Rusija i Ukrajina: Ujedinjene nacije traže od Rusije da plate odštetu Ukrajini

Skoro devet meseci posle početka ruske invazije na Ukrajinu, u kojoj je izgubljeno hiljade života i razoreni mnogi gradovi i infrastruktura, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom traži od Rusije da plati ratnu odštetu susednoj zemlji.

Odluke Skupštine, za razliku od dokumenata Saveta bezbednosti UN, nemaju obevezujući karakter, ali su od velikog političkog značaja.

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, obratio se učesnicima Samiza G20 u Indoneziji, pozivajući svetske lidere da usvoje ukrajinski predlog za mir.

„Ubeđen sam da je sada trenutak kada ruski destruktivni rat mora biti zaustavljen“, rekao je Zelenski u onlajn obraćanju Samitu G20, na kojem učestvuje i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Prema njegovim rečima, rat mora biti okončan na pravedan način, u skladu s Poveljom UN i međunarodnim pravom.

• Dok se Rusi povlače iz južnog grada Hersona, Ukrajinci se plaše da im prave zamku
• Zašto je kontrola nad Hersonom toliko važna i Ukrajini i Rusiji
• Bitka za jug Ukrajine: Na prvoj liniji fronta u Hersonu
• Više od 200.000 poginulih i ranjenih vojnika od početka rata u Ukrajini, procena je Amerike

Tri dana posle povlačenja ruske vojske iz Hersona i ulaska ukrajinskih snaga, Zelenski je u ponedeljak došao u južnu regionalnu prestonicu i poručio da će Ukrajina nastaviti da oslobađa teritorije.

Herson je bila jedina regionalna prestonica koju su Rusi osvojili još u prvim danima invazije krajem februara, ali su odlučili da se iz nje povuku u novembru, tvdreći da je reč o strateškom potezu.

Taj grad, u kojem je pre rata živelo oko 100.000 ljudi, prestonica je istotimene oblasti, koju je Rusija, mimo međunarodnih pravila, anektirala u septembru, uz još tri regiona – Donjeck, Lugansk i Zaporošku oblast.

Po ulasku u Herson, ukrajinske vlasti su uvele policijski čas i ograničile ulazak i izlazak iz grada, pošto je bezbednosna situacija i dalje napeta.

Upitan gde bi ukrajinske snage mogle sledeće da napreduju, on je rekao: „Idemo dalje. U Moskvu ne… Nas ne zanimaju teritorije druge zemlje“.

Zelenski je ranije rekao da su istražitelji otkrili više od 400 ratnih zločina u oblastima Hersona koje su ruske snage napustile dok su se povlačile.

BBC nije mogao da proveri ove navode, a Moskva poriče da njene trupe namerno gađaju civile.

Dan 265.

• Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom traži od Rusije da plati ratnu odštetu Ukrajini
• Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski pozvao učesnike Samita G20 da usvoje ukrajinski predlog za mir i da momentalno zaustave rat
• Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao ukaz po kome i Rusi s dvostrukim državljanstvom mogu da budu mobilisani
• Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski posetio Herson i poručio da će Ukrajina nastaviti da oslobađa teritorije
• Šef CIA Vilijam Berns sastao se sa ruskim kolegom, Sergejom Nariškinom u Ankari u Turskoj da ga upozori o posledicama upotrebe nuklearnog oružja, kojim je Rusija pretila u Ukrajini, saopštila je Bela kuća
• Američki Pentagon procenjuje da je u dosadašnjem toku rata poginulo oko 200.000 vojnika na obe strane i još 40.000 civila
• Prema procenema, Ukrajina je postala „najminiranija“ zemlja na svetu

Generalna skupština UN glasala da Rusija plati ratnu odštetu Ukrajini

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju u kojoj se, između ostalog, predlaže stvaranje mehanizma za ratnu odštetu od Rusije u korist Ukrajine.

Od 193 zemlje članice UN, njih 94 glasalo je za rezoluciju koju su predložile Ukrajina, Kanada, Holandija i Gvatemala.

Rusija i još 12 zemalja, među kojima i Belorusija, Kina, Kuba, Severna Koreja, Eritreja, Etiopija, Iran i Sirija, glasale su protiv, dok su predstavnici 73 članice, među kojima i Srbije, bili uzdržani.

Od februara kada je počeo rat u Ukrajini, Generalna skupština UN usvojila je četiri rezolucije kojima se osuđuje Rusija, a do sada je oko tri četvrtine svetskih zemalja glasalo za, dok je samo nekoliko država glasalo protiv, stavljajući se na stranu Rusije.

