Rusija i Ukrajina: Šta je „prljava bomba“

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izneo je nepotkrepljene tvrdnje da bi Kijev mogao da upotrebi takozvanu „prljavu bombu“, koja koristi konvencionalni eksploziv, ali u sebi ima i radioaktivni materijal.

Njegove optužbe negirala je ukrajinska vlada, baš kao i vlade Francuske, Velike Britanije i SAD.

• Kijev negira ruske optužbe o korišćenju „prljavih“ bombi
• Kako Rusija koristi dronove kamikaze u Ukrajini
• Šta je vakuumska bomba

Šta tvrdi Rusija?

Šojgu je rekao britanskom ministru odbrane Benu Volasu da je „zabrinut zbog mogućih provokacija Kijeva koje uključuju upotrebu ‘prljave bombe'“.

On je razgovarao i sa ministrima odbrane u SAD, Francuskoj i Turskoj, iznevši slične tvrdnje.

U zajedničkom odgovoru, Francuska, Velika Britanija i SAD rekle su da njihove vlade „odbacuju ruske transparentno lažne optužbe da se Ukrajina priprema da upotrebi prljavu bombu na vlastitoj teritoriji“.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski negirao je ove navode i optužio Rusiju da je „izvor svega prljavog što može da se zamisli u ovom ratu“.

• Rat u Ukrajini – kakav je rizik od nuklearnog oružja
• Ko može da ima nuklearno naoružanje
• Rusija upozorava Ameriku: Preti direktan sukob ako nastavite da šaljete oružje Ukrajini

Šta je prljava bomba?

Zvana još i „uređaj za radiološko raspršivanje“, ova bomba sadrži radioaktivni materijal kao što je uranijum, koji se širi putem vazduha kad se detonira njen konvencionalni eksploziv.

One ne moraju da sadrže visoko rafinisani radioaktivni materijal koji se koristi u nuklearnoj bombi.

Umesto toga, mogu da koriste radioaktivne materijale iz bolnica, nuklearnih elektrana ili istraživačkih laboratorija.

To ih čini mnogo jeftinijim i bržim za pravljenje od nuklearnih oružja.

One takođe mogu da se voze pozadi u vozilu, na primer.

Zato što radioaktivni otpad izaziva ozbiljne bolesti kao što su rak, takva bomba bi izazvala paniku među ciljanim stanovništvom.

Široka oblast oko zone eksplozije takođe bi bila evakuisana zbog dekontaminacije ili potpuno raseljena.

Federacija američkih naučnika izračunala je da ako bomba koja sadrži devet grama kobalta-60 i pet kilograma TNT-a eksplodira na špicu Menhetna, u Njujorku, čitava gradska oblast bila bi nenastanjiva decenijama.

Iz tog razloga, „prljave bombe“ su poznate kao „oružje masovnog ometanja“.

Međutim, one su vrlo nepouzdane kao oružja.

Da bi se radioaktivni materijal u prljavoj bombi raspršio po čitavoj zoni udara, mora da se svede na prah.

Ali ako su čestice suviše sitne ili ih ponesu jaki vetrovi, raspršiće se suviše široko da bi napravile veliku štetu.

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Mali vodič kroz ruski nuklearni arsenal – koliko oružja ima i čemu ono služi
• Ko može da ima nuklearno naoružanje
• Da li bi Putin aktivirao nuklearno oružje

Zašto je Rusija iznela optužbu sa „prljavom bombom“?

Američki Institut za ratne studije (ISV) saopštio je da je ruski ministar odbrane „verovatno želeo da uspori ili zaustavi zapadnu vojnu pomoć Ukrajini i oslabi NATO savez ratnohuškačkim izjavama“.

Bilo je spekulacija i da Rusija sama planira da detonira prljavu bombu u Ukrajini a da za to okrivi ukrajinske snage u „napadu pod lažnom zastavom„.

Međutim, mnogi vojni analitičari tvrde da Rusija ne bi bila toliko nepromišljena, imajući u vidu štetu koja prljava bomba može da nanese njenim vlastitim trupama i teritoriji pod njenom kontrolom.

„Malo je verovatno da Kremlj u skorije vreme planira da izvrši napad prljavom bombom pod lažnom zastavom“, kažu iz ISV.

• Oružani sukobi: Šta je napad „pod lažnom zastavom“
• Kakvo oružje je ubilo više od 50 ljudi u napadu na železničku stanicu u Ukrajini
• Šta su biološko i hemijsko oružje i mogu li biti upotrebljeni u Ukrajini

Da li je prljava bomba korišćena ranije?

Još nije izveden uspešan napad prljavom bombom igde u svetu.

Međutim, bilo je pokušaja.

Pobunjenici iz Čečenije su 1996. postavili bombu u moskovskom parku Izmailovo koja je sadržala dinamit i cezijum-137.

Cezijum je izvađen iz opreme za lečenje od kancera.

Snage bezbednosti otkrile su njenu lokaciju i ona je deaktivirana.

Čečenska obaveštajna služba je 1998. pronašla i deaktivirala prljavu bombu blizu železničke pruge u Čečeniji.

Hose Padilja, američki državljanin sa vezama sa Al Kaidom, uhapšen je 2002. u Čikagu pod sumnjom da je planirao napad prljavom bombom.

Osuđen je na 21 godinu zatvora.

Diren Barot, britanski državljanin i član Al Kaide, uhapšen je 2004. u Londonu za planiranje terorističkih napada u SAD i Velikoj Britaniji koji bi obuhvatali upotrebu prljave bombe.

Osuđen je 2006. na 30 godina zatvora.

Međutim, ni Padilja ni Barot nisu počeli da sastavljaju bombe pre nego što su uhapšeni.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]