Rusija i Ukrajina: „Situacija je pod kontrolom“, kako izveštavaju ruski mediji o ukrajinskom upadu

Medijski izveštaji tvrde da su ukrajinski napadi osujećeni, jedan za drugim, a da vlasti evakuišu civile i nude obeštećenje pogođenima.

„Danima pod vatrom, ali niko nije zaboravljen. Tako mi pomažemo narodu“, glasio je uvod centralnog dnevnika na državnom PrvomTV kanalu.

„Očigledno je da je ukrajinski napad propao, situacija je pod kontrolom“, poručili su.

Još jedan veliki televizijski kanal blizak Kremlju Rosija 1 tvrdi da je Ukrajina poslala najbolje vojne jedinice „da stradaju u pokolju u Kurskoj oblasti“.

„One fizički neće biti u mogućnosti da napreduju dalje“, uveravali su gledaoce.

• Ukrajinski prodor narušio Putinov imidž „garanta bezbednosti“
• Pet ključnih pitanja o ukrajinskom upadu u Kursku oblast
• Ukrajinski upad u Rusiju: Šta će se dalje dešavati
• Analiza: Ukrajinski napad na Kursk pokazuje da se rat ne odvija po planu Rusije

Vladi naklonjen dnevni list Izvestija takođe je bio prkosan, objavivši: „Nećemo biti slomljeni.“

Mediji pod kontrolom Kremlja rutinski izveštavaju da Ukrajina nije prava zemlja i da nema pravu vojsku.

Njene trupe često se predstavljaju kao „militanti“, „teroristi“ ili „snage kijevskog režima“.

Iznova i iznova, ruski mediji pribegavaju proverenom triku prizivanja duha Velikog patriotskog rata – sovjetske borbe protiv nacizma, kad je Nemačka 1941. napala Sovjetski Savez uprkos tome što su dve zemlje 1939., na početku Drugog svetskog rata, potpisale pakt o uzajamnom nenapadanju.

Ovaj rat i pobeda Sovjetskog Saveza nad Nemačkom ostaju ključni element u današnjem državnom patriotskom narativu.

Neosnovane optužbe na račun Ukrajine da je povezana sa nacizmom česte su u medijima.

Članak u najpopularnijem ruskom tabloidu Komskomolskaja pravda tvrdi da su ukrajinske snage „nalik Nemcima“, dok ih državna televizija naziva „neonacistima“.

Ali postoji jedno pitanje kojim medijska mašina Kremlja nije voljna da se bavi – šta ukrajinske trupe uopšte traže u Kurskoj oblasti, posle iznenađujućeg upada koji je pokrenut prošle nedelje?

I, takođe, da li bi prodor mogao da ima ikakve veze s onim što Rusija radi unutar Ukrajine?

Oklevanja i sumnje

Naravno, ne veruje svako optimističnom izveštavanju na državnoj televiziji.

„Ne razumemo zašto nam ne govore istinu! Neprijatelj je na našoj teritoriji, neprijateljski tenkovi su na našoj zemlji! Ovo je rat!“, rekla je jedna meštanka iz Kurske oblasti za Komersant dejli.

Komersantov dopisnik bio je zabrinut za ženu pošto mu je toliko otvoreno iznela ove komentare. On kaže da bi takva priča mogla da je uvali u nevolje kod ruskih bezbednosnih službi.

• Zapad učestvovao u ukrajinskom upadu u Kursk, tvrdi Moskva, Bela kuća negira umešanost
• K Hoće li Putin doživotno ostati predsednik Rusije

Iznenadni prošlonedeljni napad naveo je ruske vlasti da proglase vanredno stanje u oblasti.

Ukrajina tvrdi da njene snage nastavljaju prodor na ruskoj teritoriji, krećući se dalje napred u nekoliko pravaca.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da su trupe od srede napredovale kilometar-dva dublje u Kursk i da su zarobile 100 ruskih vojnika.

Ali Rusija tvrdi da je uspela da zaustavi svaki dalji prodor.

„Na okupiranoj teritoriji otvorena vojna kancelarija“, tvrdi ukrajinski komandant

Vrhovni ukrajinski komandant Aleksandar Sirski kaže da je u delovima Rusije pod ukrajinskom kontrolom otvorena „kancelarija vojnog komandanta“.

„Da bi se održao red i zakon i zadovoljile neposredne potrebe stanovništva, otvorena je kancelarija vojnog komandanta na teritorijama pod kontrolom Ukrajine. Imenovan je general-major Moskaljov da je vodi“, rekao je on na zasedanju kojim predsedava predsednik Zelenski, a taj video snimak objavljen je na društvenim mrežama.

Sirski kaže i da ukrajinske trupe kontrolišu 1.150 kvadratnih kilometara teritorije, što obuhvata 82 naselja.

„Situacija je generalno gledano pod kontrolom“, rekao je on Zelenskom.

Za Vladimira Putina, upad u Kursk predstavlja šamar u lice.

Pokrenuvši „specijalnu vojnu operaciju“, on je pozvao Ukrajince da se predaju, a da Zapad ostane po strani.

Na početku invazije, u februaru 2022. godine, kad su ruske snage stigle nadomak Kijeva, Putinu bliski mediji očekivali su da ukrajinska prestonica padne u roku od nekoliko dana.

Dve i po godine kasnije, njegova vojska ima problema da zaustavi ukrajinsku vojsku u daljem prodoru u Rusiju.

Pokušavši da ublaži propagandnu štetu izazvanu prodorom u Kursk, predsednik Putin je sazvao sednicu zvaničnika pred televizijskim kamerama.

Započeo je taj sastanak samouvereno, porukama da će okupatori biti slomljeni i da će svi ciljevi „specijalne vojne operacije“ biti ostvareni.

Ali raspoloženje se ubrzo pokvarilo kad se na ekranu pojavio aktuelni guverner Kurska Aleksej Smirnov.

Istog trenutka kad je počeo da govori o tome koliko su duboko zašle ukrajinske snage u njegov region, predsednik ga je prekinuo.

Prepusti to vojsci, rekao je, i naložio guverneru da govori o tome kako „pomaže narodu“.

Vladimir Putin je delovao vidno nezadovoljno, pućeći usne dok je Smirnov govorio o hiljadama ruskih građana koji su napustili sela pod okupacijom ukrajinskih snaga.

„Ne znamo ništa o njihovim sudbinama!“, požalio se on.

Ali da li će osramoćenje u Kursku umanjiti podršku ratu među samim Rusima?

To je možda bio jedan od ukrajinskih ciljeva, ali mediji pod kontrolom države rade danonoćno na predstavljanju ovoga kao potvrde da je Ukrajina agresivna prema Rusiji i da je Vladimir Putin sve vreme bio u pravu.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]