Rusija i Ukrajina: Ulične borbe u Bahmutu, raste broj poginulih u ruskom bombardovanju stambene zgrade u Zaporožju

Ulične borbe u Bahmutu na istoku Ukrajine se nastavljaju, ali zamenik gradonačelnika tvrdi da Rusi nisu uspeli da zauzmu istočni deo grada.

Ipak, čini se da se ukrajinske snage pripremaju za kontrolisano povlačenja trupa iz određenih delova grada, tvrde stručnjaci američkog Instituta za ratne studije.

Dok traje evakuacija stanovništva iz Kupjanska u Harkovskoj oblasti, vesti o broju mrtvih u ruskom napadu na stambenu zgradu u Zaporožju rastu.

„Ruska granata je ubila najmanje deset ljudi, među kojima i jedno dete“, navela je ukrajinska služba za vanredne situacije.

Oružane snage Ukrajine saopštile su da je u Jenakijevu oboren ruski lovac-bombarder Su-34.

Gradonačelnik grada, kojeg su postavile ruske vlasti, potvrdio je pad aviona, ali ne i da pripada Rusiji.

• Godinu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu
• Pet pravaca u kojima bi mogao da se odvija rat u Ukrajini 2023.
• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner

Dan pošto je Kremlj zatražio od Beograda pojašnjenje informacija o navodnom srpskom oružju dostavljenom ukrajinskoj vojsci, šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je da od početka rata u Ukrajini Srbija nije izvozila niti davala dozvole za izvoz naoružanja i vojne opreme u Ukrajinu i Rusiju.

Više o ovom temi pročitajte ovde.

Američke vlasti su obećale dodatnu vojnu opremu vrednu 400 miliona dolara, čime su ukupna izdvajanja Vašingtona do sada došle do blizu četiri milijardi dolara.

Bivši zamenik vrhovnog komandanta NATO Ričard Širef apelovao da se ubrza proces isporuke oružja i druge pomoći, dok Ukrajina traži više municije od Evropske unije.

Dan 372.

• Traju ulične borbe za Bahmut, zamenik gradonačelnika tvrdi da Rusi nisu zauzeli istočni deo grada
• Američki Institut za ratne studije objavio da se ukrajinske snage pripremaju za povlačenje iz delova Bahmuta
• Rusi tvrde da je Bahmut pred osvajanjem
• Raste broj poginulih u ruskom napadu na stambenu zgradu u Zaporožju
• Kijev naredio evakuaciju stanovništva iz Kupjanska u Harkovskoj oblasti
• Amerika obećala dodatnu vojnu opremu vrednu 400 miliona dolara
• Bivši zamenik vrhovnog komandanta NATO apelovao da se ubrza proces isporuke oružja i druge pomoći Ukrajini
• Ukrajina traži više municije od Evropske unije
• U Lavovu održana konferencija o tome kako bi budući tribunal za ruske ratne zločine mogao da izgleda
• Ukrajinci tvrde da su oborili ruski lovac-bombarder Su-24
• Zabrinuti smo zbog vesti o srpskom oružju u Ukrajini, kaže portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova
• Beograd odgovara: „Od početka rata nismo izvozili oružje ni u Ukrajinu ni u Rusiju“

Sukob na ulicama Bahmuta: „Rusi nisu zauzeli istočni deo grada“

Ruske i ukrajinske snage bore se na ulicama Bahmuta, ali zamenik gradonačelnika tvrdi da Rusi nisu zauzeli istočni deo grada.

Oleksandr Marčenko je naveo da preostalih 4.000 civila živi u skloništima bez pristupa struji, vodi i gasu.

Dodao je da nijedna zgrada nije ostala neoštećena i da je grad skoro uništen.

Bitke u Bahmutu traju već mesecima, koliko i rusko nastojanje da zauzmu grad.

Uprkos tome, preispituje se strateška važnost Bahmuta.

Neki stručnjaci navode da bi ruska pobeda u ovom gradu mogla biti Pirova, odnosno da nije vredna truda.

Hiljade ruskih vojnika je umrlo pokušavajući da zauzme Bahmut, čije stanovništvo je pre rata brojalo 75.000.

Ukrajinski komandanti procenjuju da je Moskva izgubila sedam puta više vojnika nego oni.

Posle žestokog granatiranja, ruske snage i trupe iz plaćeničke grupe Vagner su okružile grad.

