Rat u Ukrajini narušio je imidž ruske vojske kao efikasne i dobro vođene organizacije.
Za početak, ruske snage nisu uspele da zauzmu ukrajinski glavni grad Kijev „za tri dana“ kao što je državna propaganda obećavala.
Zatim su bile prisiljene da se povuku sa ogromnih delova teritorije pred ukrajinskom kontraofanzivom.
Naimenovanje novog šefa ruskih snaga u Ukrajini generala Sergeja Surovikina početkom oktobra do sada nije donelo rezultate.
Dvojica ljudi, koji zvanično ne vode nijednu vojnu ili bezbednosnu agenciju, redovno upućuju kritike na račun načina vođenja rata.
Oni ne samo da kritikuju vojne komandante, već i hvale jedan drugog i mogli bi da naprave savez, koji bi ranije bio malo verovatan.
- Glasovi nezadovoljstva u Rusiji: Kritika vojnoj komandi zbog neuspeha u Ukrajini
- Ko je novi komandant ruskih snaga u Ukrajini Sergej Surovikin
- Ko u Rusiji likuje zbog baražne paljbe po Ukrajini posle neuspeha na frontu
- Sve greške ruske vojne strategije u Ukrajini
Sama činjenica da javno kritikuju generale ruske vojske, što bi u bilo kojim drugim okolnostima bio nečuveni izraz nepoštovanja, a nisu ućutkani, ukazuje da im je to dopušteno.
Ima i drugih naznaka da Vladimir Putin uvažava njihova mišljenja.
Postoje široko rasprostranjeni medijski izveštaji da je general-pukovnik Aleksandar Lapin, jedan od najviših ruskih komandanata u Ukrajini, smenjen tokom vikenda.
To još nije zvanično potvrđeno.
Samo dva dana ranije, vođa Čečena Ramzan Kadirov opisao ga je kao „netalentovanog“ i okrivio za neke od skorašnjih poraza, uključujući onaj u gradu Limanu, koju su ukrajinske snage povratile početkom oktobra.
Kadirov je na društvenim mrežama izjavio da general Lapin mora da bude ražalovan i „poslat na front kao običan redov“.
„On mora krvlju da spere tu sramotu“, rekao je Kadirov.
Biznismen Jevgenij Prigožin takođe je kritikovao i ismevao Lapina.
Kao najbolji pokazatelj njegovog uticaja, Prigožinu je bilo dopušteno da poseti ruske zatvore i odatle regrutuje zatvorenike za borbe u Ukrajini – što ne bi moglo da se desi bez dozvole sa najvišeg nivoa.
Ko su Prigožin i Kadirov?
Jevgenij Prigožin je biznismen iz Sankt Peterburga, drugog najvećeg grada u Rusiji, vlasnik kompanije za ketering i restorana, kao i drugih firmi.
Dobio je nadimak „Putinov kuvar“, jer je snabdevao zvanične događaje u Kremlju hranom i pićem.
Priča se da se njih dvojica znaju još od devedesetih, dok je Vladimir Putin živeo u Sankt Peteburgu, radeći u gradonačelnikovom kabinetu.
On bi odlazio u restoran Jevgenija Prigožina, popularan među lokalnim zvaničnicima.
Nekoliko novinarskih istraga iz 2010-tih povezalo je Jevgenija Prigožina sa jedinicom za dezinformacije iz Sankt Peterburga, takozvanom „fabrikom trolova“.
Priča se da je fabrika generisala sadržaj za diskreditaciju ruskih opozicionih političara na internetu i predstavljala Kremlj u pozitivnom svetlu.
Prema istrazi koju je 2016. godine sproveo specijalni istražitelj Robert Miler, fabrika trolova bila je sastavni deo ruskog pokušaja uplitanja u američke predsedničke izbore.
Prigožin je negirao veze sa fabrikom trolova.
On je godinama poricao i veze sa Vagner grupom, kompanijom za regrutovanje plaćenika, koja se prvo pojavila u istočnoj Ukrajini 2014. godine.
Njeni borci su se kasnije borili u Siriji i mnogim afričkim državama.
Nedavno je Prigožin priznao da stoji iza osnivanja Vagnera, koji se pokazao kao jedna od efikasnijih ruskih jedinica tokom rata u Ukrajini.
Jevgenij Prigožin je mnogo godina bio zatočen u maratonskom javnom sukobu sa guvernerom Sankt Peterburga Aleksandrom Beglovim.
Jedan od rezultata ovog spora bilo je odbijanje gradskih vlasti da izdaju Prigožinu dozvolu za gradnju u predgrađima Sankt Peterburga.
