Rusija i Ukrajina: Širom Ukrajine problemi sa strujom i vodom posle ruskih napada, brodovi sa žitom i dalje isplovljavaju iz crnomorskih luka

Ljudi širom Ukrajine suočeni su sa nestankom struje i vode, nakon što je Rusija u ponedeljak ispalila više od 50 projektila na infrastrukturne objekte od kritičnog značaja.

Masovni napad sproveden je dva dana nakon što je Moskva optužila Kijev za napad na rusku crnomorsku flotu, ali se Kijev još uvek nije oglasio povodom incidenta.

Nakon udara na flotu, Rusija se povukla iz sporazuma koji je uz posredovanje UN-a omogućio bezbedan prolaz brodovima sa žitom iz ukrajinskih luka, mada Ukrajina tvrdi da brodovi nastavljaju da isplovljavaju.

„Pogođene su i lokacije energetske infrastrukture, što je izazvalo prekide u snabdevanju strujom i vodom u nekoliko okruga“, rekao je Vitalij Kličko gradonačelnik Kijeva.

Kako je rekao, oko 40 odsto potrošača u Kijevu nema vodu, pa ljudi čekaju u redovima kako bi napunili kanistere na pumpama.

Samo u u glavnom gradu Ukrajine, oko 270.000 stanova je bez struje.

Bez struje su i delovi Harkova, a raketni udari su takođe prijavljeni u centralnoj, Vinjičkoj oblasti, kao i Dnjepropetrovsku i Zaporožju na jugoistoku i Lavovu na zapadu Ukrajine.

Rusija je saopštila da su udari bili usmereni na ukrajinsku vojnu kontrolu i energetske sisteme, kao i da su svi ciljevi pogođeni, dok ukrajinska vojska tvrdi da je oborila 45 od 55 raketa, koje je Rusija lansirala.

Ukrajinske vlasti tvrde da je 13 ljudi ranjeno u današnjim napadima širom zemlje.

• Kuda plove brodovi sa žitaricama iz Ukrajine
• Cena okupacije Hersonske oblasti: „Ostavili su za sobom haos i bol“
• Evakuacija civila u očekivanju velike bitke za južni ukrajinski grad Herson

Od početka rata, 24. februara do sada, poginulo je skoro 8.000 civila, a više od 10.000 je ranjeno, saopštio rekao je generalni tužilac Ukrajine Andrij Kostin.

On tvrdi da je među poginulima 430 dece.

Kostin je istakao da je reč samo o zvaničnim, potvrđenim podacima koji se nalaze u materijalima krivičnog postupka.

„S obzirom na nemogućnost pristupa okupiranim teritorijama i nedostatak potpune slike onoga što se tamo dešavalo i dešava, na primer, u Marijupolju, možemo samo da pretpostavimo koliko je stvaran broj užasan“, rekao je Kostin, prenose ukrajinski mediji.

Prema njegovim rečima, kao rezultat vojnih akcija Rusije, uništeno je i oštećeno više od 51.000 civilnih infrastrukturnih objekata, a više od 40.000 su stambeni objekti i objekti.

Potpuno je uništeno više od 300 obrazovnih i obrazovnih ustanova, a oštećeno je ili potpuno uništeno i oko 400 medicinskih ustanova, rekao je Kostin.

Dan 252.

• Blizu 8.000 civila poginulo je do sada u ratu, a više od 10.000 ranjeno, tvrdi Kijev
• Napadi na Ukrajinu, granatiran i Kijev, mnogi delovi zemlje bez struje i vode
• Rusija napustila sporazum o izvozu žita na neodređeno vreme, optužujući Ukrajinu za „masovni napad dronom“ na Crnomorsku flotu
• Brodovi sa žitom i dalje isplovljavaju iz ukrajinskih luka na Crnom moru, uprkos odluci Rusije da se povuče iz sporazuma
• Administracija američkog predsednika optužila Rusiju da koristi zalihe hrane kao „oružje“
• Evropska unija poziva Moskvu da povuče odluku o napuštanju sporazuma o izvozu žita
• U Rusiji je objavljeno da je završena delimična mobilizacija i da je regrutovano 300.000 ljudi. Ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da je 82.000 mobilisanih već poslato u borbena područja u Ukrajini, a preostalih 218.000 nastavlja borbenu obuku na poligonima

Napadi širom Ukrajine

Tri nedelje posle prvih masovnih udara širom Ukrajine, koje je Rusija obrazložila napadom na most na Krimu, mnogi gradovi su se ponovo našli na masovnom udaru ruskih projektila.

Premijer Ukrajine Denis Šmihal rekao je da ruske trupe sistematski gađaju ključne objekte civilne infrastrukture.

Prema njegovim rečima, u ponedeljak su ruski dronovi izveli udare u 10 regiona odjednom, poremetili rad 18 objekata, od kojih su većina energetski, ostavljajući stotine ukrajinskih naselja bez struje u sedam regiona.

Rusko Ministarstvo odbrane je u ponedeljak saopštilo da su „ciljevi udara postignuti“ i da su pogođene sve planirane mete.

Lokalna vanredna isključenja se nastavljaju u regionu glavnog grada, kao i u Zaporožju, Dnjepropetrovskoj i Harkovskoj oblasti, precizirao je Šmihal, još jednom apelujući na stanovnike zemlje da što više smanje potrošnju električne energije, posebno tokom dana.

U Kijevu je oštećen objekat koji napaja 350.000 stanova, a inženjeri su hitno angažovani da obnove snabdevanje.

