Dok se razorno dejstvo rata u Ukrajini i Rusiji meri izgubljenim životima, milijardama dolara nanete štete infrastrukturi i milionima raseljenih, nešto manje drastično menjala se i Srbija u prethodnih godinu dana.

Od političke pozicije Beograda, srpske privrede i demografske slike – između prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg 24. februara štošta je drugačije.

Srbija je osudila rusku invaziju glasavši za rezolucije Ujedinjenih nacija, ali je ostala jedina evropska zemlja uz Belorusiju koja još nije uvela sankcije Moskvi.

Dok je pozicija Srbije u pregovorima u rešavanju kosovskog pitanja „evoluirala“ tokom prethodnih godinu dana, prema Moskvi i Briselu ona danas nije drugačija, smatra Srećko Đukić, srpski diplomata koji je deo karijere proveo u Rusiji i Belorusiji.

„Srbija danas nije ništa bliža Evropskoj uniji nego pre godinu dana, a čvrsto stoji na putu za ruski politički brod i agresija na Ukrajinu to nije mnogo promenila.

„Beograd samo pokušava da održi nekakvu distancu ili makar tako želi da predstavi“, ocenjuje Đukić za BBC na srpskom.

Godinu dana sukoba u Ukrajini imalo je i više negativnih ekonomskih efekata koji su se osetili u Srbiji, pre svega kroz nagli rast cena energenata, hrane i troškova stanovanja, kaže ekonomista Saša Đogović za BBC na srpskom.

„Prevashodno je rat uticao na bujanje inflatorne aždaje – neki delovi su specifični samo za Srbiju, poput skoka cena iznajmljivanja stanova usled dolaska velikog broja stranaca, a drugi su globalni, poput rasta cena energenata i hrane“, objašnjava stručnjak.

Ni demografska slika Srbije nije ista kao pre godinu dana pošto su se desetine hiljada ruskih i ukrajinskih državljana privremeno ili trajno doselile.

Dolazak tolikog broja ljudi, koje pretežno čine mladi, „nesumnjivo je dobra stvar, ako se posmatra čisto demografski“, kaže Vladimir Nikitović, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka, za BBC na srpskom.

„To je nešto što je nama odavno vitalno potrebno – Srbija je dominantno emigraciona država, a od početka rata imamo relativno veći obim doseljavanja onih ljudi koji nam inače odlaze.

„Ovaj talas doseljavanja možda neće imati veliki uticaj na stopu nataliteta, ali ovakvim migracijama često dolaze bolje obrazovani, što donosi velike prednosti ako znamo da je obrazovna struktura stanovništva Srbije među lošijim u Evropi“, priča ovaj demograf.

Kako se politička pozicija Srbije promenila od početka rata?

Sankcije

Dan posle početka rata u Ukrajini, srpski predsednik Aleksandar Vučić saopštio je da Beograd neće uvoditi sankcije Rusiji, kao što su to učinile gotovo sve evropske države i druge zapadne sile.

Srbija „najiskrenije žali“ zbog sukoba, ali „smatra da nije njen vitalni interes da uvodi sankcije bilo kojoj državi“, kazao je tada Vučić.

Iako je Srbija nekoliko meseci kasnije glasala za rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, sankcije Moskvi ni posle godinu dana rata nije uvela.

Dan uoči prve godišnjice početka rata, Srbija je bila i među 141 zemljom koja je u UN glasala za rezoluciju kojom se traži hitno povlačenje ruske vojske iz Ukrajine.

Ukrajinski ambasador Vladimir Tolkač kaže da se kao diplomata dobro oseća u Srbiji i da razume zašto Srbija ne uvodi sankcije, ali da narod pod bombama to ne razume.

„Pre svega, zavisite od ruskih energenata, pokušavate da branite svoj teritorijalni integritet i u tom slučaju takođe zavisite od Rusije.

„Kao diplomata to jako dobro razumem“, rekao je Tolkač za Televiziju N1.

