Velika brana u oblasti koju kontroliše ruska vojska na jugu Ukrajine je uništena, posle čega je došlo do velike poplave.
Desetine hiljade ljudi je evakuisano iz oko 30 mesta i naselja, a nadležni strahuju da će poplave imati katastrofalne posledice.
Ukrajinska vojska i NATO optužili su Rusiju da je digla branu u vazduh, dok Moskva okrivljuje Kijev.
Međutim, čuju se i odjeci prošlogodišnjih neobjašnjivih eksplozija na gasovodu Severni tok.
U oba slučaja Zapad je odmah posumnjao na Rusiju.
Ali je Moskva oba puta odgovorila: „Nismo mi. Zašto bismo ovo uradili? To nama šteti“.
Evo šta je poznato do sada.
- Ukrajinske majke prelaze opasan put do Rusije da vrate otetu decu
- „Čak se ni pas nije probudio“: Kako ruski mediji izveštavaju o napadu dronova na Moskvu
- Ko su naoružani ljudi koji su upali u Rusiju iz Ukrajine
- „Brat mi je spasao život, ali je izgubio vlastiti“
Ko ima koristi od ovog vandalskog čina?
Frenk Gardner, BBC, novinar iz oblasti bezbednosti
U slučaju proboja brane Kahovka, Rusija može da ukaže da postoje najmanje dva načina koji štete njihovim sopstvenim interesima.
Plavljenje zemljišta nizvodno od brane primoralo ih je da evakuišu trupe, kao i civile na istok, dalje od Hersona i obala široke reke Dnjepar.
Ovo će obezbediti oročeni predah za stanovnike Hersona koji su morali da žive pod svakodnevnim ruskim artiljerijskim i raketnim udarima.
To bi, takođe, moglo da utiče na vodosnabdevanje Krima koji je okupirala Rusija, sušnog poluostrva koje se oslanja na svežu vodu iz kanala nedaleko od probijene brane.
Otkako ga je Rusija anektirala 2014. godine, Krim je postao snažno utvrđeno parče zemlje koje i Moskva i Kijev smatraju svojom teritorijom.
Ali probijanje brane Kahovka treba posmatrati u širem kontekstu rata u Ukrajini, odnosno u svetlu ukrajinske letnje kontraofanzive, za koje postoje naznake da je već u toku.
Da bi ova kontraofanziva uspela, Kijevu je potrebno da prekine ruski obruč oko dela teritorije koji je zauzela prošle godine i koji povezuje Krim sa regionom Donbasa na istoku Ukrajine.
Ako Ukrajina uspe da pronađe način da probije ruske odbrambene linije južno od Zaporožja i podeli tu teritoriju na dva dela, onda može da izoluje Krim i ostvari veliku stratešku pobedu.
Međutim, Rusi su naučili mnogo lekcija od početka invazije u februaru prošle godine.
Pogledali su mapu, ustanovili gde će Ukrajina najverovatnije napasti i proveli poslednjih nekoliko meseci gradeći moćne linije utvrđenja kako bi blokirali bilo kakvo ukrajinsko napredovanje ka Azovskom moru.
Ne može se reći da je Ukrajina planirala da pošalje sopstvene snage na zapadnu stranu te odbrane.
Vrhovna komanda u Kijevu razumno drži vlastite adute za sebe da bi Rusiju navela da nagađa.
Ali ova akcija, ko god da je uradio, sada čini tu opciju daleko problematičnijom.
Dnjepar je već bio široka reka u vreme kada su stizali do južne Ukrajine i prebacivanje oklopne brigade preko nje, pod ruskom artiljerijskom i raketnom paljbom i napadom dronovima, bi bilo izuzetno opasno.
Pošto je brana preko reke sada probijena i ogromni delovi zemlje nizvodno poplavljeni, oblast na levoj (istočnoj) obali naspram Hersona je zapravo postala zabranjena zona za ukrajinske oklopne jedinice.
Jedna istorijska fusnota govori da Rusija ima prošlog iskustva ratovanja u ovoj oblasti.
Sovjetske jedinice su 1941. digle u vazduh branu preko iste reke Dnjepar kako bi blokirale napredovanje nacističkih trupa.
Hiljade sovjetskih građana je stradalo u poplavama koje su usledile.
Suština je da ko god da je probio branu Kahovka ove nedelje poremetio je stratešku šahovsku tablu u južnoj Ukrajini, primoravajući obe strane da izvrše niz velikih prilagođavanja i verovatno odlažući sledeći potez Kijeva u dugo obećavanoj kontraofanzivi.
Gde se nalazi brana?