Rezolucija UN usvojena u ponedeljak poziva na stvaranje međunarodnog mehanizma za obračun i nadoknadu štete koju je Ukrajina pretrpela i koju će pretrpeti tokom rata koji je započela Rusija.

Rezolucije Generalne skupštine UN, za razliku od rezolucija Saveta bezbednosti UN, nisu obavezujuće, iako imaju određeni politički značaj.

U Savetu bezbednosti Rusija ima pravo veta i blokira sve dokumente koje su uperene protiv nje.

Šef ruske plaćeničke grupe Vagner: „Dezerter sa snimka zaslužio da umre kao pas“

Šef privatne ruske paravojne grupe Vagner opravdavao je brutalni snimak na kome se navodno vidi smrt plaćenika koji je prebegao u Ukrajinu.

Putinov saradnik Jevgenij Prigožin rekao je da je ubistvo 55-godišnjeg Jevgenija Nužina maljem, „pasja smrt za psa“.

Nužin, koji je osuđeni ubica, u septembru je saopštio da je promenio stranu i prebegao kod Ukrajinaca.

Ukrajina ga je držala kao ratnog zarobljenika, ali nije jasno kako je završio na najnovijem snimku.

U septembru, pošto ga je zarobila ukrajinska vojska, izneo je detalje o predaji u intervjuu.

Tada je rekao kako ga je Prigožin lično regrutovao, ali da je ušao u sukob u Ukrajini sa namerom da se preda.

Više pročitajte ovde.

• Unutar ruske vojne mašinerije: Zašto su Ramzan Kadirov i Jevgenij Prigožin važni
• Šef ruske plaćeničke grupe Vagner: „Ili će da ratuju zatvorenici ili vaša deca“
• Zašto američki FBI ponovo traži „Putinovog kuvara“
• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
• Ruska paravojna grupa Vagner regrutuje plaćenike za rat u Ukrajini

U Hersonu – radost, suze i priča o pravdi

Analiza Džeremi Bouen, BBC urednik, izveštava iz Hersona

Trubač svira himnu Ukrajine dok stoji na postolju ispred glavnih vladinih kancelarija na centralnom trgu u Hersonu.

Prvo pojedinci, a zatim i čitave grupe mu se pridružuju i pevaju.

U velikoj gužvi, mnogi su plakali.

Ukrajinske zastave bile su svuda, na stubovima, visile sa automobila, nacrtane po licima.

Čak su i psi imali zastavice zakačene za ogrlice.

Ljudi se sreću sa starim prijateljima koje nisu videli mesecima i neki od tih ponovnih susreta su bučni i veseli, a drugi u suzama.

• Ruski general Surovikin kaže da je povlačenje iz Hersona „najrazumnija opcija“
• Povlačenje ruske vojske iz Hersona: „Sloboda je u vazduhu“
• Da li Putinov san o ruskoj pobedi izmiče u Ukrajini
• Glasovi nezadovoljstva u Rusiji: Kritika vojnoj komandi zbog neuspeha u Ukrajini

Čovek srednjih godina po imenu Jurij priča kako je proveo 200 dana u svojoj kući, krijući se od Rusa.

Prodavačica na pijaci Tatjana kaže da je nedelja bez Rusa najbolja nedelja koja može biti.

A onda je izvadila telefon i pokazala mi slike dvadesetogodišnjeg sina pošto su ga Rusi držali i tukli devet dana.

Kada je pušten iz bolnice, uspeo je da pobegne iz Ukrajine.

Tatjana je rekla da su spalili sva njegova dokumenta i izbrisali sve njegove fotografije.

Čini se da su glavne emocije ovde patriotizam i olakšanje – ali i oprez i neka strepnja u vezi sa onim što se dalje dešava.

Ljudi iz Hersona su predugo bili preblizu ruskoj vojsci da bi se zavaravali o teškoćama koje im predstoje.

S vremena na vreme, u daljini čuju se eksplozije koe dopiru sa kraja grada. Nešto od toga je granatiranje.

Ostalo bi mogli biti ukrajinski inženjer koji dižu u vazduh mine i zamke koje su ostavili Rusi.

Na pijaci su neki prodavci besno mrmljali o saradnicima, tiho ukazujući na neke za koje tvrde da su pomogli Rusima.

Ljudi ovde žele pravdu. Čekaju policiju i istražitelje da stignu do Hersona i počnu sa radom.

Jer, kako primećuje jedan meštanin, ako nema pravde, ljudi bi ovde mogli da uzmu zakon u svoje ruke.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]