Rusija i Ukrajina: U oblasti Kursk uništen strateški važan most za snabdevanje ruske vojske

Iako Moskva tvrdi da odbija mnoge napade Kijeva, ukrajinska ofanziva ne posustaje u oblasti Kursk, gde je uništen strateški važan most za snabdevanje ruske vojske preko reke Sejm.

Navodi se da su ruski zvaničnici rekli da je zbog ove operacije, u blizini grada Gluškovo, deo lokalnog okruga odsečen.

Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine, izjavio je da njihove trupe jačaju pozicije u Kursku, a zauzete teritorije je nazvao fondom za razmenu.

Nagovestio je da bi one mogle biti zamenjene za ukrajinske regione koje je okupirala Rusija.

Cilj napada na Kursk bio je da se Rusija primora da pregovara, rekao je pomoćnik predsednika Zelenskog, ali Kremlj ne pokazuje znake odustajanja i nastavlja da napreduje ka gradu Pokrovsk, u istočnoj Ukrajini.

Ukrajina je naredila evakuaciju stanovništva ovog grada, jer se ruske trupe „brzo približavaju njegovoj periferiji“.

Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da su njegove snage preuzele kontrolu nad Serhijevkom, selom u regionu, prenosi državna novinska agencija TASS.

• Ukrajinski upad u Rusiju: Šta će se dalje dešavati
• „Situacija pod kontrolom“: Kako ruski mediji izveštavaju o ukrajinskom upadu
• Ukrajinski prodor narušio Putinov imidž „garanta bezbednosti“
• Analiza: Ukrajinski napad na Kursk pokazuje da se rat ne odvija po planu Rusije

Ukrajina je upala u rusku oblast Kursk 6. avgusta, a Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbodnosti Rusije, tvrdi da su NATO i zapadne specijalne službe učestvovale u planiranju tog napada, preneo je Rojters.

„Izjave američkog rukovodstva da nisu umešani u zločine Kijeva u Kurskoj oblasti nisu tačne, jer bez njihovog učešća i direktne podrške, Ukrajina se ne bi upustila na rusku teritoriju“, izjavio je Patrušev.

Bela kuća je ranije saopštila da nisu bili obavešteni o najnovijoj ukrajinskoj operaciji i da nisu umešani u napad.

Ukrajina je prethodnih dana zarobila „stotine ruskih ratnih zarobljenika u Kursku, koji će biti razmenjeni za ukrajinske koje drži Rusija“, izjavio je Jurij Sak, viši savetnik ukrajinske vlade za BBC.

Kijev tvrdi da kontrolišu oko 1.000 kvadratnih kilometara ruske teritorije, da su zauzeli 80 ruskih mesta i da su uspostavili vojnu upravu u Sudžu, u regionu Kursk.

U međuvremenu Rusija preraspoređuje hiljade vojnika kako bi pokušala da zaustavi ukrajinsku ofanzivu, tvrde visoki zapadni zvaničnici za CNN.

Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je u petak 16. avgusta da je izvršilo uspešan napad na ukrajinske oružane snage u pograničnoj oblasti Kursk, da su svi ciljevi uništeni i da su oborili i pet bespilotnih letilica iznad Crnog mora.

Guverner Belgorodske oblasti, na zapadu Rusije, zbog svega je proglasio vanredno stanje, a rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da je uspostavljen koordinacioni savet za upravljanje vojnom bezbednošću u regionima koji se graniče sa Ukrajinom.

Ukrajina nije zainteresovana da „zauzme teritoriju“ u regionu Kursk, kažu iz Ministarstva spoljnih poslova – ofanziva započeta 6. avgusta će prestati kada Rusija pristane na mir.

„Dok god (ruski predsednik Vladimir) Putin vodi rat, on će dobijati takve odgovore od Ukrajine“, rekao je portparol na brifingu u Kijevu.

Rat se „vraća kući„ u Rusiju, poručio je ukrajinski predsednik Zelenski, dodajući da ofanziva može pomoći da se dođe do mira, jer je izvršen pritisak na Putina.

Međutim, iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije su u sredu, 14. avgusta, istakli da su mirovni pregovori na dugom štapu upravo zbog napada na Kursku oblast.

Putin je optužio Ukrajinu da „čini zločine“ protiv ruskog naroda i rekao da će Kijev dobiti „dostojan odgovor“.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden smatra da potez Ukrajine „stvara pritisak na Putina“, u prvom komentaru od početka ofanzive.

