Dve nedelje traje ukrajinska operacija na ruskoj teritoriji, za koju Kijev kaže da donosi rezultate, a Moskva tvrdi da odbija dalje prodore.
U samo nedelju dana, ukrajinske snage su uništile tri mosta preko reke Sejm, strateški važnih za snabdevanje ruskih jedinica, što je potvrdila i Moskva.
Ispunjavamo ciljeve u Kurskoj oblasti, izjavio je u ponedeljak, 19. avgusta Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik.
Ovo je najveći upad ukrajinske vojske na rusku teritoriju otkako je Moskva započela invaziju na Ukrajinu 2022.
Uporedo sa ukrajinskom ofanzivom na ruskoj teritoriji, traju i žestoke borbe na istoku Ukrajine, gde Rusija beleži uspehe.
- Ukrajinski upad u Rusiju: Šta će se dalje dešavati
- „Situacija pod kontrolom“: Kako ruski mediji izveštavaju o ukrajinskom upadu
- Ukrajinski prodor narušio Putinov imidž „garanta bezbednosti“
- Analiza: Ukrajinski napad na Kursk pokazuje da se rat ne odvija po planu Rusije
Zelenski je dodao i da njegove trupe jačaju pozicije u Kursku i prodiru dublje u Rusiju.
„Naša operacija u Kurskoj oblasti i dalje nanosi gubitke ruskoj vojsci i ruskoj državi, njihovoj odbrambenoj industriji i njihovoj ekonomiji“, rekao je on.
Pogledajte: Šta kažu stanovnici Rusije o ukrajinskom upadu u Kursku oblast
U najnovijem obraćanju, Zelenski je preneo tvrdnju ukrajinskog vojnog komandanta, Aleksandra Sirskog, da je u Kurskoj oblasti zarobljeno još ruskih vojnika.
Kijev je prethodnih dana tvrdio da je zarobio „stotine ruskih ratnih zarobljenika u Kursku, koji će biti razmenjeni za ukrajinske koje drži Rusija“.
Tvrdi i da ukrajinske snage kontrolišu oko 1.000 kvadratnih kilometara ruske teritorije, da su zauzeli 80 ruskih mesta i da su uspostavili vojnu upravu u Sudžu, u regionu Kursk.
Vojni analitičari, međutim, sugerišu da je zauzeta manja teritorija.
U međuvremenu, Rusija preraspoređuje hiljade vojnika kako bi pokušala da zaustavi ukrajinsku ofanzivu, tvrde visoki zapadni zvaničnici za CNN.
BBC ne može nezavisno da potvrdi ove informacije.
Dok traju borbe na ruskom tlu, paralelno su nastavljene i žestoke bitke na istoku Ukrajine.
Ruske snage idu dalje na zapad u Ukrajini, ka strateški značajnom gradu Pokrovsku, a zamenik ukrajinskog premijera poziva stanovnike regiona i obližnjih gradova da se evakuišu.
Raznet još jedan most u Kurskoj oblasti
„Minus još jedan most“, objavio je na društvenim mrežama komandant ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, general-potpukovnik Nikola Oleščuk, uz snimak rušenja mosta.
„Avijacija ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva nastavlja da lišava neprijatelja logističkih mogućnosti preciznim vazdušnim udarima, što značajno utiče na tok neprijateljskih akcija“, napisao je.
Na snimku se vidi veliki oblak dima iznad mosta i jedan od njegovih delova izgleda da je uništen.
Nije jasno kada je došlo do udara.
Ruski istražitelj je u ponedeljak, 19. avgusta potvrdio da je dan ranije ukrajinska vojska oštetila i treći most preko reke Sejm u ruskoj oblasti Kursk, kod mesta Kariž.
Video izjava predstavnika ruskog Istražnog komiteta objavljena je u ponedeljak na Telegram kanalu voditelja ruske državne televizije Vladimira Solovjova, prenosi agencija Rojters.
Prethodno je raznet veći most preko reke Sejm, u blizini grada Gluškovo.
Pogledajte snimak rušenja tog mosta:
Šta je sada ključno za Kijev?
Frank Gardner, BBC-jev stručnjak za pitanja bezbednosti
Tajming i logistika su ključni za strategiju Ukrajine za iznenadni upad na rusku teritoriju.
