Kad je napustio južni indijski grad Hajderabard i otišao u Rusiju, Muhamed Asfan je poneo nade i snove porodice.
Ovaj poslovođa prodavnice odeće mislio je da će raditi kao „pomoćno vojno lice“.
Video je objavu na Jutjubu koja obećava visoko plaćeni posao za 100.000 indijskih rupija (1.207 dolara) mesečno.
A posle šest meseci bi dobio stalno boravište.
„Neće biti poslat na prvu liniju fronta u Ukrajini i samo će raditi u vojnom štabu kao pomoćno lice“, rekao je za BBC na pandžabiju njegov brat Imran.
On je ispričao da ih je Asfan pozvao sa ukrajinske granice da kaže da mu je oduzet pasoš i da ga teraju da se bori.
- „Državni posao”: Rusija vrbuje migrante sa finske granice za rat sa Ukrajinom
- „Ako se prijavite sada, spremite se da umrete“, kaže ruski osuđenik koji se bori u Ukrajini
- Da li Rusija regrutuje dobrovoljce sa Balkana za rat u Ukrajini
- Rus pušten iz zatvora da se bori u Ukrajini – optužen za dvostruko ubistvo
Imran se nije čuo sa bratom više od dva meseca.
Kad je pozvao indijsku ambasadu u Rusiji da se raspita za Asfana, rekli su mu da je ovaj poginuo.
„Ako je moj brat mrtav, onda njegovo telo treba smesta da se dopremi ovamo. Moj otac i njegova žena se brinu“, rekao je Imran.
Asfan je kod kuće ostavio ženu i dvoje male dece, mlađih od dve godine.
Najmanje dvojica Indijaca koji su poslati u Rusiju da rade kao „pomoćna lica“ u vojsci nedavno su poginula dok su se borila na frontu, rekle su njihove porodice.
Sličan regrutni video sa Jutjuba namamio je Hemila Mangukiju, 23-godišnjeg vezera u Rusiju u decembru.
„Hemilu je rečeno da će raditi kao pomoćno lice u vojsci i da će imati obuku tri meseca“, rekao je njegov otac Ašvin iz zapadne indijske države Gudžarat.
„Ali kad je stigao u Rusiju, shvatio je da ga obučavaju da se bori.“
‘Velika mreža trgovine ljudima’
Indija je nedavno saopštila da je raskrinkala „veliku mrežu trgovine ljudima“ koja je mamila mlade ljude u Rusiju sa obećanjem poslova samo da bi ih primorala da se bore u Ukrajini.
Prema toj šemi do sada je u Rusiju poslato oko 35 ljudi, saopštio je Centralni istražni biro.
Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je za svaki slučaj Indijaca prevarenih da se bore u ratu Moskva dobila „oštru protestnu notu“.
Na društvenim mrežama kruži veliki broj snimaka na kojima muškarci govore o patnjama kroz koje su prošli.
Na jednom, podeljenom ovog meseca, grupa od sedmorice muškaraca moli indijsku vladu da im pomogne da se vrate kući, rekavši da su putovali u Rusiju sa turističkim vizama ali ih sada primoravaju da služe vojsku.
Gagandip Sing je jedan od ljudi koji su uputili tu molbu.
Rečeno mu je da će služiti rusku vojsku ili biti osuđen na 10 godina zatvora, prema njegovoj majci Balvinder Kaur.
„Čekamo do kasno u noć bilo kakve poruke ili telefonski poziv našeg sina“, rekla je ona za BBC na pandžabiju.
„On kaže da ih šalju na front u rat u Ukrajini. Svi smo veoma uznemireni.“
Druge pandžabske porodice rekle su za BBC da su njihova deca išla u Dubai sa turističkom vizom ili da su putovala u Belorusiju – pre nego što su stigla u Rusiju – nakon što su upecana u prevaru.
Snimci muškaraca koji objašnjavaju kako su ih prevarili agenti nudeći ima visoke plate i poslavši ih na bojište šokirali su njihove porodice, koje uglavnom rade kao vozači tuk-tuka ili prodavci čaja.
Žrtve i porodice tvrde da su agenti tražili 300.000 rupija (3.621 dolara) za putovanje, obećavši im ruski pasoš posle nekoliko meseci služenja vojske.
