A Wagner soldier stands in front of an armoured vehicle — Vagnerov borac u Libiji 2019.

Jedne krajnje nesvakidašnje subote, privatna vojna kompanija Vagner poslala je vlastite jedinice u marš na Moskvu u činu pobune protiv ruskog vojnog vrha, pre nego što je postignut sporazum, a jedinice su dobile naređenje da se vrate.

Prema sporazumu postignutom u poslednji čas, Vagnerov vođa Jevgenij Prigožin izgnan je u Belorusiju, a oni njegovi borci koji nisu učestvovali u subotnjoj pobuni mogu da potpišu ugovore sa ruskim Ministarstvom odbrane.

Ili da se vrate porodicama, kako je objavio ruski predsednik Vladimir Putin.

Putin je objavio i da je ruska država u potpunosti finansirala Prigožinovu privatnu vojnu kompaniju, sa milijardu dolara potrošenih na plate i bonuse za 12 meseci.

Dodatna milijarda dolara otišla je Prigožinovoj ugostiteljskoj firmi Konkord za ishranu vojske.

Prema ruskim zakonima, nelegalne su bilo kakve paravojne trupe.

U objavi na njegovom kanalu na Telegramu nakon što je postignut sporazum u subotu uveče, Prigožin je rekao da „oni“ – misleći verovatno na rusko Ministarstvo odbrane – žele da „raspuste“ Vagner.

Ali, nije jasno da li je to bio jedini razlog za njegov iznenadni pokušaj demonstracije sile.

Isto je ponovljeno i u audio poruci koju je objavio u ponedeljak veče a koja je prekinula njegovo ćutanje od subote, rekavši da niko nije pristao da potpiše ugovor sa Ministarstvom odbrane i da će njegova plaćenička kompanija prestati da postoji 1. jula.

Pogledajte i ovu priču:

Jevgenij Prigožin: Kako je vođa plaćeničke Vagner grupe postao pobunjenik

Nije najjasnije šta će se desiti sa borcima ove plaćeničke grupe trenutno razmeštenim po svetu ako grupa Vagner bude bila rasformirana.

Grupa je bila aktivna u mnogim zemljama širom sveta kao što su Libija, Sudan, Sirija, Mali, Centralnoafrička Republika, Mozambik, Venecuela, Burkina Faso i Madagaskar.

Vagnerovi borci su optuženi da su činili zverstva u Libiji, Siriji, Centralnoafričkoj Republici, Maliju i Ukrajini – mnoga nad nenaoružanim civilima.

Diplomatski izvor Ujedinjenih nacija koji godinama pažljivo prati aktivnosti Vagnera kaže za BBC da ako se grupa sukobi sa ruskom vladom i bude bila rasformirana, rusko Ministarstvo odbrane više neće snabdeavati Vagnerove jedinice u Africi.

Taj izvor kaže da bi borci mogli da ostanu neisplaćeni, bez političke ili vojne podrške, konkretno u afričkim zemljama kao što su Centralnoafrička Republika, Libija, Sudan i Mali.

To znači da bi Vagnerovi borci trenutno razmešteni u Africi mogli praktično da se nađu bez posla i slobodni za iznajmljivanje, predstavljajući ogromnu opasnost u zemljama koje muku muče sa nestabilnošću, građanskim ratovima i pobunama.

Česte žrtve političkih borbi za prevlast upravo su civili.

A u zemljama sveta u kojima trenutno operiše Vagner, civili se nadaju da ovaj haos neće za posledicu imati još razuzdaniju brutalnost ozloglašene grupe Vagner.

Šta je, dakle, Vagner u poslednje vreme radio u Africi i Siriji?

I šta bi moglo da se desi u svakoj od tih zemalja ako se on rasformira i izgubi podršku ruskog Ministarstva odbrane?

Pogledajte video o plaćenicima u Libiji:

Tajanstveni plaćenici u Libiji: „Ovo je kraljevstvo ruskog snajperiste”

Libija

Vagnerove jedinice u Libiji prvi put su primećene u jesen 2019. godine, kad su se pridružile redovima odmetnutog generala i vođe snaga Istočne Libije Kalife Haftara u njegovoj ofanzivi za zauzimanje glavnog grada Tripolija, u kom se nalazi sedište vlade koju priznaje UN.

One su korišćene kao specijalizovana borbena sila za rušenje odbrane glavnog grada nakon što je Haftarova ofanziva udarila u zid.

Njihova stručnost u borbama na frontu, snajperskim aktivnostima i sakupljanju vojnih obaveštajnih podataka pravili su veliku razliku na terenu, a uz njihovu pomoć Haftarove snage su uspele da se probiju u neke od južnih predgrađa Tripolija.

Ali, njihovo učešće je imalo i mračniju stranu.