Ipak, dodaje da kada vojnici ginu u borbama i kada su ukrajinska deca izložena bombama i raketnim napadima i nestancima struje, argument Srbije ne mogu da prihvate.

Diplomata Srećko Đukić smatra da Beograd „čvrsto stoji na ruskoj strani“ i danas, godinu dana posle početka sukoba, gde je bio i ranije, uprkos glasanju u Ujedinjenim nacijama.

Pitanje uvođenja sankcija Rusiji vidi kao „jedno od ključnih“ na koje će odgovor morati da se nađe ubrzo, ali rešavanje odnosa Beograda i Prištine u ovom trenutku smatraju prioritetom u Briselu, dodaje on.

Pregovori sa Prištinom

Odnosi Beograda i Prištine tokom prve godine sukoba u Ukrajini bili su dinamični, iako nije bilo mnogo konkretnih pomaka u njihovoj normalizaciji.

U prvoj polovini godine došlo je do krize pošto su kosovski Srbi odbili da promene registarske oznake za vozila koja je izdavala Srbija, a pronalaženje rešenja je krajem 2022. godine odloženo za ovu.

Osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), predviđeno ranije potpisanim Briselskim sporazumom, nije sprovedeno, zbog čega su srpski predstavnici prvi put posle decenije napustili kosovske institucije i na severu Kosova postavljane su barikade u znak protesta.

Bilo je i verbalnih okršaja zbog korišćenja ličnih karti na prelazima, a rešenje je pronađeno u isticanju pisanih objašnjenja na svakom prelazu.

Najveću pažnju privukao je nemačko-francuski predlog za razrešenje odnosa dve strane, koji su osmislili specijalni savetnici Jens Pletner i Emanuel Bone.

Njih dvojica, uz evropskog posrednika Miroslava Lajčaka, američkog izaslanika Gabrijela Eskobara i savetnika italijanske premijerke Marija Tala, čine tim koji vodi pregovore.

Taj predlog je zapravo postao evropski plan za rešavanje kosovskog problema, a uoči nove runde pregovora u Briselu 27. februara, Lajčak je rekao da „očekuje da ga obe strane potpišu“.

Srećko Đukić u ovoj inicijativi iz Brisela i Vašingtona vidi pomak u odnosima sa Prištinom.

„Pozicija Srbije u pregovaračkom procesu sa Kosovom je evoluirala, ali najviše zahvaljujući nizu diplomatskih poteza napravljenih sa Zapada – određivanjem petorke izaslanika i rafiniranim diplomatskim delovanjem“, kaže iskusni diplomata.

Međutim, iako su balkanski mediji u više navrata izveštavali o odredbama francusko-nemačkog predloga, detalji dosad nisu zvanično objavljeni, kao ni teme o kojima je pomenuta petorka razgovarala sa Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.

Vučić je poslanicima u skupštini rekao da se najnepovoljnija tačka predloga odnosi na neprotivljenje Beograda ulasku Kosova u Ujedinjene nacije, ali da na to nije spreman da pristane.

Kurti je istakao da mu je plan iznet u maniru „uzmi ili ostavi“ i da ga je u načelu prihvatio.

Diplomata Đukić veruje da je „zapadna diplomatija dobro procenila šta to mogu da prihvate i Srbija i Kosovo“.

„Mislim da su blizu rezultatu koji je moguće postići u ovom trenutku, deluje da je to pozitivan korak i da Rusija neće moći da utiče na potpisivanje tog papira, makar ne u skorijoj budućnosti“, ocenjuje.

Rešavanje odnosa sa Kosovom zapadnim zvaničnicima je prvo na listi prioriteta, a eventualno uvođenje sankcija Moskvi moglo bi da sačeka okončanje tog procesa, dodaje.

„Mislim da su te dve stvari podeljene, gotovo nezavisne jedna od druge, jer jednostavno isuviše bi bio veliki front kada bi se za Srbiju u istom paketu pokrenula pitanja Kosova i sankcija Rusiji“, kaže Đukić.

