Na zahtev Rusije hitno je zasedao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u petak kako bi raspravljali o tvrdnjama da Ukrajina planira da razvije biološko oružje. Ovo su odbacili Ukrajina i Amerika kao lažne tvrdnje – čiji je cilj da opravda Rusiji upotrebu hemijskog oružja u Ukrajini.

Ukrajina ima zvanične laboratorije gde naučnici rade na zaštiti stanovništva od bolesti poput kovida, saopštila je ukrajinska vlada.

Kada je proglašeno ratno stanje, Svetska zdravstvena organizacija zatražila je od Ukrajine da uništi sve opasne patogene u laboratorijama.

Šta je tačno hemijsko oružje i po čemu se razlikuje od biološkog?

Hemijsko oružje je svaka vrsta municije koja sadrži otrove i hemijske supstance koje mogu da naškode ljudskom organizmu.

Postoje različite kategorije hemijskog oružja. Gasovi poput fozgena utiču respiratorni sistem, izazivajući gušenje – žrtva se zadavi od sekreta iz sopstvenih pluća. Plikavci – među kojima su i iperiti – stvaraju opekotine na koži i mogu izazvati slepilo.

Najsmrtonosnija kategorija od svih su nervni agensi koji ometaju poruke koje se iz mozga produžecima neurona šalju do mišića. Kapljice mogu biti fatalne. Manje od 0,5 miligrama VX nervnog agensa, na primer, dovoljna je da ubije odraslu osobu.

Sva ova takozvana hemijska oružja mogu biti upotrebljena u ratu stavljanjem u granate, bombe i projektile. Ali sve to je zabranjeno Konvencijom o hemijskom naoružanju iz 1997, koju je potpisala većina država, uključujući i Rusiju.

Svetska organizacija koja nadzire upotrebu ovakvog naoružanja je u Hagu u Holandiji, i zove se Organizacija za zabranu hemijskog oružja – ona prati nezakonito korišćenje i pokušava da ga spreči.

Bojni otrovi su korišćeni u prošlosti – Prvom svetskom ratu, tokom rata Irana i Iraka osamdesetih godina i nedavno kada ih je sirijska vlada upotrebila protiv pobunjenika.

Rusija tvrdi da je uništila sve zalihe hemijskog oružja 2017. ali od tada je najmanje dva puta okrivljena da ih je upotrebila u napadima.

Prešli crvenu liniju

Prvi put je to bilo u napadu u Salsburiju marta 2018. kada je bivši pripadnik KGB i prebeg Sergej Skripalj otrovan nervnim gasom Novičok zajedno sa ćerkom. Rusija je negirala da je odgovorna za pokušaj trovanja nekadašnjeg ruskog špijuna i ponudila više od 20 objašnjenja ko bi to mogao biti.

Istražitelji su utvrdili da su to izvela dvojica operativaca ruske vojne obaveštajne agencije GRU i kao posledica toga 128 ruskih špijuna i diplomata je proterano iz različitih zemalja.

Zatim u avgustu 2020. istaknuti ruski opozicionar Aleksej Navaljni je takođe otrovan novičokom i jedva je preživeo.

Mogu li oni biti upotrebljeni u Ukrajini?

Ako bi Rusija iskoristila otrovne gasove u ovom ratu, to bi se smatralo prelaskom crvene linije i moguće da bi izazvalo direktno uključivanje Zapada.

Nema dokaza da je Rusija upotrebila ovo oružje dok je pomagala saveznicima u Siriji protiv pobunjenika, pružajući snažnu vojnu pomoć.

Režim Bašara al Asada navodno je izveo desetine napada hemijskim oružjem na sopstveni narod.

Činjenica je da ako imate rat koji se otegao gde vojnim napadima dugo pokušavate da slomite snage otpora, nažalost, hemijsko oružje je jedan vrlo efikasan način da to postignete. To se dogodilo u Alepu.

Biološko oružje se razlikuje od hemijskog. To je fraza koja se koristi za opisivanje naoružanja koje može izazvati opasne bolesti poput ebole.

Sarin gas training — Rusija je za vreme Sovjetskog saveza kontrolisala ogromni program sipitivanja biološkog oružja

Problem je što postoji siva zona između rada na zaštiti stanovništvo od štetnih patogena i tajnog rada kako bi oni mogli da se koristiti kao oružje.

Patogeni – mikroorganizmi koji izazivaju bolesti – mogu biti virusi, bakterije, gljivice i drugi organizmi.

Rusija nije pružila nikakve neposredne dokaze o ukrajinskim nepočinstvima u ovoj oblasti, ali je sazvala sednicu Saveta bezbednosti.

Dok je bila deo Sovjetskog Saveza, Rusija je kontrolisala zaista masivni program biološkog oružja, koji je vodila agencija Biopreparat sa oko 70.000 zaposlenih.

Po završetku Hladnog rata, naučnici su krenuli da ga demontiraju tokom 1990-ih.

Otkrili su da su Sovjeti masovno proizvodili i koristili oružje za antraks, male boginje i druge bolesti pošto su ih testirali na živim majmunima u južnoj Rusiji na granici Uzbekistana i Kirgistana.

Čak su ubacili spore antraksa u bojeve glave interkontinentalnih projektila dugog dometa usmerenih na zapadne gradove.

Prljave bombe

Konačno, u ovoj tmurnoj prozivci nekonvencionalnog oružja, svoje mesto ima i„prljava bomba“ – normalan eksploziv koji je okružen radioaktivnim elementima.

Poznat je kao RDD (radiological dispersal device) – radiološki uređaj za raspršivanje.

To bi mogao biti konvencionalni eksploziv koji nosi radioaktivni izotop kao što je cezijum 60 ili stroncijum 90.

Neće nužno ubiti više ljudi od normalne bombe, barem ne u početku. Ali može ogromnu oblast – potencijalno veličine čitave londonske četvrti – da učini kontaminiranom nedeljama, sve dok ne bude potpuno očišćena.

Prljava bomba je poput psihološkog oružja, dizajnirana je da izazove paniku među stanovništvom i potkopa moral društva.

Nismo videli da se koristi mnogo u ratu. Ovo je delimično zato što su opasne i teške za rukovanje, a pritom izlažu riziku i onog ko ih upotrebljava.

Možda će vas zanimati i ova priča