Hidroelektrana Kahovka se nalazi u gradu Nova Kahovka u ukrajinskoj oblasti Herson koja je trenutno pod ruskom okupacijom.
Izgrađena je u vreme Sovjetskog saveza i jedna je od šest brana na reci Dnjepar čiji tok se proteže o krajnjeg severa Ukrajine do samog juga zemlje, gde se uliva u more.
Ova brana je velika, a lokalni stanovništvo čak ima i izraz mora Kahovka jer se, sa određenih mesta, ne vidi druga strana obale.
Brana zadržava količinu vode jednaku onoj koja se nalazi u Velikom slanom jezeru u američkoj državi Juti, navodi novinska agencija Rojters.
Šta se desilo?
Na fotografijama i snimcima vidi se velika rupa u brani i voda koja prodire i poplavljuje oblast nizvodno, u pravcu grada Hersona.
Nije jasno kada je prvi put brana oštećena, ali satelitski snimci čiju autentičnost je BBC uspeo da utvrdi, vidi se da se stanje pogoršavalo postepeno prethodnih dana.
Čini se da je put preko brane oštećen od 2. juna, ali izgleda da nije bilo promena u protoku vode sve do 6. juna kada se na snimku može jasno videti probijanje zida i urušavanje obližnjih zgrada.
Trenutno je nejasno da li je oštećenje na putu povezano sa prodorom od 6. juna.
Iako nije jasno koliko će poplave biti obimne, postoji bojazan da bi mogle da imaju razoran uticaj na naselja u kritičnoj zoni, u kojoj živi oko 16.000 ljudi.
Slike iz Nove Kahove prikazuju zgrade okružene poplavnim vodama, pa čak i labudove koji plivaju oko zgrade lokalne samouprave.
Vlasti u Hersonu, koji se nalazi manje od 80 kilometara nizvodno, upozorile su stanovnike u nižim delovima grada da se evakuišu što je pre moguće i potraže sklonište na višim mestima.
Aleksandar Prokudin, šef Hersonske oblasti rekao je za ukrajinsku televiziju da je osam sela već potpuno poplavljeno, a očekuje se da će ih biti još više pod vodom.
UkrHidroEnerho, ukrajinski operater brana hidroelektrana, saopštio je da je stanica „potpuno uništena“ i da se ne može obnoviti.
Zašto je napadnuta brana?
Još nije jasno šta je izazvalo oštećenje brane, ali ukrajinska vojska optužila je Rusiju da ju je namerno digla u vazduh.
Ovo izgleda uverljivo, pošto se Moskva možda plašila da će ukrajinske snage iskoristiti put preko brane da prebace trupe na teritoriju koju drži Rusija, kao deo kontraofanzive.
Ruski zvaničnici okrivili su Ukrajinu za napad, ali kažu da je granatiranjem uništen samo gornji deo postrojenja, a ne sama brana.
BBC nije mogao nezavisno da potvrdi ni ukrajinske ni ruske tvrdnje.
Brana je veoma važna i ima višestruku namenu.
Ona zadržava ogroman rezervoar koji snabdeva vodom mnoštvo zajednica uzvodno.
Poljoprivrednici uzvodno od Kahovke oslanjaju se na vodu zbog uzgoja useva, tako da bi ovo moglo da utiče na desetine hiljada ljudi.
Brana takođe obezbeđuje rashladnu vodu nuklearnoj elektrani u Zaporožju, oko 100 milja uzvodno, koja je pod ruskom kontrolom.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da ne postoji neposredan rizik za nuklearnu bezbednost, ali da prati situaciju.
Kasnije je u saopštenju navedeno da ako brana padne na ispod 12,7 metara, što je najniži nivo na kome voda još može da se pumpa uzvodno do Zaporožja, postoje alternativni izvori vode za održavanje hlađenja nuklearne elektrane.
Jedan od tih izvora je jezero za hlađenje pored postrojenja.
Ali pored toga, brana je vitalni kanal za prenošenje vode od Dnjepra do Krima koji je okupirala Rusija, što znači da će verovatno doći do problema u snabdevanju vodom tamošnje teritorije.
Nakon što je Rusija anektirala Krim 2014. godine, Ukrajina je blokirala kanal koji prebacuje vodu iz Nove Kahovke, što je izazvalo vodnu krizu na poluostrvu.
Ruske snage su ponovo otvorile kanal ubrzo posle početka prošlogodišnje invazije na Ukrajinu.
Ali bez brane, pad nivoa vode mogao bi ponovo da ugrozi njen tok duž kanala.
Rusija je ranije izvela nekoliko napada na brane širom Ukrajine, što je izazvalo velike poplave i poremetilo snabdevanje strujom.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