Odnosi sa Moskvom i evropska perspektiva Srbije

Evropska komisija u redovnom izveštaju prethodne godine veoma jasno kritikovala je stav Srbije prema Moskvi i napadu Rusije na Ukrajinu.

U Briselu primećuju da je Srbija nastavila da održava bliske veze sa Rusijom, a neke od izjava i poteza visokih zvaničnika Srbije Evropska unija vidi kao direktno suprotstavljene spoljnopolitičkim pozicijama EU.

Ova kritika izražena je i kroz brojeve: usklađenost spoljne politike Srbije sa evropskom, umesto da raste, opala je sa 64 odsto u 2021. na 45 odsto u 2022, navedeno je u Izveštaju.

Srbiji je do članstva u EU ostalo isto onoliko koraka kao i pre početka ruske agresije na Ukrajinu, smatra Srećko Đukić.

„Praktično i ne vodimo pregovore o pridruživanju, nismo otvorili ni zatvorili nijedno poglavlje i verujem da se pregovori neće nastaviti dok Srbija ne reši kosovsko pitanje i ne uvede sankcije Rusiji“, objašnjava.

Kao primer nepromenjenog stanja, Đukić navodi činjenicu da nije bilo ukidanja sredstava EU Srbiji uprkos odluci Beograda da ne uvede sankcije Moskvi, ali upozorava i da stavovi Evropskog parlamenta mogu biti povod za zabrinutost.

„Iako u Briselu vode jednu meku politiku prema Srbiji i Vučiću, rezolucije Evropskog parlamenta, koji nisu izvršni dokumenti, mogu da se smatraju nekakvim putokazom staze kojom će se kretati i Evropska komisija u odnosima sa Beogradom“, dodaje.

Odnosi između Moskve i Beograda, s druge strane, „skoro da se uopšte nisu promenili“, tvrdi Đukić.

„Srbija je ostala vezana za Rusiju i uprkos činjenici da je Srbija u Ujedinjenim nacijama glasala i osudila rusku agresiju, srpska politika je čvrsto na ruskoj strani“, pojašnjava.

Kako je srpska ekonomija podnela prvu ratnu godinu?

Dok se političke promene u prethodnih godinu dana često moraju čitati između redova, efekti sukoba u Ukrajini u srpskoj privredi se mogu se videti mnogo jasnije.

Godišnja stopa inflacije u januaru ove godine bila je 15,8 odsto, što znači da su potrošačke cene bile za toliko više u odnosu na januar 2022. godine, poslednji mesec pred početak ruske invazije, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Hrana je poskupela za bezmalo 25 odsto, energenti za 26 odsto, a troškovi stanovanja za 23 odsto.

Visoka inflacija nije pogodila samo Srbiju, već je „globalni problem“ koji je nastao pre svega usled skoka cena energenata i hrane, koji u velikoj meri dolaze iz Rusije i Ukrajine, kaže ekonomista Saša Đogović.

„Sve je to uslovilo rast cena i kod nas, a mi smo pritom imali i intenzivan priliv gostiju iz Rusije, što je izazvalo rast cena rente nekretnina i to je dalje doprinelo još većem rastu potrošačkih cena“, dodaje.

Pogledajte video: Kako su povezani rast cena, rat u Ukrajini i klimatske promene

Porast cena, rat u Ukrajini, klimatske promene – kako je sve povezano

I privredni rast Srbije tokom 2022. pokazatelj je krize – bruto domaći proizvod bio je za 2,3 odsto veći nego tokom 2021, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Tokom 2021. rast je iznosio 7,5 odsto.

Opadanje ekonomskih tokova u drugom delu 2022. godine uslovilo je i pad porudžbina u industrijskom sektoru iz Evropske unije, a sve to je dovelo do manjeg obima industrijske proizvodnje i izvoza počevši od avgusta, ukazuje Saša Đogović.