Prema Kijevvodokanalu, zbog vanredne situacije u ukrajinskoj prestonici 80 odsto potrošača je ostalo bez vode.

Stanovnici u regionima koji su napadnuti pozvani su da ostanu u skloništima, zbog straha da bi mogli da uslede novi udari.

U oblasti Černovci, koja je veoma retko izložena ruskim napadima, takođe je oštećena kritična infrastruktura.

U regionu Dnjepropetrovsk su stalni nestanci struje, a sistemi su dodatno oštećeni u jutrošnjim napadima, rekao je regionalni šef Valentin Rezničenko na Telegramu.

On je pozvao stanovnike, preduzeća i zajednice da štede energiju u pojedinim delovima dana kada je mreža najopterećenija.

Ruskim projektilima su navodno pogođene i tri hidroelektrane – Dnjepar, Dnjestar i Kremenčuk, tvrdi ukrajinska novinska agencija Elektrovesti.

Komanda vazdušnih snaga Ukrajine saopštila je da je Rusija ispalila više od 50 projektila, a da je protivazdušna odbrana uspela da obori 44 ruske krstareće rakete.

Jedna od oborenih raketa pala je na teritoriju Moldavije, u pograničnom selu na granici sa Ukrajinom, objavio je moldavski ministar policije.

U uslovima neprijateljstava, BBC nema mogućnosti da brzo dobije nezavisnu potvrdu ove informacije.

Brodovi sa žitom i dalje isplovljavaju

Ukrajina kaže da je 12 brodova natovarenih žitom napustilo njene crnomorske luke u ponedeljak, uprkos povlačenju Rusije iz ključnog sporazuma koji olakšava izvoz.

Visoki ukrajinski zvaničnik rekao je da je jedno od plovila sa 40.000 tona žitarica za Etiopiju „koja je suočena sa realnom mogućnošću da nastupi masovna glad“.

Ukrajina je ranije optužila Rusiju da „ucenjuje svet glađu“.

Moskva se povukla iz sporazuma nakon što je Crnomorska flota napadnuta dronom na aneksiranom poluostrvu Krim.

Kremlj je za napad okrivio Kijev, rekavši da „ruska strana ne može da garantuje bezbednost civilnih teretnih brodova“.

Kijev nije preuzeo odgovornost za napad i tvrdi da je Moskva odavno planirala da odustane od međunarodnog posredovanja i da je napad koristila kao izgovor za to.

Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru, ruska mornarica je uvela blokadu ukrajinskih na Crnom moru.

Tamo su se nalazile zalihe od oko 20 miliona tona žitarica namenjenih za izvoz, zajedno sa drugim namirnicama kao što su kukuruz i suncokretovo ulje.

Šta se dešavalo prethodnih dana?

Novi talas napada širom Ukrajine usledio nakon što je Rusija okrivila Ukrajinu za napad dronom na njenu Crnomorsku flotu na Krimu.

U subotu je jedan ruski ratni brod oštećen u lučkom gradu Sevastopolju u napadu dronom, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.

Rusija je optužila britanske stručnjake da su obučavali ukrajinske vojnike koji su tada izveli udare na Krimu, južnom poluostrvu Ukrajine koje je Rusija pripojila 2014.

Bez iznošenja dokaza, Rusija je takođe optužila britanske trupe da su umešane u napad na Crnomorsku flotu, kao i da su minirale gasovode prošlog meseca.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva je saopštilo da su ruske tvrdnje „laži epskih razmera“.

Rusija je objavila da obustavlja učešće u sporazumu koji je uz međunarodno posredovanje omogućio Ukrajini da izvozi žito iz crnomorskih luka.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su bespilotne letelice korišćene u napadu u subotu gađale brodove uključene u dogovor o žitu.

Evropska unija je u nedelju pozvala Rusiju da povuče odluku o suspenziji učešća u sporazumu o izvozu žita.

„Odluka Rusije ugrožava glavni izvozni put preko potrebnih žitarica i đubriva za rešavanje svetske prehrambene krize izazvane ratom protiv Ukrajine“, napisao je na Tviteru Žozep Borelj, visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU.

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena je optužila Moskvu da koristi zalihe hrane kao „oružje“ u sukobu sa Ukrajinom.

„Rusija ponovo pokušava da iskoristi rat koji je započela kao povod za pretvaranje hrane u oružje, što će direktno uticati na zemlje kojima je potrebna hrana i na svetske cene hrane“, rekla je Adrijen Votson, predstavnica Saveta za nacionalnu bezbednost.

Bajden je odluku o suspendovanju sporazuma nazvao „apsolutno nečuvenom“ i dodao da Rusija „nema razloga za to“.

„Svaka akcija Rusije kojom se nastoji da se poremeti izvoz žitarica je u suštini izjava da ljudi i porodice širom sveta treba da plaćaju više za hranu ili da gladuju“, rekao je Blinken.

Ruski ambasador u SAD odgovorio je na kritike.

„Reakcija Vašingtona na teroristički napad na luku Sevastopolj je zaista nečuvena.

„Nismo videli osudu nepromišljenih postupaka kijevskog režima“, naveo je Antonov.

Dodaje da se još jednom sve svelo na lažne optužbe da Rusija pogoršava problem sa nestašicom hrane.

„Nepravedno je osuđivati Rusiju.

„Ovo se dogodilo zbog nepromišljenih postupaka ukrajinskih vlasti“, navodi.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]