Rusija i Ukrajina: Skupština Saveta Evrope deportaciju dece proglasila genocidom, nedostaje municije na frontu – tvrdi Kijev

Dok se stanovništvo Nikolajeva oporavlja od jutrašnjeg napada, članovi Parlamentarne skupštine Saveta Evrope proglasili su ruskim genocidom deportaciju ukrajinske dece posle invazije.

Četiristodvadesetosmi dan rata počeo je ruskim granatiranjem Nikolajeva, grada na jugu Ukrajine, a ukrajinske vlasti kažu da je jedna osoba poginula, dok je više od 20 ljudi ranjeno, među kojima i dete.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski objavio je snimak napada na Nikolajev, navodeći da su četiri, visokoprecizne rakete lansirane iz Crnog mora bile usmerene na privatne kuće i višespratnicu.

Napad, koji Rusija još nije komentarisala, Zelenski ja nazvao zločinom protiv čovečnosti.

Poslanici ukrajinske skupštine saopštili su da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope u četvrtak usvojila rezoluciju kojom se deportacija ukrajinske dece na teritoriju Rusije kvalifikuje kao genocid.

Narodni poslanici Aleksej Gončarenko i Evgenija Kračuk objavilii su na društvenim mrežama da su članovi PSSE glasali za dokument sa ovom formulacijom.

Rezolucijom se podržava odluka Međunarodnog krivičnog suda u Hagu da izda naloge za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina i komesarke za prava deteta u Ruskoj Federaciji Marije Lvove-Belove.

Rusija se povukla iz Saveta Evrope prilikom izbijanjem rata i ne učestvuje na sastancima PSSE.

Ruske vlasti nisu negirale da prevoze ukrajinsku decu na teritoriju, ali su insistirale da je reč o evakuaciji.

• Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
• Ruske vlasti će elektronskim putem pozivati na regrutaciju, nema izbegavanja
• Da li srpsko oružje stiže do Ukrajine – šta znamo do sada
• Specijalci sa Zapada učestvuju u ratu u Ukrajini, pokazuju procurela dokumenta

Obe strane, kao i analitičari Američkog instituta za proučavanje rata javljaju da su u protekla 24 sata odredi ruske plaćeničke grupe Vagner napravili manji napredak na različitim mestima u Bahmutu, gradu u Donbasu.

Bitka za Bahmut traje više od 14 meseci i postala je najkrvavija u dosadašnjem toku rata.

Šef policije u okupiranom ukrajinskom gradu Melitopolju, koji je prebegao u Rusiju nakon što su zauzeli grad, ubijen je u gerilskom napadu.

Oleksandar Miščenko je poginuo kada je improvizovana naprava eksplodirala na ulazu u blok u kojem je živeo.

Rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da se eksplozija dogodila u 05:20 po lokalnom vremenu (02:20 GMT).

Nedavno su se pojavili izveštaji o pojačanoj aktivnosti ukrajinskih gerilaca u regionu.

Iako ukrajinski vojnici na liniji fronta u Bahmutu kažu da im ponestaje municije, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg kaže drugačije.

On tvrdi da ukrajinska vojska ima dovoljno vojne opreme da oslobodi okupirane teritorije.

Saveznici i partneri Ukrajine u NATO-u, Kijevu su predali gotovo svu obećanu vojnu opremu – 1.550 oklopnih transportera i 230 tenkova, kao i „ogromnu količinu municije“, rekao je Stoltenberg.

„Više od 98 odsto borbenih vozila koja su obećana Ukrajini već je prebačeno [ukrajinskoj komandi]“, rekao je Stoltenberg novinarima u četvrtak, govoreći na zajedničkom brifingu sa luksemburškim premijerom Havijerom Betelom.

Sud u Oslu osudio je na 14 dana zatvora bivšeg plaćenika privatne vojne kompanije Vagner Andreja Medvedeva, koji je pobegao u Norvešku i zatražio politički azil u toj zemlji.

Tokom suđenja, Medvedev je priznao krivicu za učešće u tuči u blizini bara u glavnom gradu zemlje, pružajući otpor hapšenju, kao i nošenje oružja na javnom mestu.

„Zapravo se beskrajno stidim onoga što se desilo u ovim situacijama“, citira on govor norveške javne televizije NRK Medvedeva tokom suđenja.

Pogledajte video o ukrajinskim dronovima:

Dan 428.