„Oni su zadržani u pozitivnim tokovima, ali manjim intenzitetom, a zbog velikog rasta cena građevinskog materijala, došlo je i do pada građevinskih aktivnosti u Srbiji u iščekivanju pada tih cena ili makar zaustavljanja rasta“, priča ovaj stručnjak.

Bilo je i pozitivnih efekata rata u Ukrajini na neke sektore srpske ekonomije, pre svega na turizam, za koji je prošla godina bila najbolja od kada se prikupljaju statistički podaci.

„Osetan je rast priliva gostiju iz Rusije, što ne bismo imali da nije počela invazija na Ukrajinu, a oni su uticali su i na dinamiku maloprodajnog prometa u Srbiji, posebno u poslednjem kvartalu prošle godine, kada ih je i najveći broj došao posle objavljivanja delimične mobilizacije u Rusiji.

„Pozitivan efekat vidljiv je i u sektoru informacionih tehnologija, koji je i dosad bio najbolji po visini prosečnih zarada – Rusi su dodatno podigli taj nivo zarada i konkurentnost srpskog IT sektora“, opisuje Đogović.

Kako masovni priliv Rusa i Ukrajinaca menja demografiju Srbije?

Doseljavanje velikog broja stranaca, prevashodno Rusa i Ukrajinaca u prethodnih godinu dana, „jeste značajan faktor koji ima i verovatno će imati uticaj na demografiju Srbije“, smatra demograf Vladimir Nikitović.

Broj ruskih državljana koji su došli u Srbiju bežeći od rata, krize i mobilizacije dostigao je 100.000 u novembru, a dotad je u ovu zemlju stiglo i 18.000 Ukrajinaca, izvestila je Radio-televizija Srbije (RTS).

Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) pokazali su da je između 24. februara i 21. decembra 2022. u Srbiju ukupno stiglo 219.153 ruskih državljana, uz napomenu da se nisu svi zadržali, preneo je Radio slobodna Evropa.

BBC na srpskom pokušao je da dođe do aktuelnih podataka o ukupnom prilivu Rusa i Ukrajinaca u Srbiju tokom godinu dana sukoba u Ukrajini, ali odgovor iz MUP-a nije stigao do objavljivanja teksta.

Jedno od ključnih pitanja od kojeg zavise i efekti doseljavanja Rusa i Ukrajinaca u Srbiju jeste kada će se rat završiti, kaže Nikitović.

„Ako potraje duže, veća je šansa da će broj doseljenika u Srbiji porasti, ali i verovatnoća da se oni trajno odsele iz matičnih država, iako ostaje pitanje da li će se zadržati kod nas ili je vide kao odskočnu dasku do drugih, pre svega zapadnih država“, dodaje.

Pogledajte video:

Ukrajina i Rusija: Kako prve izbeglice koje su stigle u Crnu Goru žive tri meseca kasnije

Srbija se i ranije suočavala sa talasima doseljavanja stranaca, poput migrantske krize koja je počela sredinom druge decenije 21. veka, ali i posle Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.

Nikitović ukazuje na nekoliko razlika između aktuelne situacije i prethodnih iskustava.

Kako kaže, dolazak ruskih i ukrajinskih imigranata „lakše je svarljiv“ za domaće stanovništvo zbog „kulturoloških faktora povezanosti sa ljudima iz ove dve zemlje“.

„Sada je dosta lakše uklopiti te ljude, iako u praksi ne mora da se pokaže tako – to se pokazalo tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, kada smo imali migracije etnički gotovo istih grupa, pa nisu uvek bili dobro prihvaćeni.

„Ovakve migracije mogu da doprinesu boljem razumevanju stanovništva da su migracije dobre i neminovne u današnjem svetu“, ukazuje demograf.

Kako se menjao stav stanovnika Srbije prema ratu, Rusiji i Zapadu?

Odgovornost za rat u Ukrajini snose zapadne sile prema mišljenju 62 odsto srpskih državljana, 23,9 odsto smatra da je Rusija kriva za sukob, a 3,4 odsto da je krivac Ukrajina, pokazuju rezultati istraživanja organizacije Novi treći put za decembar 2022.

