Rusija i Ukrajina: Ruski napad dronom na Krivi Rog, ukrajinske snage napreduju južno od Bahmuta, Putin kaže da Vagner „više ne postoji“

Dok ukrajinske snage napreduju južno od Bahmuta i vode teške borbe na istoku, Rusija je u petak nastavila napade dronovima u centralnim delovima.

Oružane snage Ukrajine saopštile su da je u noćnom napadu oboreno 16 dronova, dok je jedan pogodio javno komunalno preduzeće u ukrajinskom gradu Krivom Rogu.

„Uništena je jedna upravna zgrada, još tri su oštećene, stradala je i oprema, a zakačeno je još jedno preduzeće i dve dvospratne stambene zgrade.

„Povređen je i 56-godišnji muškarac koji će biti lečen kod kuće“, napisao je guverner Dnjepropetrovske oblasti Sergej Lisak na njegovom Telegram kanalu.

Prema tvrdnjama lokalnih zvaničnika dronovi su leteli i iznad ruske teritorije, blizu granice sa Ukrajinom – jedan je pao u blizini Kurske nuklearne elektrane kod grada Kurčatova, dok su tri drona oborena nedaleko od Voronježa.

Prethodne noći je najmanje jedna osoba poginula, a nekoliko ljudi je povređeno u napadu dronova na Kijev, saopštile su vlasti.

Bila je to treća noć uzastopnih napada na prestonicu, samo nekoliko sati nakon završetka u Litvaniji.

Zamenica ministra odbrane Ukrajine Ana Maljar izjavila je da ukrajinske snage napreduju južno od Bahmuta i jačaju na linijama u pravcu Melitopolja i Berdjanska, u Zaporoškoj oblasti.

„Neprijatelj je nastavio da napada u pravcu Kupjanska, Limana, Avdijivke i Marjinke. Naši branioci su svom snagom zadržavali neprijatelja i uspeli su. Sada se nastavljaju teške borbe“, rekla je Maljar je zamenik ministra odbrane.

Dodala je da se na južnom krilu, u pravcu Melitopolja i Berdjanska nastavlja se ofanzivna operacija.

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji

Predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao za ruski dnevnik Komersant rekao da privatna vojna kompanija Vagner „pravno ne postoji“, te im je ponudio priliku da nastave službu u okviru regularne ruske vojske.

Ukrajinske trupe su već dobile kasetnu municiju, čiju je isporuku pre neki dan najavio američki predsednik Džo Bajden, rekao je Daglas Sims, direktor za operacije združenog štaba Pentagona.

„Trenutno se u Ukrajini nalazi kasetna municija“, rekao je on na brifingu, precizirajući da su neke obezbedile SAD, a neke saveznici.

Dodao je i da Ukrajinci, za razliku od Rusa, „nisu zainteresovani da koriste kasetnu municiju u blizini civilnog stanovništva“.

Francuska je posthumno odlikovala Armana Soldina, novinara AFP-a ubijenog u raketnom napadu blizu Bahmuta u maju, nacionalnim ordenom Legije časti.

Dan 507.

• Ukrajinske snage oborile 16 dronova, jedan pogodio preduzeće u gradu Krivom Rogu
• Zamenica ministra odbrane Ukrajine Ana Maljar izjavila je da ukrajinske snage napreduju južno od Bahmuta
• Putin ponudio borcima Vagnera pristupanje regularnoj vojsci, dodavši da ova plaćenička grupa „ne postoji“
• Pentagon potvrdio da su kasetne bombe stigle u Ukrajinu
• Ruski general otpušten posle kritikovanja vojnih lidera
• Ulazak Ukrajine u NATO kad se saveznici slože i ispune uslovi, Zelenki nezadovoljan, poručili iz Alijanse prvog dana samita u Viljnusu
• Turska je pristala da Švedska pristupi NATO-u, objavio šef alijanse – više o tome pročitajte ovde
• Studija Meduze, nezavisnog medija u Rusiji, navodi da je u Ukrajini od početka rata poginulo 47.000 ruskih državljana
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN
• Prethodne nedelje, u tri odvojena ruska napada poginulo je više od 30 ljudi u Ukrajini, kažu ukrajinske vlasti

Amerika tvrdi da Vagnerove snage ne učestvuju u značajnijem obimu u operacijama u Ukrajini, Putin ih pozvao da se pridruže regularnoj vojsci

Plaćenička grupa Vagner više ne „učestvuje u značajnijem kapacitetu u podršci borbenim operacijama u Ukrajini“, rekao je portparol Pentagona.

Ova izjava dolazi nedeljama posle 24-časovne pobune ove grupe u Rusiji, velikog izazova autoritetu predsednika Vladimira Putina.

Veruje se da je Vagner pomogao Rusiji da pripoji Krim 2014. i da je vodio neke od njenih najkrvavijih nedavnih bitaka, poput osvajanja istočnog ukrajinskog grada Bahmuta.

