Zvaničnici NATO saveza potvrdili su da Ukrajina može da pristupi alijansi „kada se saveznici slože i uslovi ispune“, a američki predsednik Džo Bajden potvrdio je punu podršku ovoj zemlji, kao i vojnu pomoć.
NATO članice saopštile su da priznaju potrebu da se potezi brže povlače, ali nisu želele da postave vremenski okvir za članstvo Ukrajine.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kritikovao je „apsurdno“ odlaganje ove odluke, ali je kasnije rekao da je NATO dao snažan signal Rusiji da će njegova zemlja biti nezavisna država.
Bajden je upozorio da ruski predsednik Vladimir Putin „pogrešno veruje da može da nadživi Ukrajinu.“
Za to vreme, Rusija je nastavila napade dronovima na Kijevsku oblast, a ukrajinske vlasti tvrde da su oborile 26 od 28 lansiranih bespilotnih letelica.
- Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
- Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
- Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji
Drugog dana samita u Litvaniji, održan je prvi sastanak novoformiranog Saveta NATO-Ukrajina koji treba da doprinese još dubljoj saradnji.
U savetu će, kako objašnjavaju predstavnici NATO-a, Ukrajina sedeti ravnopravno sa drugim članicama alijanse i moći će sama da ga sazove ako bude potrebno.
Ruski general poginuo u raketnom napadu u Ukrajini
General Oleg Cokov je, prema ruskim izvorima, poginuo u raketnom napadu na vojnu komandu u Berdjansku, na okupiranoj južnoj obali Ukrajine.
Rusko Ministarstvo odbrane još nije potvrdilo njegovu pogibiju, ali brojni vojni kanali na mreži Telegram javljaju o napadu u kojem je Cokov izgubio život.
Cokov je bio zamenik komandanta ruske južne vojne oblasti i navodno je poginuo u napadu rakete proizvedene u Velikoj Britaniji koje London šalje Kijevu.
Jedan od najiskusnijih generala ruske vojske bio je u septembru ranjen u napadu u okupiranoj istočnoj Ukrajini, ali se vratio na ratište.
Dan 505.
- Ruski general ubijen u raketnom napadu u Ukrajini
- Ulazak Ukrajine u NATO kad se saveznici slože i ispune uslovi, Zelenki nezadovoljan, poručili iz Alijanse prvog dana samita u Viljnusu
- Turska je pristala da Švedska pristupi NATO-u, objavio šef alijanse – više o tome pročitajte ovde
- Studija Meduze, nezavisnog medija u Rusiji, navodi da je u Ukrajini od početka rata poginulo 47.000 ruskih državljana
- Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN
- Prethodne nedelje, u tri odvojena ruska napada poginulo je više od 30 ljudi u Ukrajini, kažu ukrajinske vlasti
Direktor ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin rekao je za agenciju TASS da je krajem juna razgovarao sa šefom američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijamom Bernsom o „događajima 24. juna“ u Rusiji.
Krajem juna, Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, podigao je pobunu protiv vojnog vrha Rusije, a Vašington je saopštio da nema nikakve veze sa tim.
„Čini mi se da je to više bio izgovor, jer je glavni deo razgovora bio usmeren na razgovor o temi i događajima oko Ukrajine. Razmišljali smo i razmišljali šta da radimo sa Ukrajinom“, dodao je direktor Spoljne obaveštajne službe.
Američki Volstrit džornal je krajem juna pisao o telefonskom razgovoru Bernsa i Nariškina o Vagnerovoj pobuni.
Prema izvorima lista, šef CIA je želeo da povuče da „SAD nisu umešane u ove događaje“.
Pristupanje Ukrajine NATO-u na čekanju
Iako je prvog dana samita NATO-a izrazio nezadovoljstvo, odlukom Alijanse da stavi na čekanje pristupanje Ukrajini, Zelenski je drugog dana ublažio stav, a atmosfera je bila mnogo opuštenija.