Nedavno je Prigožin čak otišao toliko daleko da optuži Beglova za „pomaganje ukrajinskoj vojsci“ – što je opaska koja se do sada nije završila smenom guvernera Sankt Peterburga.
- Šef ruske plaćeničke grupe Vagner: „Ili će da ratuju zatvorenici ili vaša deca“
- Zašto američki FBI ponovo traži „Putinovog kuvara“
- Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
- Ruska paravojna grupa Vagner regrutuje plaćenike za rat u Ukrajini
Ramzan Kadirov je predsednik Čečenije.
Istorijski gledano, ova autonomna republika u ruskoj oblasti Severnog Kavkaza imala je komplikovan i često nasilan odnos sa Moskvom.
Devedesetih se Čečenija neuspešno borila za nezavisnost.
Od 2007. godine njom vlada Ramzan Kadirov, nameštenik i strastveni pristalica predsednika Putina.
Pod njegovom vlašću, svi napori za ostvarivanje čečenske nezavisnosti su obustavljeni, dok se situacija sa ljudskim pravima pogoršala.
Nestanci osumnjičenih za otpor postali su uobičajeni.
Kadirov je tvrdio da u Čečeniji nema gejeva, dok su naširoko dokumentovane čistke pripadnika LGBT zajednice.
Kadirov je od samog početka bio istaknuti pristalica ruske invazije na Ukrajinu.
Vojne jedinice pod njegovom komandom poznate su kao „kadirovici“.
Čečenski lider je oduvek tvrdio da ove jedinice spadaju među najbolje obučene i najefikasnije, baš kao i najhrabrije i najsurovije.
Iako postoje izveštaji koji potvrđuju Kadirovljeve tvrdnje, bilo je i komentara koji su njegove ljude nazvali „TikTok trupama“.
To je nagoveštaj da ove jedinice više zanima da na društvene mreže postavljaju snimke o vlastitim podvizima nego da se stvarno bore.
Aktivisti za ljudska prava tvrde da je značajan deo čečenskih vojnika regrutovan protiv njihove volje, nakon što je njihovim porodicama prećeno ucenom ili fizičkim nasiljem.
Kao dokaz da Kremlj ceni njegovu lojalnost, Ramzan Kadirov je unapređen iz general-majora u general-pukovnika.
Zašto su njih dvojica važni?
Iako odranije nisu bili poznati kao saveznici, poslednjih nedelja su Ramzan Kadirov i Jevgenij Prigožin sve više zvučali sinhronizovano.
Vođa Čečena nazvao je biznismena iz Sankt Peterburga „ratnikom od rođenja“, a Vagnerove plaćenike – „neustrašivim ruskim patriotama“.
Jevgenij Prigožin mu je uzvratio komplimentima i često izražavao podršku Kadirovu.
„Ramzane, goriš!“, napisao je u jednoj od objava na društvenim mrežama.
Obojica kritikuju vojni establišment, koji predstavljaju ministar odbrane Sergej Šojgu i njegov zamenik i šef generalštaba Valerij Gerasimov.
U atmosferi prebacivanja krivice i potrebe da se pronađu odgovorni za neuspehe u Ukrajini, vrlo je verovatno da će oni tražiti nove prilike da ostvare što veći uticaj.
Komentatori ističu da pojedinačno ni čečenski vođa ni šef Vagnera ne nose dovoljno veliku težinu.
Oni su i veoma nepopularni među zvaničnom političkom elitom i doživljavaju se kao autsajderi.
Ali kad bi udružili snage, mogli bi da ugroze neke od drugih iz Putinovog užeg kruga, kako budu počele da se javljaju pukotine.
Kao što primećuje ruski politički analitičar Abas Galiamov, način na koji se ponašaju Kadirov i Progožin izuzetno je neobičan za jednu zemlju u ratu.
„Čini se da vertikalni sistem federalne vlasti koji je ustanovio Putin ne funkcioniše na jednom mestu na kojem je to najpotrebnije – u vojsci.“
Galiamov opisuje situaciju u kojoj se komandiri različitih vojnih jedinica svađaju među sobom umesto da se zajednički bore kao „anarhiju“.
Stručnjaci iz Američkog instituta za ratne studije smatraju da postoje dve krupne frakcije u Putinovom bliskom okruženju: oni koji su za okončanje rata – da bi spasli vlastita sredstva na Zapadu, zamrznuta pod sankcijama, i oni koji su za to da se on nastavi.
Ramzan Kadirov i Jevgenij Prigožin spadaju među potonje i žele da se rat nastavi.
Moguće je da je upravo to ono što Putin želi da čuje i da bi mogao da odluči da ih drži bliže uz sebe.
Dodatno izveštavanje: Andrej Zaharov i Ilja Barabanov
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