BBC-jeva istraga je 2021. godine pronašla je dokaze da su članovi grupe učestvovali u pogubljenju civila i nezakonitoj upotrebi protivpešadijskih mina i podmetanju eksploziva u porodičnim domovima oko libijske prestonice.

Istraga je otkrila i da ih je Moskva snabdevala najsavremenijim naoružanjem i opremom.

U tajnom, internom dokumentu do kojeg je došao BBC u Tripoliju od libijskog obaveštajnog bio je spisak akvizicije opreme za neke Vagnerove jedinice u Libiji.

Pokazali smo taj spisak Krisu Kobu Smitu, britanskom vojnom stručnjaku, a on je napravio sledeću procenu.

„Oružje je, u većini slučajeva, najsavremenije moguće – što znači da se radi o najnovijoj, tehnološki naprednoj opremi koju trenutno koristi ruska vojska.

„To ne ukazuje samo na slobodan pristup značajnom budžetu, već i odobrenju za pristup najnovijoj, osetljivoj, ako ne i tajnoj, tehnologiji.

„Čini se da su Vagner nešto više od pukog nezvaničnog elementa ruske vojske.“

Naširoko se pisalo o tome da su Vagnerove jedinice u Libiji bile snabdevane preko teretnog aviona Antonov ruskih vazduhoplovnih snaga koji redovno saobraća između sirijske baze Latakija pod kontrolom Rusa i vazduhoplovnih baza u istočnoj Libiji.

Dakle, Vagnerove jedinice u Libiji se u velikoj meri oslanjaju na podršku ruskog Ministarstva odbrane, a gubitak te podrške mogao bi da ima ogroman uticaj na njihovo prisustvo i snagu u Libiji.

Lokalni izvori u Libiji rekli su za BBC da nije došlo do primetnije promene na terenu oko Vagnerovih položaja od neuspelog subotnjeg puča u Rusiji.

Mali i Centralnoafrička Republika

Uveravanja ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da će se operacije vojnih instruktora nastaviti u Maliju i Centralnoafričkoj Republici posle subotnjih događaja samo potcrtavaju stratešku važnost ove dve zemlje u ekspanzionističkim ambicijama Kremlja u Africi.

Kratkoročno gledano, Prigožinova pobuna je možda imala minimalni uticaj na 1.000 Vagnerovih plaćenika koji operišu u Maliju od kraja 2021. godine na poziv vojne hunte.

Njihove aktivnosti su isprepletene sa rastućim ruskim diplomatskim, bezbednosnim i ekonomskim interesima u ovoj zemlji otkako je privremeni predsednik pukovnik Asimi Goita prigrabio vlast u avgustu 2020. godine.

Vlasti Malija često negiraju da su kontaktirale grupu Vagner, već se hvale podrškom ruskih vojnih instruktora.

Ipak, Vagnerovo prisustvo pokrenulo je ubrzano povlačenje hiljade pripadnika francuskih i evropskih snaga koje su podržavale borbu vojske Malija protiv ekstremista Islamske države i Al Kaide od 2013. godine.

Vagnerovo razmeštanje nije učinilo mnogo na unapređenju bezbednosne situacije.

Brojke Lociranja oružanih sukoba i Projekta Ivent Data pokazuju da se nasilje militanata više nego udvostručilo između 2021. i 2022. godine, dok su civili činili najveći broj žrtava.

Operacije vojske koja uključuje članove grupe Vagner dovele su do većeg broja smrti civila.

Među najgorim incidentima bila je smrt oko 500 civila u nedelju dana dugoj operaciji u centralnom gradu Moura.

UN je uspela da poveže „strane sile“ i vojsku Malija sa tim ubistvima, dok su SAD uvele sankcije dvojici vojnika i de fakto komandiru grupe Vagner u Maliju.

Istovremeno, rat u Ukrajini nije mnogo uticao na to da se uspore Vagnerove aktivnosti u Maliju.

Plaćenici su se brzo uselili u baze koje su napustile francuske snage u severnim gradovima Gosi, Menaka i Gao.

Grupe građanskog društva i korisnici društvenih mreža koji podržavaju huntu i često promovišu Vagner i ruske aktivnosti pokrenuli su kampanju da se mirotvorci UN-a (Minusma) zamene ruskim snagama.

U maju je Prigožin izjavio za Televiziju afričkih medija iz Kameruna, sa kojom se on često povezuje, da su Vagnerovi plaćenici „efikasniji“ od mirotvoraca UN-a u Maliju i Centralnoafričkoj Republici.

Sve veća zavisnost Malija od ruske podrške postala je očigledna 16. juna kad je ministar spoljnih poslova Abdulaje Diop zatražio momentalno povlačenje Minusme.

Džihadističke grupe mogle bi da iskoriste moguće slabljenje bezbednosti ako napetosti između Kremlja i grupe Vagner naruše operacije u Maliju.

