Dok Ukrajina na diplomatskom polju vodi bitke za dobijanje dodatnog naoružanja sa Zapada, širom zemlje su brujale sirene za vazdušnu opasnost u petak ujutru pošto Rusija izvodi masovne raketne napade, preneli su lokalni mediji.

Vlasti u Harkovu i Zaporožju saopštile su da su ruske snage gađale energetsku infrastrukturu, a u Kijevskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti došlo je do restrikcija struje zbog opasnosti od napada.

Neki od projektila koji su korišćeni u napadu prošli su kroz vazdušne prostore Moldavije i Rumunije, koja je članica NATO alijanse, tvrdi Valeri Zalužni, komandant Oružanih snaga Ukrajine.

Vedant Patel, zamenik portparola Stejt departmenta prokomentarisao je medijske izveštaje o mogućem odgovoru NATO-a ukoliko se utvrdi da su rakete koje je Rusija ispalila na Ukrajinu ušle u vazdušni prostor Rumunije.

„Ništa ukazuje na direktne vojne pretnje Rusije protiv Moldavije ili Rumunije“.

„U bliskom smo kontaktu sa našim moldavskim partnerima i rumunskim saveznicima“, dodao je Patel.

Ministarstvo odbrane Rumunije je u toku dana saopštilo da je ruska raketa preletela 35 kilometara od granice zemlje bez narušavanja njenog vazdušnog prostora.

Prema proceni američkih vojnih analitičara iz Instituta za proučavanje rata, ruske snage su započele ofanzivu na granici Luganske i Harkovske oblasti, na jugu zemlje, gde su, dodaju, Rusi izgubili teritoriju prošle jeseni.

Iako u ofanzivi učestvuju kombinovane motorizovane i vazdušno-desantne jedinice, ruska grupacija u tom sektoru još nije dostigla maksimalni mogući tempo i nije iskoristila sve rezerve, navodi se u izveštaju američkog Insituta.

U isto vreme, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je pozvao zapadne sile da pomognu njegovoj zemlji slanjem ratnih aviona kako bi odolela ruskoj agresiji.

On je dočekan uzvicima „Bravo“ u Evropskom parlamentu u Briselu gde je rekao: „Pobeda Ukrajine u ratu je pobeda cele Evrope“.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje snabdevanje Ukrajine borbenim avionima, ali i da to nije pitanje kojim će se baviti narednih nedelja, već će se usredsrediti na „korisnije“ naoružanje, poput haubica i sistema protivvazdušne odbrane.

Zelenski se u petak sastao i sa poljskim predsednikom Andrejom Dudom i belgijskim kraljem Filipom Prvim.

Više o zahtevima Zelenskog .

Jevgenij Prigožin, vlasnik ruske kompanije Vagner za angažovanje plaćenika, tvrdi da je prekinuto regrutovanje zatvorenika za rat u Ukrajini.

„Oni koji su radili za nas, ispunili su sve obaveze“, rekao je Prigožin.

Iz Spejsiksa, kompanije bogataša Ilona Maska, kažu da su ograničili mogućnost Ukrajincima da koriste satelitski internet u vojne svrhe.

„Tehnologija Starlink nikada nije trebalo da se koristi u ratu“, rekla je predsednica Gvin Šotvel, predsednica Spejsiksa.

Na početku rata, Ukrajini je isporučeno hiljade Spejsik Starlink antena za povezivanje na satelite, a koje omogućavaju ljudima da ostanu povezani na internet.

Dan 352.