Prema sporazumu kojim je okončana junska pobuna, Vagnerovim borcima je rečeno da mogu da se pridruže redovnoj ruskoj vojsci ili da odu u Belorusiju sa njihovim šefom Jevgenijem Prigožinom.

Ranije ove nedelje, Kremlj je saopštio da se Putin sastao sa Prigožinom u Moskvi samo nekoliko dana nakon pobune.

Govoreći za ruski dnevnik Komersant u četvrtak, ruski predsednik je izjavio da su borci ove paravojne formacije mogli da odaberu da „nastave službu“ za rusku regularnu vojsku.

„Njih bi predvodila osoba koja je sve vreme bila njihov pravi komandant“, nastavio je, očigledno misleći na sebe.

On je takođe naglasio da ne postoji pravni okvir za privatne vojne organizacije, dodavši zapravo da „Vagner ne postoji“.

Ranije tokom dana, američki predsednik Džo Bajden rekao je na konferenciji za novinare u Finskoj da Prigožin treba da se pripazi od trovanja nakon pobune.

„Samo Bog zna šta će da uradi. Nismo sigurni ni gde je i u kakvim je odnosima (sa Putinom).

„Da sam na njegovom mestu, pazio bih šta jedem. Držao bih oko na meniju“, rekao je Bajden.

Ruski general otpušten posle kritikovanja vojnih lidera

Ivan Popov, ruski general kaže da je smenjen sa funkcije pošto je vojnim liderima rekao istinu o strašnoj situaciji na liniji fronta.

General-major Popov bio je komandant 58. armije koja se borila u južnom Zaporožju.

U glasovnoj poruci, Popov je rekao da je postavio pitanja o velikom broju žrtava i nedostatku artiljerijske podrške.

„Trebalo je ili ćutati i biti kukavica ili reći kako jeste.

„Nisam imao pravo da lažem u ime palih saboraca, pa sam izneo sve probleme koji postoje“, rekao je on.

Glasovnu poruku je na Telegram postavio ruski poslanik Andrej Guruljov, bivši vojni komandant i komentator na državnoj televiziji.

Nije jasno kada je poruka snimljena.

Među problemima koje je istakao, Popov je naveo nedostatak odgovarajućih protivbaterijskih sistema koji bi pomogli u odbijanju ukrajinskih artiljerijskih napada, kao i nedostatak vojnih obaveštajnih podataka.

Komandant je rekao da su njegovu smenu zahtevali viši komandanti, a odobrio ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

Rusko ministarstvo odbrane još nije komentarisalo smenu.

Pristupanje Ukrajine NATO-u na čekanju

Iako je prvog dana samita NATO-a izrazio nezadovoljstvo, odlukom Alijanse da stavi na čekanje pristupanje Ukrajini, Zelenski je drugog dana ublažio stav, a atmosfera je bila mnogo opuštenija.

„Rezultati samita NATO su dobri, ali da je bilo poziva (Ukrajini za članstvo), bili bi savršeni“, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u Viljnusu u sredu.

Dan ranije, lideri zemalja NATO-a na samitu u Viljnusu najavili su da će Ukrajina u budućnosti postati članica alijanse i da neće morati da ispunjava dugoročni, takozvani „akcioni plan“ kandidata, ali nisu naveli uslove i nisu zvanično pozvali Ukrajinu, kako se Zelenski nadao.

„Niko ne želi svetski rat, što mi razumemo. Mi smo civilizovani ljudi, jasno je da ne možemo da postanemo član NATO-a dok rat traje“, priznao je Zelenski.

Prethodnog dana, Zelenski je kritikovao NATO zbog kašnjenja u određivanju vremenskog okvira za članstvo Ukrajine.

„Bez presedana i apsurdno“ je da Ukrajina nema više detalja o tome kada bi mogla da postane članica NATO-a, rekao je on.

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a rekao je u utorak da se rok za članstvo Ukrajine skraćuje, ali bez konkretnih datuma.

U saopštenju, NATO navodi da pristupanje Ukrajine treba ubrzati, ali da neće biti omeđeno vremenskim okvirom.

Kijev prihvata da ne može da se pridruži NATO-u dok je u ratu sa Rusijom, ali želi da se pridruži što pre posle završetka borbi.

Neki strahuju da bi gotovo automatsko učlanjenje Ukrajine dalo vetar u leđa Rusiji da pojača agresiju i produži rat.

U znak podrške Kijevu, koalicija od 11 zemalja počeće obuku ukrajinskih pilota za upravljanje borbenim avionima F-16 u centru koji će biti oformljen u Rumuniji u avgustu, rekli su zvaničnici.

Zapadni saveznici dugo su oklevali da snabdeju Kijev borbenim avionima, ali je tako bilo i sa tenkovima i drugim naoružanjem, pa su im ga na kraju poslali.

U međuvremenu, ruske novinske agencije prenose izjavu ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua da će Moskva biti primorana da koristi „slično“ oružje ako SAD isporuče kontroverznu kasetnu municiju Ukrajini.

Ovo oružje raspršuje bombe na širokom području i zabranjeno je u više od 100 zemalja zbog uticaja na civile.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]