- Plaćenici da polože zakletvu Rusiji, traži Putin
- Ukrajinski tinejdžer koji bi mogao da bude primoran da služi u ruskoj vojsci
- Britanski borci uz Rusiju protiv Ukrajine: „Užasnut sam“, kaže otac jednog od njih
- Još jedan Britanac poginuo boreći se za Ukrajinu
Poginulo najmanje 254 stranaca
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg procenjuje da je rat u Ukrajini koštao Rusiju 350.000 žrtava, ne precizirajući broj mrtvih ili ranjenih.
BBC ruski servis analizom potvrdio smrt 46.678 ruskih vojnika.
Ovaj kontekst objašnjava zašto se ruske oružane snage sve više okreću strancima kao pojačanju.
Stranci koji su 2022. godine potpisali ugovor na najmanje godinu sa Ministarstvom odbrane i borili se šest meseci, imaju pravo da podnesu molbu za rusko državljanstvo bez potrebe da imaju boravišnu dozvolu ili da su prethodno živeli u Rusiji pet godina.
U januaru je predsednik Putin potpisao novi ukaz koji je dodatno pojednostavio taj postupak.
Mnogi strani borci su ekonomski migranti, od kojih većina dolazi iz republika Centralne Azije, prevashodno Uzbekistana, Tadžikistana i Kirgistana.
U strance koji se bore za Rusiju spadaju i državljani Kube, Nepala, Indije, Sirije, Iraka, Srbije, Avganistana, Somalije, Šri Lanke i Malezije.
Procenjuje se da se njihov ukupan broj meri u hiljadama.
Do kraja decembra 2023. godine, poginulo je najmanje 254 stranaca koji su se borili u ruskoj vojsci, prema brojkama koje je utvrdio BBC na ruskom.
U decembru je Nepal tražio od Rusije da vrati nepalske plaćenike nakon što su šestorica poginula u borbama u Ukrajini.
Krijumčari su navodno naplatili svakom od njih 9.000 dolara da uđu u Rusiju sa turističkim vizama, saopštila je policija Katmandua.
BBC na ruskom je utvrdio da su migranti koji budu zadržani u Rusiji zbog neregularnosti viza takođe ugroženi.
Svega nekoliko dana nakon što su u novembru prošle godine stranci zadržani na ruskoj granici sa Finskom zato što su prekršili imigracione zakone, prebačeni su u vojni kamp na granici sa Ukrajinom.
- Šta je BRIKS i koji su mu ciljevi
- Zemlje BRIKS-a, novi svetski poredak i senka nad Rusijom zbog optužbi za ratne zločine
Avad – kome to nije pravo ime – dolazi iz Somalije i u četrdesetim je godinama.
Uhapšen je sredinom novembra, novčano kažnjen sa 2.000 rublja (22 dolara) i zadržan u pritvoru do deportacije, što je standardna procedura za svakoga sa nevažećom vizom.
On je rekao da su mu se obratili predstavnici vojske, kao i još najmanje desetini drugih pritvorenika, dok je držan u centru za deportaciju.
On kaže da im je svima ponuđen „posao za državu“.
Avad tvrdi da je bio obmanut da potpiše ugovor za rusku vojsku.
Njegova odbrana se zasniva na činjenici da nije do kraja razumeo ponudu koja mu se nudi.
„Odbio sam, zato što nisam znao šta sam potpisao a nije bilo napisano na mom jeziku“, rekao je on.
„Ja sam tražilac azila, a ne vojnik.“
„Rečeno nam je da ćemo dobiti godinu dana pod ugovorom bez obuke i sa dobrom platom i negom, ali bez ukrajinske granice i rata. Sve što su nam rekli bila je laž.“
Oni su autobusima prebačeni u vojni kamp blizu ukrajinske granice.
Posle negodovanja, za neke se pretnja smanjila.
Najmanje jedan migrant je deportovan, dok Avad sada traži azil u Rusiji.
On je još u pritvoru dok čeka deportaciju, a datum za njegovo ročište još nije određen.
BBC se obratio ruskom Ministarstvu unutrašnjih poslova za komentar o navodima da se stranim pritvorenicima „nude“ vojni ugovori za njihovo oslobađanje, ali nije dobio nikakav odgovor.
Pogledajte video: Opasan beg od mobilizacije u Ukrajini
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