• Malo po malo, Rusi pobeđuju u Bahmutu
• Šta se desilo sa Putinovim 56 kilometara dugim konvojem oklopnih vozila

Iz američkog Instituta za proučavanje rata navode da se čini da se ukrajinske snage spremaju za kontrolisano povlačenje trupa iz nekih oblasti Bahmuta.

Snimci objavljeni 3. marta potvrđuju da su ukrajinske trupe uništile dva važna mosta u oblasti Bahmuta.

„Preventivno uništavanje mostova može biti pokazatelj da ukrajinske snage očekuju da će ometati napredovanje ruskih trupa u istočnom delu Bahmuta i ograničiti potencijalne izlazne rute protivničkih snaga iz Bahmuta na zapad.

„Ako ukrajinska vojna komanda smatra da je potrebno povlačenje trupa, onda će, sudeći po izjavama ukrajinske strane, to biti ograničeno i kontrolisano povlačenje vojske iz posebno teških sektora istočnog Bahmuta“, kažu stručnjaci.

Ruski plaćenici sve bliže centru Bahmuta

Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, pojavio se na video snimku obučen u uniformu i sa krova jedne zgrade pozvao je predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog da naredi vojsci povlačenje iz Bahmuta kako bi spasao njihove živote.

„Jedinice privatne kompanije Vagner praktično su opkolile Bahmut, a jedini izlaz je levo.

„Klešta se zatvaraju“, poručio je Prigožin.

Kamera se potom okreće i na snimku se vide trojica zarobljenih Ukrajinaca – stariji muškarac sede brade i dvojica dečaka – koji traže da im se dozvoli da odu kući.

Novinari Rojtersa koji su zapadno od Bahmuta, navode da su videli nekoliko ukrajinskih vojnika kako utvrđuju rovove, a jedan od oficira rekao je da im je naređeno povlačenje iz grada.

Na osnovu zgrada koje se vide na snimku, Rojters je utvrdio da je napravljen u Paraskovivki, selu udaljenom sedam kilometara severno od centra Bahmuta.

Pobeda u Bahmutu, koji je pre rata imao 70.000 stanovnika, bio bi prvi ozbiljniji trijumf ruske vojske tokom zimske ofanzive u kojoj su angažovane stotine hiljada rezervista.

U Kremlju veruju da bi osvajanje Bahmuta širom otvorilo vrata ruskoj vojsci da potpuno stavi pod kontrolu region Donbasa.

Ukrajina je vratila jedan deo teritorije u drugoj polovini 2022, ali su snage Kijeva već tri meseca uglavnom usredsređene na odbrambene operacije.

Ukrajinska vlada tvrdi da Bahmut ima mali strateški značaj, ali da bi veliki gubici mogli da utiču na dalji tok rata.

Obe strane tvrde da su onoj drugoj nanele velike gubitke u Bahmutu.

Broj žrtava u Zaporžju raste, među poginulima i dete

Ruska raketa je pogodila stambenu zgradu u Zaporožju u noći između 2. i 3. marta.

Najmanje deset ljudi je izgubilo život, navodi ukrajinska državna služba za vanredne situacije.

„Od sedam ujutru, 4. marta, spasioci su izvukli još tri tela.

„Ukupno su iz ruševina izvukli tela deset stradalih u granatiranju, među kojima je i jedno dete“, navodi se u saopštenju ministarstva.

U Lavovu se diskutovalo o mogućem tribunalu za ruske ratne zločine

U Lavovu je održana konferencija na kom su se sastali visokorangirani pravnici iz celog sveta uz prisustvo Vladimira Zelenskog, ukrajinskog predsednika.

Razgovaralo se o tome kakav bi međunarodni sud za ruske ratne zločine u Ukrajini mogao da izgleda.

Grupa koja želi da održi takav tribunal obuhvata 29 zemalja, a američki državni tužilac Merik Garland je najavio podršku ovoj ideji.

Ove zemlje žele da pozovu Rusiju na odgovornost, ali format procesa još nije određen.

„U ovom trenutku nema opšteg dogovora o tome kakva će biti konačna odluka.

„Ili je to poseban, ili hibridni tribunal, ili neka druga odluka, postoji mnogo mogućnosti na stolu“, rekao je Didije Rejnders, evropski komesar za pravosuđe.

Da li je srpsko oružje u Ukrajini?

Informacije o navodnom srpskoj oružju koje je završilo u Ukrajini objavio je ruski portal Meš krajem februara.

