Dve nedelje traje ukrajinska operacija na ruskoj teritoriji, za koju Kijev kaže da donosi rezultate, a Moskva tvrdi da odbija dalje prodore.
U samo nedelju dana, ukrajinske snage su navodno uništile tri mosta preko reke Sejm, strateški važnih za snabdevanje ruskih jedinica.
„Ukrajinska vojska kontroliše više od 1.250 kvadratnih kilometara neprijateljske teritorije i 92 naselja u Kurskoj oblasti“, tvrdi predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski.
Kaže i da ukrajinske jedinice „jačaju pozicije i popunjavaju fond za razmenu za ukrajinske teritorije“ koje su sada pod ruskom kontrolom.
„Ova operacija je postala naša najveća investicija u oslobađanju Ukrajinaca iz ruskog ropstva“, dodao je.
U uslovima rata, BBC ne može brzo da proveri tvrdnje zaraćenih strana.
U Sudžanskom, Korenjevskom i Gluškovskom okrugu Kurske oblasti, gde su ušle ukrajinske jedinice, ukupno ima 186 naselja.
Kolika je zaista teritorija pod kontrolom ukrajinske vojske teško je proceniti jer još nije jasno gde je linija fronta u Kurskoj oblasti.
Ovo je najveći upad ukrajinske vojske na rusku teritoriju otkako je Moskva započela invaziju na Ukrajinu 2022.
Uporedo sa ukrajinskom ofanzivom na ruskoj teritoriji, traju i žestoke borbe na istoku Ukrajine, gde Rusija beleži uspehe.
- Ukrajinski upad u Rusiju: Šta će se dalje dešavati
- „Situacija pod kontrolom“: Kako ruski mediji izveštavaju o ukrajinskom upadu
- Ukrajinski prodor narušio Putinov imidž „garanta bezbednosti“
- Analiza: Ukrajinski napad na Kursk pokazuje da se rat ne odvija po planu Rusije
Zelenski je rekao i da je zarobljen značajan broj ruskih vojnika.
Ali ni ova informacija ne može da bude nezavisno potvrđena.
Nakon što su ukrajinske oružane snage počele invaziju Kurske oblasti, više od 121.000 ljudi je evakuisano iz devet okruga regiona, prenela je ruska agencija Tass, pozivajući se na podatke ruskog Ministarstva za vanredne situacije.
U izveštaju agencije evakuacija je nazvana „preseljavanjem“.
Pogledajte: Šta kažu stanovnici Rusije o ukrajinskom upadu u Kursku oblast
Bitka za Pokrovsk, na istoku Ukrajine
Dok traju borbe na ruskom tlu, paralelno su nastavljene i žestoke bitke na istoku Ukrajine.
Ruske snage idu dalje na zapad u Ukrajini, ka strateški značajnom gradu Pokrovsku, a zamenik ukrajinskog premijera poziva stanovnike regiona i obližnjih gradova da se evakuišu.
Ruske oružane snage u ponedeljak, 19. avgusta zauzele su grad Artjomovo u ukrajinskoj Donjeckoj oblasti, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Grad je udaljen manje od 70 kilometara od Pokrovska, strateški važnog čvorišta ka kojem se Rusija kreće.
Rusija već mesecima napreduje u istočnoj Ukrajini, a u poslednjih nekoliko dana zauzima mesta u blizini.
Pokrovsk, oko 70 kilometara severozapadno od grada Donjecka koji je pod kontrolom Rusije, ključno je logističko čvorište za Ukrajinu.
Grad je odbrambeno uporište i nalazi se na raskrsnici glavnog puta koji snabdeva ukrajinske trupe i gradove preko istočnog fronta.
Koliko je mostova uništeno u Kurskoj oblasti?
„Minus još jedan most“, objavio je na društvenim mrežama komandant ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, general-potpukovnik Nikola Oleščuk, uz snimak rušenja mosta.
„Avijacija ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva nastavlja da lišava neprijatelja logističkih mogućnosti preciznim vazdušnim udarima, što značajno utiče na tok neprijateljskih akcija“, napisao je.
Na snimku se vidi veliki oblak dima iznad mosta i jedan od njegovih delova izgleda da je uništen.
Nije jasno kada je došlo do udara.
BBC tim za utvrđivanje činjenica analizirao je izveštaje na društvenim mrežama u kojima se tvrdi da su ukrajinske snage uništile tri mosta duž reke Sejm.
Ukrajinska vojska je u petak objavila snimak napada na most preko reke pored grada Gluškovo, oko 11 kilometara od granice sa Ukrajinom.
Na satelitskom snimku od subote se vide razmere štete.
U nedelju je komandant ukrajinskih vazduhoplovnih snaga podelio snimak napada na drugi most preko Sejma.
BBC je utvrdio da je reč o mostu kod obližnjeg mesta Zvanoje, severozapadno od Gluškova.
Na fotografijama objavljenim na mrežama koje je BBC tim uporedio sa mostom Zvanoje vidi se velika rupa na delu mosta.