U odnosu na rezultate iz avgusta iste godine, više ispitanika krivilo je Zapad, a manje Rusiju, ali je najveći broj ljudi bilo protiv rata i najvećom žrtvom sukoba smatra ukrajinski narod.

Argumenti za jednu ili drugu stranu nisu se suštinski menjali, ali su obrazloženja u početnim mesecima bila preciznija, a kasnije nešto nejasnija, kaže Mijat Kostić, jedan od istraživača, za BBC na srpskom.

„Oni koji su krivili Zapad i NATO za početak rata uglavnom su smatrali da je Rusija isprovocirana navodnim širenjem NATO-a na istok, a čak je i među prozapadno orijentisanim ljudima bio čest ovaj argument.

„Drugi su smatrali da je Putin krivac i navodili su da nije prihvatljivo, ni legitimno da jedna suverena država napada drugu“, objašnjava.

Ogromna većina učesnika u istraživanju, rat je opisalo kao „sukob Zapada, odnosno Amerike i NATO-a, sa Rusijom, a Ukrajinu smatraju ili žrtvom ili marionetom“, dodaje.

Ipak, većina smatra da je pozicija neutralnosti po tom pitanju „neodrživa i trenutno rizična“, dodaje se.

Udeo ispitanika koji smatraju da Srbija ne treba da uvede bilo kakve sankcije Rusiji bio je 70,5 odsto u decembru, dok je u junu bio nešto viši (71,7 odsto), a 47,5 odsto učesnika u istraživanju tokom decembra videlo je Moskvu kao najvažnijeg političkog partnera Srbije, naspram 30,1 odsto njih koji smatraju da je to EU.

Iako je godinama trend opadanja podrške članstvu Srbije u Evropskoj uniji (poslednje istraživanje Ministarstva za evorpske integracije iz januara 2023. godine pokazuje da je podrška manja od polovine građana), Unija ostaje ubedljivo najveći i najznačajniji trgovinski partner.

I u istraživanju Novog trećeg puta, ogromna većina je rekla da u EU vidi najvećeg trgovinskog partnera Srbije, dok manje od 10 odsto smatra da je to Rusija.

Tokom 2022. bilo je više od četiri milijarde evra stranih investicija u Srbiji, a najveći deo dolazi iz EU, rekli su iz Narodne banke Srbije (NBS) za BBC na srpskom u januaru.

Usled imigracije povećana je količina ruskog kapitala u Srbiju, pošto je među firmama u stranom vlasništvu koje su se otvorile u Srbiji tokom 2022. trećina je u ruskom vlasništvu, 13 puta više u odnosu na 2021.

Koliko srpska privreda zavisi od stranih investitora

Ispitanici u istraživanju Novog trećeg puta podelili su stavove i o državama i političkim liderima: Rusija, Mađarska i Kina najbolje su ocenjene među zemljama, a ruski predsednik Vladimir Putin, njegov kineski kolega Si Đinping i mađarski premijer Viktor Orban su najpopularniji lideri sa ocenom.

Najslabije ocenjeni lider je američki predsednik Džozef Bajden, zatim britanski premijer Riši Sunak i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Amerika i NATO alijansa dobile su najnegativnije ocene među organizacijama i državama, a učesnici su u ovom slučaju neretko odgovarali sa dozom emocija i iracionalnosti zbog NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, navodi se.

Stavovi o liderima su ili veoma pozitivni ili veoma negativni, dok su prema državama iz kojih dolaze nešto umereniji, kaže Mijat Kostić, istraživač organizacije Novi treći put, za BBC na srpskom.

„Primetno je da su autokratski lideri su dobili najviše ocene, dok su lideri demokratskih zemalja dobili najlošije ocene.

„Ali, uočili smo da se menjaju stavovi prema Putinu, na primer, od jula ili avgusta, kada su prestali da ga percipiraju kao nekoga ko će lako dobiti rat – kada je taj mit pao, menja se narativ“, primećuje.

Pogledajte video