Prema tvrdnjama tog medija, da oružje iz srpske vojne fabrike Krušik preko Turske i Slovačke završava u Ukrajini.

Valjevska kompanija, ali i najviši srpski zvaničnici demantovali su ove informacije.

Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, rekla je 2. marta da Moskva prati informacije o navodnom snabdevanju Ukrajine oružjem i municijom proizvedenim u Srbiji, prenela je ruska državna agencija RIA Novosti.

Dan pošto je Rusija zatražila zvaničan stav Beograda o isporuci oružja Ukrajini, reagovao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić, negirajući da se srpsko oružje bilo u Ukrajinu, bilo u Rusiju, ali ni u bilo koju zemlju za koju smatra da sa međunarodne tačke gledišta može da bude sporna.

Rekao je da su njemu ti podaci poznati, jer i ministarstvo na čijem je čelu učestvuje u davanju dozvola za izvoz oružja i dodao da govori o legalnim institucijama koje mogu da izvoze oružje, prenosi RTS.

Ukrajina traži više municije od Evropske unije

Aleksij Reznikov, ukrajinski ministar odbrane, zatražio je od zemalja EU da povećaju snabdevanje municijom na 250.000 artiljerijskih granata mesečno, piše list Fajnenšel tajms.

U pismu kolegama 27 zemalja članica EU, Reznikov piše da zbog nedostatka municije ukrajinske snage ne mogu u potpunosti da iskoriste moć postojećih artiljerijskih sistema.

Taj zahtev daleko premašuje paket pomoći Ukrajini o kojem trenutno raspravlja EU, navodi se u listu.

Reznikov piše da artiljerija igra „odlučujuću ulogu u uništavanju vojne moći neprijatelja“.

Ove nedelje, mediji su preneli da Evropska unija priprema plan u tri tačke da obezbedi neophodnu municiju Ukrajini.

• Zašto Ukrajina traži stotine tenkova od Zapada
• Ljudi koji šire teorije zavere da rat u Ukrajini ne postoji
• „Putin je omanuo u uništenju Ukrajine, ali mu je zato uspelo da razori Rusiju“

Ričard Širef, bivši zamenik vrhovnog komandanta NATO, apelovao je da se ubrza proces isporuke oružja i druge pomoći Ukrajini.

„Do sada smo od Zapada i zemalja NATO videli neku vrstu delimičnih isporuka, korak po korak.

„Da je isporučeno sve što je traženo pre mnogo meseci, verovatno ne bismo bili u situaciji u kojoj smo sada“, navodi general Širef.

Prema njemu, to stvara hitnu potrebu za ubrzanjem tempa snabdevanja, integracije, logističke podrške, obuke ukrajinske vojske i svega ostalog što je potrebno da bi se Ukrajinci obezbedili alatima koji su im potrebni za obavljanje posla.

Tokom protekle godine, predstavnici Kijeva i nezavisni stručnjaci su u više navrata izjavljivali da je snabdevanje Ukrajine oružjem iz zapadnih zemalja pažljivo odmerene prirode, neuporedivo sa resursima kojima raspolaže agresor.

Američke vlasti su obećale dodatnu vojnu opremu vrednu 400 miliona dolara, čime su ukupna izdvajanja Vašingtona do sada došla do blizu četiri milijardi dolara.

„Ovaj paket vojne pomoći obuhvata municiju za HIMARS i haubice koje koristi Ukrajina, kao i municiju za borbena vozila pešadije, pontonske prelaze i održavanje i obuku“, rekao je Entoni Blinken, državni sekretar, prenosi Rojters.

Evakuacija iz Kupjanska u Harkovskoj oblasti

Ukrajinske vlasti naredile su nekim stanovnicima da napuste Kupjansk, jer Rusija pokušava da ponovo zauzme grad koji je napustila prošle godine.

Regionalne vlasti Harkova saopštile su da porodice sa decom i osobe sa ograničenom pokretljivošću moraju da odu zbog „stalnog“ ruskog granatiranja.

Rusija je zauzela severoistočni grad u ranoj invaziji, a Ukrajina ga je ponovo zauzela prošlog septembra.

Kupjansk je oko 130 kilometara od Bahmuta i u njemu je važan železnički čvor.

U njemu je pre rata živelo oko 25.000 stanovnika.

Prvih dana rata, ruske snage su zauzele Kupjansk, ali ga je ukrajinska vojska povratila u septembru.

Pogledajte video:

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]