Na osnovu ovih slika i satelitskih snimaka oštećenog mosta, i dalje je prohodan, ali je put za prolazak vozila znatno sužen.
Što se tiče trećeg mosta, kod mesta Kariž, BBC nije mogao da pronađe vizuelne dokaze da je i on oštežen.
Na satelitskim snimcima se ne vide oštećenja na mostu.
Prethodno je uticajni novinar državne televizije Vladimir Solovjev objavio je, kako je rekao, izjavu ruskog zvaničnog istražnog komiteta, u kojoj se navodi da je most u selu Kariž „oštećen“ 18. avgusta, prenela je agencija Rojters.
Pogledajte snimak rušenja mosta kod Gluškova:
Šta je sada ključno za Kijev?
Frank Gardner, BBC-jev stručnjak za pitanja bezbednosti
Tajming i logistika su ključni za strategiju Ukrajine za iznenadni upad na rusku teritoriju.
Idealan scenario za Kijev je da ova akcija ostvari oba ključna cilja: zadržati osvojenu teritoriju dovoljno dugo kako bi se koristila kao moneta u eventualnim mirovnim pregovorima sa Moskvom i, što je hitnije, prisiljavanje Rusa da prerasporede deo snaga daleko od Donbasa gde polako napreduju.
To rusko preraspoređivanje se nije dogodilo, bar ne još.
To je sada razočaranje za Kijev i stoga je primoran da duže zadrži snage na teritoriji koju je zauzela unutar ruske Kurske oblasti.
Ali tu postoje rizici za Ukrajince.
Njihov početni upad 6. avgusta bio je sjajno izveden manevar koji je iznenadio Ruse.
Međutim, ruska vojska, poznata po sporom manevrisanju, sada će ubrzati i pojačavaće pritisak na ukrajinske linije snabdevanja.
Logistika, neglamurozan element ratovanja, često može da odluči o pobedi ili porazu.
Što veću teritoriju Ukrajina zauzme unutar Rusije, to će te logističke linije snabdevanja postati rastegnutije.
Pregovori?
Dok se ukrajinski upad na rusku teritoriju započet 6. avgusta delimično tumači i kao pokušaj Kijeva da ojača poziciju pred eventualne mirovne pregovore, iz Kremlja odbacuju takve ideje.
Rusija ne povlači ranije mirovne predloge, a upad ukrajinskih snaga u rusku Kursku oblast znači da bi održavanje mirovnih pregovora u ovom trenutku bilo „neprikladno“, kaže bivši ambasador i spoljnopolitički pomoćnik Jurij Ušakov, prenosi agencija Rojters.
Ušakov važi za jednog od savetnika ruskog predsednika.
Putin je još u junu izneo uslove za prekid vatre, rekavši da će Ukrajina morati da povuče trupe sa teritorija koje sada kontroliše Rusija, a pre svega misli na istočni region Donbasa.
Međutim, taj predlog je Ukrajina odbacila kao „ultimatum nalik Hitleru“.
Putinov plan su odbacili i evropski lideri tokom mirovnog samita u Ženevi, na koji Rusija nije ni bila pozvana.
Zelenski je dugo govorio da Ukrajina neće pregovarati sa Moskvom sve dok ruske snage ne napuste celokupnu ukrajinsku teritoriju, među kojima je i poluostrvo Krim koji je Rusija anektirala 2014. godine.
Mihajlo Podoljak, savetnik Zelenskog, kaže da Ukrajina ne želi da okupira Rusiji, već da želi da je primora na pregovore.
Moskva je upad nazvala velikom provokacijom i obećala da će uzvratiti „dostojnim odgovorom“.
Kad i kako je počeo ukrajinski napad na Rusiju?
Ukrajina je upala u rusku oblast Kursk 6. avgusta, a Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Rusije, tvrdi da su NATO i zapadne specijalne službe učestvovale u planiranju tog napada, preneo je Rojters.
„Izjave američkog rukovodstva da nisu umešani u zločine Kijeva u Kurskoj oblasti nisu tačne, jer bez njihovog učešća i direktne podrške, Ukrajina se ne bi upustila na rusku teritoriju“, izjavio je Patrušev.
Bela kuća je ranije saopštila da nisu bili obavešteni o najnovijoj ukrajinskoj operaciji i da nisu umešani u napad.
Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, ali je za rusku javnost bio šok kada su ukrajinske trupe prodrle u njenu oblast Kursk pre dve nedelje.
Desetine hiljada Rusa je evakuisano iz tog područja.
Ovo je prvi put da su strane trupe na ruskom tlu od Drugog svetskog rata.
Reagovanja
Dok Kijev kaže da se „rat vraća kući, u Rusiju“ i da će ofanziva pomoći da se dođe do mira, ruski predsednik Vladimir Putin optužio je Ukrajinu da „čini zločine“ protiv ruskog naroda i poručio da će Kijev dobiti „dostojan odgovor“.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden smatra da potez Ukrajine „stvara pritisak na Putina“, a iz Velike Britanije su rekli da Ukrajina može da koristi britansko oružje u akcijama u Kurskoj oblasti.
Mape ratnih žarišta u Ukrajini:
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.