Rusija je u noći između četvrtka i petka pokrenula seriju udara na infrastrukturne objekte u Harkovu i Zaporožju, saopštile su ukrajinske vlasti
Ukrajina tvrdi da su projektili leteli iznad Rumunije i Moldavije, Rumunija kaže da nije narušen njen vazdušni prostor
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje isporuku borbenih aviona Ukrajini, ali je prioritet „brže“ i „korisnije“ oružje
Rusi su počeli veliku ofanzivu u regionu Luganska, kažu američki vojni analitičari
Zelenski od zapadnih saveznika traži borbene avione
Velika bitka za Bahmut u Donbasu, Ukrajinci kažu da su Rusi zauzeli trećinu grada
Poljska i dalje uvozi rusku naftu
Zapadni izvori iznose tvrdnju da Rusija neće imati dovoljno snage, ljudstva i municije za veliku ofanzivu niti za značajnu promenu toka rata
Tokom prethodne noći, ruske snage gađale su Harkov, pogođeni objekti u industrijskoj zoni grada
Procenjuje se da su od početka rata gubici Rusije u Ukrajini blizu 200.000 ubijenih i ranjenih, navodi se u analizi Njujork tajmsa, dok zvanične ukupne brojke ruska strana retko saopštava
Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju

Masovni raketni napad Rusije, eksplozije u Kijevu i drugim regionima

Najmanje dva puta tokom noći u različitim regionima Ukrajine oglasila se vazdušna uzbuna.

U Harkovu i Zaporožju lokalne vlasti su prijavile raketne napade na objekte energetske infrastrukture, a navodno su primećeni i iranski dronovi kamikaze koji su, prema ukrajinskim izvorima, svi oboreni.

Oko 150.000 domova ostalo je bez struje samo u istočnoj oblasti Harkova, a sedam ljudi je povređeno, rekli su zvaničnici.

U Kijevu, Kijevskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti isključena je struja zbog opasnosti od raketnog napada.

„Ovo je iznuđen preventivni korak koji će se izbeći značajna šteta na energetskoj infrastrukturi ako neprijateljske rakete stignu do cilja“, saopštila je gradska uprava Kijeva na Telegram kanalu.

Ranije je gradska uprava Kijeva, komentarišući noćne udare na teritoriji Ukrajine, saopštila da je lansirana grupa dronova Šahed, čija je namena navodno bila lociranje ukrajinskih snaga protiv-vazdušne odbrane i uništavanje energetskih objekata.

Gradonačelnik Kijeva potvrdio je da niko nije povređen.

Stanovnici su se sklonili u prestonički metro sistem, a školski časovi su se navodno održavali na jednoj stanici.

Ispaljeno je na desetine projektila i na Harkov, Zaporožje i Dnjepar.

Osim toga, ukrajinske vlasti su saopštile da su u vazduh podignuti strateški bombarderi Tu-95, koji mogu da nose krstareće rakete.

Moskva je više puta gađala ukrajinske energetske objekte tokom zime, a ukrajinska državna energetska kompanija kaže da je ovo četrnaesti napad od početka invazije.

Neki analitičari kažu da su u pitanju ratni zločini, iako Rusija negira da je namerno povredila civile.

Šef ukrajinske državne železničke mreže objavio je na Tviteru kada su počeli vazdušni napadi.

„Vozovi će početi da kasne, ali nijedan neće biti otkazan. Obećavam. Odlučni smo“, napisao je Oleksandar Kamišin.

Ruska strana još nije komentarisala udare.

Sklonište — Mnogi stanovnici pogođenih oblasti pohrlili su u skloništa posle upozorenja za vazdušnu opasnost

Dopisnici ukrajinskih medija javljaju da se zvuci eksplozija čuju u Krivom Rogu, Poltavskoj, Kirovogradskoj i Harkovskoj oblasti, kao i u Kijevu.

U ukrajinskoj prestonici deluje sistem PVO, a stanovnici se da ne napuštaju skloništa.

Kako navodi Ukrenergo, ima pogodaka na nekoliko energetskih objekata u istočnim, zapadnim i južnim regionima Ukrajine.

Zbog toga su u pojedinim oblastima zabeleženi nestanci struje, javljaju.

Da bi se minimizirali rizici od ozbiljnih posledica u regionima, aktiviraju se hitna isključenja.

Ruske rakete zašle u vazdušni prostor članica NATO-a, kažu iz Kijeva

Ruski projektili Kalibr ispaljeni na ukrajinskoj teritoriji prošle su kroz vazdušni prostor Rumunije, članice NATO alijanse, kao i Moldavije, tvrdi Valeri Zalužni, komandant Oružanih snaga Ukrajine.

Rakete su ispaljene sa broda u Crnom moru, kaže.

