Rusija i Ukrajina: Ukrajina jača granicu sa Belorusijom, EU dogovorila ograničenju cenu ruskog gasa

Tokom posete Vladimira Putina Minsku, glavnom gradu Belorusije, ruske trupe napale su dronovima Kijev, prestonicu Ukrajine.

Na severnoj granici sa Belorusijom, ukrajinska vojska formira jaku liniju odbrane zbog, kako kažu, mogućeg napada iz te zemlje.

„Pravimo odbrambenu liniju čitavom dužinom granice sa Rusijom i Belorusijom“, rekao je Jevgenij Jenjin, zamenik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine.

Rusko ministarstvo odbrane najavilo je da će trupe dve države uskoro imati zajedničke vojne vežbe, što bi moglo dodatno da zabrine Kijev.

Ukrajina je ranije upozorila na mogućnost da Moskva planira novi napada iz Belorusije.

Granatiranje Kijeva je treći napad Rusije na Ukrajinu u poslednjih pet dana, ali su noćni napadi na prestonicu neuobičajeni.

Ministri energetike zemalja Evropske unije dogovorili su ograničenje cena ruskog gasa posle nekoliko nedelja intenzivnih pregovora o načinima kako da se izboriti sa energetskom krizom u Evropi.

Tokom razgovora mišljenja su bila podeljena, a ni posle dva hitna sastanka nije došlo do dogovora.

Najrazvijenije države okupljene oko Grupe 7, najavili su ograničenje cene ruske nafte posle ove odluke EU.

Iz Moskve su rekli da to neće prihvatiti.

• Koliko je štete Rusija nanela ukrajinskoj energetskoj mreži
• Kako Rusija koristi dronove kamikaze u Ukrajini
• Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini

U Belgorodskoj oblasti jedna osoba je poginula u granatiranju, a 12 ljudi povređeno, saopštio je guverner Vjačeslav Gladkov.

Hiljade ljudi je ostalo bez struje u ovom delu zemlje.

U međuvremenu, Velika Britanija je najavila da će 2023. godine povećati budžet za naoružavanje Ukrajine.

Dan 300.

• Ukrajina jača granicu sa Belorusijom
• EU dogovorila ograničenu cenu ruskog gasa
• Sirene za vazdušnu opasnost širom Ukrajine
• Rusija izvela novi talas masovnih napada širom Ukrajine
• Kličko: Bez grejanja ostaje tri odsto Kijeva
• Ruski predsednik Vladimir Putin organizovao je sastanak sa vojnom komandom i saslušao predloge o budućim akcijama – više o tome pročitajte ovde
• Kijev tvrdi da Rusija planira novu ofanzivu početkom naredne godine
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
• U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila, a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Kako patolozi identifikuju žrtve ruske invazije

Oleg Podorožnji nas vodi loše osvetljenim hodnikom njegove mrtvačnice, pored prozora zaštićenih džakovima sa peskom, do velikog belog kontejnera u zadnjem dvorištu.

Čim se odškrinu njegova teška metalna vrata, napolje pokulja neprijatni miris smrti.

Sakupljeni u belim vrećama su posmrtni ostaci civila ubijenih kad su grad Izjum okupirale ruske trupe.

Mnogi su mrtvi već mesecima.

Vreće za leševe obeležene su brojevima i najšturijim detaljima, naškrabanih crnim flomasterom.

Nedeljama nakon što je oslobođen Izjum, posmrtni ostaci 146 ljudi pronađenih tamo još nisu identifikovani.

Oni su ovde zato što je glavna mrtvačnica pretrpana neidentifikovanim telima iz ruskih raketnih napada i masovnih grobnica širom Harkovske oblasti.

„Broj tela koje imamo sada zaista je veoma visok“, objašnjava Oleg, patolog iz Harkovskog zavoda za forenzičku ekspertizu.

„Oni svi ostaju ovde dok se ne urade analize DNK.“

Sada imaju agregat, ali održavanje kontejnera hladnim tokom redovnih nestanaka struje izazvanih ruskim napadima na ukrajinsku energetsku mrežu predstavlja veliki problem.

Policijska stanica u Izjumu je uništena, tako da su policajci napravili privremenu radnu sobu na likovnoj akademiji gde sakupljaju uzorke DNK kao i dokaze počinjenih zverstava.

Oni pozivaju ljude da ulaze jedan po jedan i nežno im vade bris iz usta.

Uzorci se potom šalju forenzičkim laboratorijama da bi se izradio DNK profil u nadi da će se postići genetsko poklapanje sa telima u mrtvačnici.

Više o tome pročitajte ovde.

20 primera kako je rat u Ukrajini promenio svet

Britanski list Sandej tajms objavio je analitičku recenziju urednika Pitera Konradija „20 primera kako je rat u Ukrajini promenio naš svet“.

