostaju prozori.

Moskva je optužila Ukrajinu za niz napada dronovima na njenu teritoriju poslednjih meseci.

• Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO
• Rusija optužuje Ameriku da stoji iza napada dronovima na Kremlj, Vašington poriče
• Ko stoji iza napada na Kremlj

Početkom jula 2023. godine, Rusija je saopštila da je Ukrajina pokrenula napad dronom na Moskvu, primoravajući letove da budu preusmereni sa međunarodnog aerodroma Vnukovo.

Ukrajina nije preuzela odgovornost.

U maju je Kijev negirao da je napao dronom Kremlj, koji je Rusija objasnila kao pokušaj ubistva predsednika Vladimira Putina.

Dan pre napada na Moskvu, Rusija je u novom talasu raketnih udara gađala ukrajinski lučki grad Odesu, uništavajući Sabornu crkvu Preobraženja Gospodnjeg.

Unesko, kulturna agencija Ujedinjenih nacija, saopštila je da je „duboko užasnuta i najoštrije osuđuje“ napad na istorijski centar Odese.

Lukašenko u Moskvi, tema situacija u Poljskoj

Ubrzo posle početka sastanka između Lukašenka i Putina, saopšteno je da su produžili susret – umesto planiranih nekoliko sati, razgovori će trajati dva dana.

Ruski i beloruski TV kanali emitovali su snimak početka sastanka, na kojem je Lukašenko rekao Putinu da je doneo mapu koja, kako je rekao, prikazuje prebacivanje poljskih trupa na granice Rusije i Belorusije.

„Počeli su da uključuju Poljsku i aktivno regrutuju plaćenike.

„Doneo sam vam mapu na kojoj se vidi prelazak oružanih snaga Poljske na granice Unije, o čemu smo razgovarali. Vidimo da se tlo priprema“, rekao je Lukašenka Putinu.

Mapa koju je Lukašenko doneo na sastanak s Putinom na početku napada na Ukrajinu 2022. godine, uz komentar: „Sada ću vam pokazati odakle nije Belorusija spremala napad“, postala je izvor bezbrojnih karikatura i mimova na društvenim mrežama.

Tokom razgovora sa Putinom, Lukašenko je rekao da su plaćenici Vagnera tražili da odu „na ekskurziju u Varšavu“, što je „počelo da ga opterećuje“.

Prema Lukašenkovim rečima, on ih drži u centru zemlje, ali plaćenici hrle na jugoistok Poljske, u grad Žešov.

Lukašenko tvrdi da Vagnerovci navodno žele da se osvete Poljskoj za bitke u Bahmutu, gde je korišćena poljska tehnika.

Prethodno su u Belorusiju stigle velike grupe Vagnerovaca, bez naoružanja i vojne opreme, u okviru dogovora sa Putinom, postignutog kao rešenje pobune koju je krajem juna preduzeo njihov šef Prigožin.

Brojni posmatrači izražavaju bojazan da Kremlj možda kuje planove da izvrši provokaciju pod „lažnom zastavom“ protiv Poljske ili baltičkih zemalja, kako bi raširio sukob i uvukao evropske države.

Beloruski lider je Putinu rekao i da je rasparčavanje Ukrajine neprihvatljivo.

„Premeštanje snaga po Poljskoj je neprihvatljivo. I, ako zapadnom stanovništvu Ukrajine bude potrebno, mi ćemo ih, naravno, podržati.

„Molim vas da razgovarate i razmislite o ovom pitanju“, rekao je on.

Za razliku od rukovodstva Rusije, nijedna politička snaga u Poljskoj nije izrazila nameru da „rasparča Ukrajinu“ ili pretenzije na njenu teritoriju.

Poljska je početkom jula rasporedila najmanje 1.000 vojnika i skoro 200 komada vojne opreme na granicu sa Belorusijom u slučaju destabilizacije u blizini granica zemlje.

Poljsko-beloruskom granicom patrolira 5.000 poljskih policajaca i 2.000 vojnika.

Krimski most zatvoren zbog eksplozije na Krimu, tvrde ruske vlasti

Napad dronom na skladišta goriva i municije na Krimu doneo je nove evakuacije civila, a saobraćaj je prekinut, saopštile su ruske vlasti.