„Danas u 10.18 dve ruske Kalibar rakete prešle su granicu Ukrajine i Moldavije.

„Otprilike oko 10.33, one su prešle i granicu sa Rumunijom. Posle toga, ponovo su se vratile u vazdušni prostor Ukrajine na tromeđi između ovih zemalja“, saopštio je Zalužni putem platforme Telegram.

Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da je u „masovnom“ napadu u petak ispaljena 71 raketa, od kojih je oborila 61.

Zelenski je rekao da projektili predstavljaju „kolektivnu bezbednost“

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja je za BBC rekao da je to pitanje za ministarstvo odbrane koje tek treba o tome da se izjasni.

Ministarstvo odbrane Rumunije je saopštilo da je ruska raketa preletela 35 km od granice zemlje bez narušavanja vazdušnog prostora Rumunije.

Iz Ministarstva odbrane Moldavije su potvrdili da je projektil koji se kretao u pravcu Ukrajine prešao delom njihove teritorije.

Posle incidenta, ruski ambasador u Kišinjevu Oleg Vasnjecov je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije „da ukaže ruskoj strani na neprihvatljivo kršenje našeg vazdušnog prostora“, navodi se u saopštenju moldavskog ministarstva spoljnih poslova.

Žestoke borbe u Bahmutu, Rusi krenuli u ofanzivu u Lugansku

Dok Kijev čeka obećane zapadne tenkove novije generacije, ruske snage napreduju u Bahmutu, strateški važnom gradu u Donbasu, čije bi zauzimanje moglo da im otvori put ka kontroli čitavog regiona.

Ukrajinski oficiri na terenu kažu da su Rusi zauzeli trećinu Donbasa.

U isto vreme, ruske snage su krenule u veliku ofanzivu u regionu Luganska.

Upravo je šef oblasne administracije Luganska Sergej Gajdaj pre nekoliko dana rekao da ruske snage nastavljaju da prebacuju rezerve u oblast Luganska,

Gajdaj kaže da ruska komanda šalje „desetine hiljada vojnika u istočnu Ukrajinu“.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je nedavno da je sedam ukrajinskih gradova „oslobođeno“ poslednjih nedelja i da operacije napreduju „sa uspehom“ u još dva, Bahmutu i Vuledaru.

Ruske snage, predvođene plaćenicima iz Vagnera, mesecima pokušavaju da zauzmu Bahmut, grad u kojem je pre rata živelo oko 70.000 ljudi.

Komandant ukrajinskih jedinica Denis Jaroslavski kaže da je sada u Bahmutu samo 2.000 civila i da su ruske snage zauzele delove istočnog i severnog dela grada i nastavljaju da napreduju.

Poljska i dalje uvozi rusku naftu

Uprkos stalnim pozivima Varšavi da prestane sa korišćenjem ruskih energenata i da poveća ekonomski pritisak na Moskvu, izgleda da Poljska i dalje uvozi oko deset odsto ruske nafte.

Prošle godine, ova država je objavila radikalan plan po kom je do kraja 2022. trebalo u potpunosti da prestane sa uvozom ruske nafte.

Međutim, Maciej Malecki, zamenik ministra za nekretnine rekao je u Sejmu da je ugovor između poljske državne kompanije i ruske naftne kompanije Tatneft i dalje na snazi, prenosi agencija Frans pres.

Ugovor traje do 2024. i zadovoljava sve potrebe poljske kompanije Orlen.

To znači da Poljska i dalje kupuje oko 200 hiljada tone ulja svakog meseca iz Moskve, navodi se u agencijskom izveštaju.

Malecki je naglasio i da Orlen, državna kompanija ostaje „čvrstog stava da će prestati da kupuje rusku naftu čim Evropska unija stavi potpuni embargo na ovaj energent.“

Ukoliko prekine ugovor pre roka, Poljska bi morala da plaća kompenzaciju.

U poslednjih nekoliko godina država je uspela da diverzifikuje izvore snabdevanja naftom i gasom.

Ugovor sa Tatneftom jedini je energetski ugovor koji ima sa Rusijom.