Idealan scenario za Kijev je da ova akcija ostvari oba ključna cilja: zadržati osvojenu teritoriju dovoljno dugo kako bi se koristila kao moneta u eventualnim mirovnim pregovorima sa Moskvom i, što je hitnije, prisiljavanje Rusa da prerasporede deo snaga daleko od Donbasa gde polako napreduju.
To rusko preraspoređivanje se nije dogodilo, bar ne još.
To je sada razočaranje za Kijev i stoga je primoran da duže zadrži snage na teritoriji koju je zauzela unutar ruske Kurske oblasti.
Ali tu postoje rizici za Ukrajince.
Njihov početni upad 6. avgusta bio je sjajno izveden manevar koji je iznenadio Ruse.
Međutim, ruska vojska, poznata po sporom manevrisanju, sada će ubrzati i pojačavaće pritisak na ukrajinske linije snabdevanja.
Logistika, neglamurozan element ratovanja, često može da odluči o pobedi ili porazu.
Što veću teritoriju Ukrajina zauzme unutar Rusije, to će te logističke linije snabdevanja postati rastegnutije.
Pregovori?
Dok se ukrajinski upad na rusku teritoriju započet 6. avgusta delimično tumači i kao pokušaj Kijeva da ojača poziciju pred eventualne mirovne pregovore, iz Kremlja odbacuju takve ideje.
Rusija ne povlači ranije mirovne predloge, a upad ukrajinskih snaga u rusku Kursku oblast znači da bi održavanje mirovnih pregovora u ovom trenutku bilo „neprikladno“, kaže bivši ambasador i spoljnopolitički pomoćnik Jurij Ušakov, prenosi agencija Rojters.
Ušakov važi za jednog od savetnika ruskog predsednika.
Putin je još u junu izneo uslove za prekid vatre, rekavši da će Ukrajina morati da povuče trupe sa teritorija koje sada kontroliše Rusija, a pre svega misli na istočni region Donbasa.
Međutim, taj predlog je Ukrajina odbacila kao „ultimatum nalik Hitleru“.
Putinov plan su odbacili i evropski lideri tokom mirovnog samita u Ženevi, na koji Rusija nije ni bila pozvana.
Zelenski je dugo govorio da Ukrajina neće pregovarati sa Moskvom sve dok ruske snage ne napuste celokupnu ukrajinsku teritoriju, među kojima je i poluostrvo Krim koji je Rusija anektirala 2014. godine.
Mihajlo Podoljak, savetnik Zelenskog, kaže da Ukrajina ne želi da okupira Rusiji, već da želi da je primora na pregovore.
Moskva je upad nazvala velikom provokacijom i obećala da će uzvratiti „dostojnim odgovorom“.
Kad i kako je počeo ukrajinski napad na Rusiju?
Ukrajina je upala u rusku oblast Kursk 6. avgusta, a Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Rusije, tvrdi da su NATO i zapadne specijalne službe učestvovale u planiranju tog napada, preneo je Rojters.
„Izjave američkog rukovodstva da nisu umešani u zločine Kijeva u Kurskoj oblasti nisu tačne, jer bez njihovog učešća i direktne podrške, Ukrajina se ne bi upustila na rusku teritoriju“, izjavio je Patrušev.
Bela kuća je ranije saopštila da nisu bili obavešteni o najnovijoj ukrajinskoj operaciji i da nisu umešani u napad.
Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, ali je za rusku javnost bio šok kada su ukrajinske trupe prodrle u njenu oblast Kursk pre dve nedelje.
Desetine hiljada Rusa je evakuisano iz tog područja.
Ovo je prvi put da su strane trupe na ruskom tlu od Drugog svetskog rata.
Reagovanja
Dok Kijev kaže da se „rat vraća kući, u Rusiju“ i da će ofanziva pomoći da se dođe do mira, ruski predsednik Vladimir Putin optužio je Ukrajinu da „čini zločine“ protiv ruskog naroda i poručio da će Kijev dobiti „dostojan odgovor“.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden smatra da potez Ukrajine „stvara pritisak na Putina“, a iz Velike Britanije su rekli da Ukrajina može da koristi britansko oružje u akcijama u Kurskoj oblasti.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