Sergej Aksonov, ruski guverner okupiranog Krima, optužio je Ukrajinu za napad, ali nije ponudio dokaze za te tvrdnje.

Aksjonov je rekao da u meštani koji žive u krugu od pet kilometara od eksplozije evakuisani.

Zaustavljen je bio i automobilski i železnički saobraćaj preko mosta, a nema izveštaja o žrtvama ili povređenima.

BBC nije mogao nezavisno da potvrdi napad.

Okrug u kojem je prijavljen eksplozija udaljen je više od 160 kilometar od Kerčkog mosta.

Most, koji se često naziva i Krimski most, otvoren je 2018. godine i omogućava drumski i železnički pristup između Rusije i Krima – ukrajinske teritorije koju je Rusija pripojila 2014. godine.

Most je postao simbol ruske okupacije i takođe je važan put za snabdevanje ruskih snaga na jugu Ukrajine.

U ponedeljak su u napadu na most poginule dve osobe i oštećen put, ali ne i železnička pruga koja ide paralelno sa njim.

Kremlj je okrivio Kijev za napad u ponedeljak i Putin je obećao je da će uzvratiti, optuživši Ukrajinu da je pokrenula „besmislen“ i „surov“ napad.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da je most na Krimu legitimna meta.

On je u petak govorio o potrebi da se „neutrališe“ most, objašnjavajući da je to „ruta koja se koristi za snabdevanje municijom i to na dnevnom nivou “ i da ga Kijev vidi kao „neprijateljski objekat“.

„Dakle, razumljivo, ovo je meta za nas“, rekao je Zelenski u video obraćanju na konferenciji o bezbednosti u Aspenu u SAD.

CIA tvrdi: Putin smišlja osvetu Prigožinu

Ni skoro mesec dana posle kratkotrajne pobune Vagnera protiv Kremlja, odnosno vrha vojne komande, nisu prestale priče i ocene o tome šta je, zapravo, želeo Prigožin, a najviše – šta se uopšte desilo i koja je pozadina.

Iz Kremlja je nedavno saopšteno da se Putin sastao sa Prigožinom i grupom komandanata Vagnera pet dana posle pobune, a šef ove vojne kompanije potom je viđen u Belorusiji.

Putin verovatno pokušava da kupi vreme dok smišlja kako da se obračuna sa šefom Vagnera, smatra Vilijam Berns, direktor CIA.

Ta grupa plaćenika još donosi razliku ruskim akcijama u nekim afričkim zemljama i na Bliskom istoku, pa je verovatno da će ruski predsednik pokušati da odvoji grupu od njenog lidera, procenjuju američke službe.

„Putin je neko ko generalno misli da je osveta jelo koje se najbolje služi hladno“, kaže Berns.

• Šef Vagnera je u Belorusiji, sudeći po snimku: „Napravićemo drugu armiju na svetu“
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji
• „Nismo imali pojma“, kaže pripadnik Vagnera o kratkotrajnoj pobuni protiv Moskve
• „Kriminalac, ljubitelj perika i novca, vođen pohlepom“: Ruske državne televizije o Jevgeniju Prigožinu

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da postoji rizik da bi šef Vagnera mogao da bude otrovan.

„Da sam na njegovom mestu, pazio bih šta jedem. Držao bih na oku ono što mi serviraju“, rekao je predsednik.

Istu rečenicu ponovio je i direktor CIA.

„Da sam na mestu Prigožina, ne bih otpustio degustatora hrane“.

Dok se američke obaveštajne službe bave Putinom i Prigožinom, iz Vašingtona je saopšteno da Kijev već koristi klaster municiju, zabranjenu u većem delu sveta, koju je dobio upravo iz Amerike.

„Efikasno ih koriste i zapravo imaju uticaj na ruske odbrambene formacije i rusko odbrambeno manevrisanje“, rekao je novinarima Džon Kirbi, portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost.

Šta je klaster municija i zašto je zabranjena u više od 120 zemalja pročitajte u posebnom tekstu.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]