U međuvremenu je postavljeno i dosta pitanja zbog činjenice da Ukrajina u ofanzivi koristi oružje dobijeno sa Zapada u svrhu samoodbrane.

Iz Ministarstva odbrane Velike Britanije naveli su da Ukrajina ima „pravo“ na to, jer samoodbrana „ne isključuje operacije unutar Rusije“, kao i da se oprema „treba koristiti u skladu sa međunarodnim pravom“.

Visokopozicionirani izvor u britanskoj vojsci, koji je tražio anonimnost, rekao je za BBC da se ovim napadom rizikuje bes Moskve i da je moguće da će ruske snage pojačati napade na ukrajinsko civilno stanovništvo i infrastrukturu.

Šta su rekli Putin i Zelenski?

Iz ruskog pograničnog regiona Kursk evakuisano je više od 120.000 ljudi, a lokalne vlasti od početke nedelje iseljavaju i stanovnike iz susedne oblasti Belgoroda.

Za smeštaj desetina hiljada ljudi raseljenih iz ruskih pograničnih oblasti usled ukrajinske ofanzive ruske vlasti su otvorile 400 privremenih smeštaja širom zemlje.

Ukrajina navodi da će njena vojska uspostaviti koridore kojima će ruski civili moći da napuste oblasti pod njihovom kontrolom.

„Glavni zadatak Ministarstva odbrane je da potisne i izbaci neprijatelja sa naše teritorije“, rekao je Putin tokom onlajn sastanka sa predstavnicima pograničnih regiona.

Kada mu je Aleksej Smirnov, guverner Kurske oblasti, preneo da ukrajinske snage kontrolišu 28 sela u tom području, Putin ga je prekinuo i rekao mu da izvesti učesnike sastanka „o socijalnoj i ekonomskoj situaciji i kako se ljudima pomaže“.

Putin je rekao da je glavni cilj ukrajinske ofanzive da poboljša pregovaračku poziciju.

„Gubici ukrajinskih snaga drastično rastu, posebno među najsposobnijim jedinicama koje neprijatelj šalje na našu granicu.

„Neprijatelj će nesumnjivo dobiti odgovarajući odgovor i nema sumnje da ćemo postići sve naše ciljeve“, uveren je ruski predsednik.

Predsednik Zelenski je prethodno rekao da Ukrajina vodi rat na „teritoriji agresora“.

U obraćanju u subotu uveče je prvi put priznao da Ukrajina stoji iza napada, rekavši da je Rusija ovog leta izvela 2.000 napada iz Kurska i da to zaslužuje odgovor.

Zelenski je u obraćanju zahvalio ukrajinskim „ratnicima“ i dodao da „Ukrajina dokazuje da zaista može da vrati pravdu i obezbedi neophodan pritisak na agresora“.

Visoki ukrajinski zvaničnik rekao je novinskoj agenciji AFP da su hiljade vojnika angažovane u operaciji, što je mnogo više od malog upada koji su prvobitno prijavili ruski graničari.

Neki u Rusiji dovode u pitanje kako su ukrajinske jedinice uspele da uđu u oblast Kursk, a proruski ratni bloger, Jurij Podoljak, opisao je situaciju „alarmantom“.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da oštar odgovor ruskih oružanih snaga „neće dugo trajati“.

U međuvremenu, ruska saveznica Belorusija saopštila je da povećava broj trupa na granici posle tvrdnje da je Ukrajina ušla u njen vazdušni prostor bespilotnim letelicama.

Moskva je najpre saopštila da odbija napade neprijatelja, a prošlog vikenda je pokrenula „protivterorističku operaciju“ u tri pogranična regiona sa Ukrajinom.

Prema ruskim zakonima, bezbednosnim snagama i vojsci data su široka ovlašćenja za vanredne situacije tokom „protivterorističkih“ operacija.

Ograničeno je kretanje, mogu da se plene vozila, nadziru telefonski pozivi, područja su proglašena zabranjenim zonama, uvedeni su kontrolni punktovi, a obezbeđenje je pojačano na ključnim infrastrukturnim lokacijama.

Komitet za borbu protiv terorizma saopštio je da je Ukrajina pokrenula „pokušaj bez presedana da destabilizuje situaciju u nizu regiona naše zemlje“.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]