• Bivši pripadnik Vagnera osuđen na 14 dana zatvora u Oslu
• Ruske rakete pogodile u sredu Nikolajev na jugu Ukrajine – jedna osoba poginula, više od 20 ranjeno, kažu ukrajinske vlasti
• Nova razmena zarobljenika Rusije i Ukrajine – u Rusiju se vratilo 40 ljudi, u Ukrajinu 44
• U snajperskoj vatri u regionu Hersona, ubijen ukrajinski novinar, a ranjen njegov italijanski kolega iz rimskog lista Republika
• Prvi razgovor kineskog i ukrajinskog predsednika od početka rata, Peking poručuje da je neutralan i da su pregovori jedino rešenje za mir
• FBI i brojne američke kompanije pomažu Ukrajini u prikupljanju dokaza o ratnim zločinima
• Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz prema kojem će Rusija, u slučaju zaplene ili ograničenja prava na rusku imovinu u „neprijateljskim zemljama“, preneti njihovu imovinu koja se nalazi u Rusiji pod privremeno upravljanje
• Ruska raketa S-300 pogodila je u utorak zgradu muzeja u Kupjansku, u Harkovskoj oblasti na istoku zemlje. Jedna osoba je poginula, a 10 ljudi ranjeno
• Rusko predsedavanje Savetom bezbednosti UN donelo nove varnice – Lavrov optužio Zapad za rat, dok zapadne zemlje osuđuju Moskvu
• Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, demantovao je pisanje Vašington posta da su Ukrajinci nameravali da napadnu Moskvu na godišnjicu početka rata, ali da ih je Bela kuća od toga odvratila.
• Evropska unija i Japan odbili su američki predlog da na samitu u maju objave zabranu potpunog izvoza u Rusiju, uz određene izuzetke, piše Fajnenšel tajms.
• Rusija pokrenula kampanju kojom poziva muškarce da se pridruže vojsci – više pročitajte ovde

Gerilski napadi Ukrajinaca u Melitopolju

U gerilskom napadu Ukrajinaca u Melitopolju, u regionu Zaporožja, ubijen je šef okupacione ruske policije.

Na snimku se vidi krater uz stambenu zgradu i automobili sa razbijenim staklima.

„Put svakog saradnika je predvidljiv: juče izdaja, danas panika, sutra masakr“, napisao je gradonačelnik Melitopolja u egzilu Ivan Fedorov na Telegram kanalu.

On je rekao da je pre invazije Miščenko bio načelnik policijske uprave Priazovskog okruga, dodajući da je on ne samo prebegao, već je i „prevario svoje zaposlene da postanu izdajnici“. Nejasno je šta je Fedorov mislio pod tim navodom.

Vladimir Rogov, ruski zvaničnik u regionu Zaporožja, rekao je da su Miščenku nekoliko puta pretili „teroristi“ jer je „povratio mir u regionu, sprečavao nezakonite radnje i održavao red u njegovoj rodnoj zemlji“.

Posle Mariupolja, Melitopolj je najveći grad na teritoriji koju je Rusija okupirala od februara 2022. godine.

Grad se nalazi u provinciji Zaporožje, jednom od četiri regiona za koje je Rusija tvrdila da ih je anektirala prošle godine posle invazije, iako ih je delimično kontrolisala.

Dodaje se da su dva policajca povređena i hospitalizovana, ali da je jedan od njih kasnije preminuo.

Prošle godine u napadima u okupiranim oblastima, uključujući region Zaporožja, ubijen je izvestan broj ruskih zvaničnika.

Jedan od njih je bio Oleh Bojko, zamenik gradonačelnika grada Berdjanska, koji je poginuo zajedno sa suprugom u septembru u očiglednom atentatu.

A izvestan broj ruskih zvaničnika ubijen je u južnom gradu Hersonu prošle godine partizanskim aktivnostima uoči uspešne ukrajinske ofanzive koja je zauzela grad.

BBC na liniji fronta u Bahmutu: „Plašimo se da se Zapad umorio od podrške“, kažu Ukrajinci

Džonatan Bil, BBC dopisnik iz Ukrajine

Pre godinu dana, Vladimir i njegovi ljudi ispalili su svih 40 granata iz raketnog sistema BM-21 Grad odjednom.

Sada mogu da priušte samo da ispaljuju po nekoliko na ruske ciljeve.

„Nemamo dovoljno municije za naše oružje“, objašnjava on.

Njegova jedinica, 17. tenkovski bataljon, i dalje je na zadatku pružanja podrške ukrajinskim snagama koje se očajnički trude da održe odbrambenu liniju u Bahmutu, istočnog ukrajinskog grada koji je Rusija provela mesecima pokušavajući da zauzme.

Ruske snage su sve bliže cilju da zauzmu grad, ali uz ogromnu cenu.

Dok čekamo sakriveni između drveća, Vladimir dobija poziv da ispali raketu na položaj ruskog minobacača udaljenog oko 15 kilometara.

Njegovi ljudi uklanjaju grane koje kamufliraju njihovo vozilo.

Voze se ka praznom polju udaljenom oko kilometar i brzo odrađuju domet.

Podižu cevi raketa ka meti dok, van vidokruga, ukrajinski dron u vazduhu ocenjuje njihovu tačnost.