„Rezultati samita NATO su dobri, ali da je bilo poziva (Ukrajini za članstvo), bili bi savršeni“, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u Viljnusu u sredu.
Dan ranije, lideri zemalja NATO-a na samitu u Viljnusu najavili su da će Ukrajina u budućnosti postati članica alijanse i da neće morati da ispunjava dugoročni, takozvani „akcioni plan“ kandidata, ali nisu naveli uslove i nisu zvanično pozvali Ukrajinu, kako se Zelenski nadao.
„Niko ne želi svetski rat, što mi razumemo. Mi smo civilizovani ljudi, jasno je da ne možemo da postanemo član NATO-a dok rat traje“, priznao je Zelenski.
Prethodnog dana, Zelenski je kritikovao NATO zbog kašnjenja u određivanju vremenskog okvira za članstvo Ukrajine.
„Bez presedana i apsurdno“ je da Ukrajina nema više detalja o tome kada bi mogla da postane članica NATO-a, rekao je on.
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a rekao je u utorak da se rok za članstvo Ukrajine skraćuje, ali bez konkretnih datuma.
U saopštenju, NATO navodi da pristupanje Ukrajine treba ubrzati, ali da neće biti omeđeno vremenskim okvirom.
Kijev prihvata da ne može da se pridruži NATO-u dok je u ratu sa Rusijom, ali želi da se pridruži što pre posle završetka borbi.
Neki strahuju da bi gotovo automatsko učlanjenje Ukrajine dalo vetar u leđa Rusiji da pojača agresiju i produži rat.
U znak podrške Kijevu, koalicija od 11 zemalja počeće obuku ukrajinskih pilota za upravljanje borbenim avionima F-16 u centru koji će biti oformljen u Rumuniji u avgustu, rekli su zvaničnici.
Zapadni saveznici dugo su oklevali da snabdeju Kijev borbenim avionima, ali je tako bilo i sa tenkovima i drugim naoružanjem, pa su im ga na kraju poslali.
U međuvremenu, ruske novinske agencije prenose izjavu ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua da će Moskva biti primorana da koristi „slično“ oružje ako SAD isporuče kontroverznu kasetnu municiju Ukrajini.
Ovo oružje raspršuje bombe na širokom području i zabranjeno je u više od 100 zemalja zbog uticaja na civile.
Kontroverzna odluka Amerike da isporuči Kijevu bombe zabranjene u većem delu sveta
Amerika će snabdeti Kijev kasetnom municijom, zabranjenom u većem delu sveta, a predsednik Džozef Bajden kaže da je doneo „veoma tešku odluku“ na koju su ga, dodaje, dugo nagovarali.
Bilo je potrebno „neko vreme da me ubede, ali sam tako postupio jer Ukrajincima ponestaje municije,“, izjavio je Bajden o odluci koja je naišla na mnoge kritike, pa i među visokim predstavnicima Demokratske stranke, iz čijih je redova Bajden i izabran za predsednika SAD.
Saveznici Amerike u NATO-u, među kojima i Velika Britanija, nisu saglasni sa ovim potezom Vašingtona.
Više o tome čitajte ovde.
Ubijen ruski oficir tokom trčanja u Krasnodaru u Rusiji
Bivši kapetan ruske podmornice upucan je u leđa i grudi dok je trčao u parku u blizini sportskog centra Olimp, piše ruski dnevni list Komersant.
Nekoliko ruskih medija spekulisalo je da je možda praćen preko profila u aplikaciji za fitnes Strava.
Ruske vlasti su pokrenule istragu o ubistvu.
Istražni komitet zemlje – biro nalik na američki FBI – rekao je da je pokrenuta istraga o ubistvu i da će zvaničnici nastojati da „ustanove sve okolnosti incidenta, kao i osobu koja je počinila zločin i njegove motive“.
Njegova adresa i lični podaci takođe su postavljeni na ukrajinsku veb stranicu Mirotvorec (Mirotvorac), veliku nezvaničnu bazu podataka ljudi za koje se smatra da su neprijatelji Ukrajine.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.