Autor piše da je rat:

• Oslabio Putina i Rusiju (autor smatra da je pre 24. februara Putinova pozicija delovala snažno, ali mu, kako navodi, katastrofalni rat nije ostavio šansu da se adekvatno izvuče iz situacije i potkopao je njegov uticaj u mnogim oblastima);
• Oživeo strah od nuklearnog rata;
• Skrenuo je pažnju na Tajvan (delovanje Rusije nametnulo je pitanje kakvi bi mogli biti koraci Kine u odnosu na pobunjeno ostrvo – da li je invazija postala verovatnija, ili će, naprotiv, zvanični Peking sada razmisliti sto puta?);
• Doveo do povećanja inflacije i broja štrajkova u Evropi (zbog rasta cena energije i uopšte troškova života);
• Primorao više od 14 miliona Ukrajinaca da napusti svoje domove;
• Stvorena je nova ruska dijaspora (u poslednjih 10 meseci Rusiju je napustilo više ljudi nego posle revolucije 1917.);
• Pojačani strahovi da će glad početi u Africi (zbog blokade izvoza žitarica iz Ukrajine tokom prvih pet meseci rata);
• Doveo do izolacije ruske ekonomije (list piše o zapadnim sankcijama, zbog kojih bi ruska privreda ove godine mogla da bude u padu za 4,5 odsto);Značajno je otežao dobijanje informacija o tome šta se dešava u Rusiji (mnogi strani novinari bili su primorani da napuste zemlju, a nezavisna ruska štampa je ućutkana);
• Naterao nas da više razmišljamo o „zelenim“ tehnologijama i nuklearnoj energiji (kako piše autor, to je rezultat povećanja cene energenata);
• Ojačao NATO (list ukazuje na veće jedinstvo zapadne vojne alijanse posle ruske invazije na Ukrajinu i budući ulazak Švedske i Finske u taj savez);
• Dao nam je predstavu o tome kakvi će biti ratovi budućnosti (S jedne strane, ovaj rat je pokazao značaj savremenih tehnologija kao što su satelitski internet i dronovi, s druge strane, ispostavilo se da je iznenađujuće staromodan sa rovovskim ratovanjem i artiljerijskim dvobojima);
• Pokazao važnost harizmatičnog lidera (nritanski list piše kaže da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski postao jedan od vodećih svetskih lidera i uspeo da pridobije podršku drugih država, a Ukrajinci pobeđuju u propagandnom ratu na društvenim mrežama);
• Ukinuo vojni tabu u Nemačkoj (autor podseća da je rat pokazao koliko je jeftina energija iz Rusije važna za privredni rast Nemačke i primorao je kancelara Olafa Šolca da najavi radikalno povećanje nemačkog vojnog budžeta);
• To je donelo neverovatnu korist proizvođačima oružja (prema listu, najveću korist imali su američki i evropski proizvođači, pošto je rat pokazao značajnu prednost zapadnog oružja u odnosu na ono proizvedeno u Rusiji);
• Ojačao ukrajinski nacionalni identitet
• Narušio veze Rusije sa drugim zemljama sveta u oblasti sporta, nauke i umetnosti;
• Stvorio pretnju hladnog rata na Arktiku (list navodi da je rat doveo do narušavanja saradnje Rusije i njenih suseda u arktičkom regionu, što je preplavljeno posledicama po ekologiju regiona i starosedelačke narode koji tamo žive);
• Produženo je putovanje avionima (zbog zatvaranja ruskog vazdušnog prostora za zapadne aviokompanije. Na primer, pre rata, let od Londona do Tokija je trajao 12 sati, a sada skoro 14);
• Fudbalski klub Čelsi iz Londona dobio je novog vlasnika (bivši vlasnik, ruski bogataš jevrejskog porekla Roman Abramovič bio je primoran da proda klub u maju za blizu pet milijardi evra).

Rusi pripremaju novu ofanzivu, tvrdi Kijev

Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov rekao je da sve više dokaza da Rusija, koja je pretrpela niz gubitaka na bojnom polju, planira novu široku ofanzivu.

Dodaje da bi se to moglo desiti u februaru kada će polovina od 300.000 vojnika koje je Rusija regrutovala u oktobru završiti obuku.

„Za obuku drugog dela mobilisanih, otprilike 150.000, potrebno je najmanje tri meseca. To znači da pokušavaju da započnu sledeći talas ofanzive verovatno u februaru, kao prošle godine. To je njihov plan“, rekao je Reznikov londonskom Gardijanu.

„Kremlj pokušava da pronađe nova rešenja kako da dođe do pobede“, dodao je on, navodeći da očekuje da će Rusija dodatno mobilisati rezerviste.

Nova ofanziva Moskve mogla bi da se dogodi već u januaru, ali je verovatnije na proleće, izvestio je Ekonomist u četvrtak, navodeći da su procenu dali predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, general Valerij Zalužni i general Aleksandar Sirski u nedavnim intervjuima.

„Rusi pripremaju oko 200.000 novih vojnika. Ne sumnjam da će još jednom krenuti u Kijev“, rekao je general Zalužni, komandant ukrajinskih oružanih snaga.

„Strateški zadatak Ukrajine je da stvori rezerve i pripremi se za rat, koji može da se dogodi u februaru, u najboljem slučaju u martu, a u najgorem u kraj januara.

„Možda će početi ne u Donbasu, već u pravcu Kijeva, u pravcu Belorusije, ne isključujem i južni pravac“, rekao je on.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]