Rečeno im je da njihova prva raketa promašuje za oko 50 metara, pa prilagođavaju visinu i ispaljuju još dve i brzo se vraćaju u zaklon.

Ovog puta im je rečeno da su pogodili metu.

Vladimir je, međutim, frustriran što ne mogu više.

„Mogli smo da pružimo veću podršku našim momcima koji tamo umiru“.

On kaže da je Ukrajina već potrošila sopstvene zalihe municije Grad, pa se oslanja na rakete iz drugih zemalja.

Dodaje da municija stiže iz Češke, Rumunije i Pakistana i žali se da pakistanske rakete „nisu baš kvalitetne“.

Kako se rat produžava, pozivi Ukrajine saveznicima za dostavljanje još oružja i municije sve su glasniji.

Sada su u toku pripreme za veliku ofanzivu. Ali u isto vreme Ukrajina i dalje mora da troši ogromna sredstva samo na održavanje sadašnjih pozicija.

Uprkos nedavnom dolasku modernog oružja – poput tenkova i oklopnih vozila – Ukrajina se i dalje u velikoj meri oslanja na stariji arsenal iz sovjetske ere.

Sistem protivvazdušne odbrane „Buk“ ruske proizvodnje, koji može da gađa avione, bespilotne letelice i rakete, i dalje je jedan od glavnih oslonaca ukrajinskih snaga.

BBC je dobio redak pristup da vidi jedan takav sistem duž linije fronta – takođe sakriven u šumovitom području.

Ovo sofisticirano oružje je pomoglo da se spreči da Rusija dobije kontrolu nad nebom.

Josef, komandant Buka, kaže mi da je ovo „ruska meta broj jedan“.

Time objašnjava izuzetnu brigu o njenoj zaštiti.

Dugo vozilo sa radarskom kupolom zakopano je u dubokom rovu prekrivenom maskirnom mrežom.

Na vrhu su dve sive rakete. Obično nosi četiri.

Ranije ovog meseca na internet je procurio set poverljivih američkih dokumenata – mapa, grafikona i fotografija – koji otkrivaju detaljne obaveštajne podatke prikupljene o ratu.

Pitam Josefa da li su to bili tačni kada su istakli akutni nedostatak projektila Buk.

„Ne, to nije istina“, insistira on, ali priznaje da je ovaj sistem teško održavati i da Ukrajini treba više.

„Nemamo dovoljno“, kaže on.

„Delovi se pokvare, a rezervne nemamo jer fabrike koje ih proizvode nisu u Ukrajini“.

Josef ne osporava samo neke od sadržaja tih procurelih izveštaja američkih obaveštajnih službi.

Pita se da li su zaista otkrili neke tajne.

„Zašto da se ljutimo na Amerikance?“, pita se on.

„Zato što su dali informacije koje Rusi imaju već 20 godina? Pa to je smešno!“.

Rusija je, smatra on, oduvek znala za sposobnosti ukrajinskih oružanih snaga.

Ali Rusija još ne zna ni vreme ni mesto očekivane ofanzive Ukrajine.

To će biti ključno za vraćanje teritorije i ublažavanje nekog pritiska koji se oseća duž ukrajinskog fronta od 1.300 kilometara.

Gde god da se to desi Rusija će morati da preusmeri deo svojih snaga.

Ali i Ukrajina mora da naoruža i opremi nove jedinice za tu ofanzivu. Obe strane se bore da snabdevaju snage na liniji fronta.

Na drugoj lokaciji u blizini Bahmuta, ukrajinski vojnici iz njene 80. brigade već troše stotine artiljerijskih metaka dnevno, kako bi pokušali da odbiju napredovanje Rusije.

Oni već koriste nešto od oružja koje im je isporučio Zapad.

Sergej i njegovi ljudi upravljaju lakim artiljerijskim topom britanske proizvodnje L119.

Ali Sergej kaže da moraju da racionalizuju napade i štede municiju.

„Za sada imamo dovoljno ljudi“, kaže on.

„Ali nam je potrebna municija. Municija je najvažnija.

Pitam Sergeja da li je ovo prava godina za Ukrajinu.

„Ako ove godine krenemo u ofanzivu i ponovo zauzmemo našu zemlju, onda ćemo pobediti“, odgovara on.

„Ali, ako se to ne desi, onda nećemo imati sredstava da rat traje još pet do deset godina“.

Vladimir, komandant Grada, još je pesimističniji.

„Država je iscrpljena, privreda takođe“, kaže on.

I strahuje da ako akcije Ukrajine na bojnom polju ove godine ne budu odlučujuće, onda bi podrška Zapada mogla da oslabi.

„Zabrinuti smo da se se naši zapadni saveznici umorili od podrške“, dodaje.

Kako je rat u Ukrajini iz korena promenio sajber ratovanje:

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]