Isto tako, nije bilo zvanične reakcije Centralnoafričke Republike o Prigožinovoj pobuni, uprkos tome što su u zemlji viđene česte aktivnosti grupe Vagner od kraja 2017. godine.

Sporazum o bezbednosnoj saradnji između Moskve i Banguija dovela je do razmeštanja stotine ruskih „vojnih instruktora“ kako bi se borili protiv pobunjenika koji decenijama drže Centralnoafričku Republiku pod opsadom.

Vremenom se grupa Vagner širila u ekonomske poduhvate, navodno trgujući konfliktnim mineralima i drvnom građom, baš kao i votkom.

To je finansiralo grupu na početku rata u Ukrajini, pošto su počeli da pristižu izveštaji o tome da se njegove snage ponovo razmeštaju u Centralnoafričkoj Republici.

Njihov uspeh protiv moćne pobunjeničke koalicije – Koalicija patriota za promenu (CPC) – koja je pokrenula pobunu protiv predsednika Fostena Tuadere 2020. godine učvrstio je podršku u javnosti.

Preterano oslanjanje njegove vlade na grupu Vagner radi telohraniteljskih usluga i zaštite ključnih vladinih instalacija izgleda da je ohrabrilo plaćenike da čine masovna zverstva nad civilima tokom operacija protiv pobunjenika.

Plaćenici grupe Vagner mogli su se videti u Centralnoafričkoj Republici tokom kampanje za izbore 2020. godine

Početkom ove godine, američko Ministarstvo finansija optužilo je plaćenike za učešće u tekućem obrascu teških kriminalnih aktivnosti, uključujući „masovna pogubljenja, silovanja, otimanje dece i fizička zlostavljanja u Centralnoafričkoj Republici i Maliju“.

Slomovi unutar grupe Vagner kao posledica Prigožinove pobune povećali su rizik od gubitka kontrola nad unosnim i uglavnom samostalnim operacijama plaćenika u Centralnoafričkoj Republici.

Dodatni strahovi od savezništva između pobunjenika i plaćenika, naročito u zaleđu bogatom mineralima, mogli bi da destabilizuju susedne zemlje kao što su Čad i Sudan koje su već bile ranjive od Vagnerovih aktivnosti.

Međutim, neprekinuta saradnja Tuaderine vlade i Moskve raspršuje zabrinutost da bi napetosti između Kremlja i Vagnerove grupe mogle da naruše bezbednosne operacije i krhku stabilnost u zemlji.

Pogledajte video: 24 sata pobune u Rusiji

24 sata pobune u Rusiji: Pohod plaćeničke grupe Vagner na Moskvu

Sirija

Vagnerovo prisustvo u Siriji je sasvim druga priča.

Ruska vojska je intervenisala u sirijskom građanskom ratu 2015. godine da bi pružila podršku snagama sirijske vlade u vreme kad su sirijski pobunjenici držali kontrolu nad većinom zemlje.

Ova intervencija činila je veliku razliku za snage sirijskog predsednika Bašara Al Asada, koji danas kontroliše većinu zemlje.

Ali to se desilo po veliku humanitarnu cenu, budući da su ruski ratni avioni okrivljeni za smrt desetine hiljada Sirijaca od 2015. godine.

Vazduhoplovna baza Latakija na sirijskoj mediteranskoj obali zvanično je pod kontrolom ruskog ministarstva odbrane i često se koristi za snabdevanje Vagnerovih jedinica u Africi.

Vagnerove jedinice su poslate u Siriju 2015. godine.

Uglavnom su bile razmeštene oko naftnih polja, gde se znalo da operišu borci ISIS-a.

Vagnerovi borci optuženi su da su počinili stravičan ratni zločin otprilike dve godine nakon što su stigli u Siriju.

Vagnerovi pripadnici su se snimali 2017. godine dok su brutalno mučili i ubili sirijskog državljanina, pre nego što su zapalili njegovo raskomadano telo.

Stravični snimak procureo je na internet i bio iskorišćen za identifikaciju učesnika, a krivična prijava rođaka žrtve podneta je protiv šest Vagnerovih vojnika u Moskvi.

Ruske vlasti, međutim, ne samo da ništa nisu preduzele protiv njih, već je jednog od njih predsednik Vladimir Putin odlikovao ordenom časti.

Budući da je rusko prisustvo u Siriji zvanično prisustvo njene vlade, ono što se dešava između Kremlja i Vagnera u Rusiji najverovatnije nimalo neće uticati na aktuelne ruske operacije u Siriji niti njihovu podršku vladi u Damasku.

Međutim, čitav svet će pažljivo pratiti šta će se sada dešavati sa Vagnerovim borcima u Siriji ako ih se odrekne rusko Ministarstvo odbrane, budući da su u sirijskom građanskom ratu učestvovale neke od najmoćnijih zemalja sveta na obe strane sukoba.