Dok se iščekuje velika ukrajinska kontraofanziva za koju vojna komanda u Kijevu kaže da će biti uskoro, pripadnici ruske plaćeničke grupe Vagner tvrde da drže veliki deo ovog grada na istoku Ukrajine pod njihovom komandom.
Iako je Jevgenij Prigožin, šef Vagnera, pretio da će napustiti Bahmut, njegovi plaćenici drže najmanje 85 odsto teritorije grada, navodi politički magazin.
„Američki zvaničnici kažu da se poslednjim Prigožinovim izjavama o Bahmutu ne može verovati, a najverovatnije su bile potrebne da bi se izazvala reakcija moskovskog odbrambenog aparata – da bi se Moskva primorala da pošalje još oružja“, pišu autori.
U Bahmutu je poginuo novinar francuske agencije Frans Pres. Više o tome pročitajte ovde.
O iščekivanoj ukrajinskoj kontraofanzivi pročitajte u posebnom tekstu.
- „Vagnerovci“ besni na vojnu komandu: Rat u Ukrajini otkrio velika neslaganja u ruskim vojnim strukturama
- Unutar ruske vojne mašinerije: Zašto su Ramzan Kadirov i Jevgenij Prigožin važni
- Glasovi nezadovoljstva u Rusiji: Kritika vojnoj komandi zbog neuspeha u Ukrajini
- Sve greške ruske vojne strategije u Ukrajini
Dok traje krvava bitka za Bahmut, ponovo su zabeleženi letovi dronova nad ruskim oblastima, uz granicu sa Ukrajinom.
Svi dronovi su oboreni, a došlo je do oštećena administrativnih zgrada u Belgorodu i Brajnsku, na granici sa Ukrajinom.
Dan 442.
- Ukrajinci kažu da su zauzeli deo teritorije u Bahmutu, šef Vagnera izneo tvrdnje o begu jedinice ruske vojske koja je ostavila „veliku pukotinu na frontu“
- Poginuo novinar AFP u Ukrajini
- Novi napadi dronovima u pograničnim oblastima Rusije
- Francuska proglasila Vagner terorističkom grupom, Velika Britanija će uskoro, navodi Tajms
- Poljsko preimenovanje Kaljiningrada u Kroleviec naljutilo Kremlj
- Od početka rata u Ukrajini je poginulo 480 dece, a ranjeno više od 964, navodi ukrajinsko tužilaštvo
Šta se dešava u Bahmutu?
Prema tvrdnjama Kijeva, ukrajinska vojska vratila je deo teritorije, što se tumači kao potvrda prethodne izjave Prigožina, koji je optužio deo regularnih jedinica ruske vojske da su napustile položaj.
„Upravo je kompetentno izvođenje odbrambene operacije iscrpilo obučene snage Vagnera i primoralo ih da ih u određenim pravcima zamene lošije obučene regularne trupe Rusije, koje su poražene i morale su da se povuku“, napisao je glavnokomandujući Kopnenih snaga Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski na kanalu Telegram.
Prema Sirskom, „na nekim delovima fronta, neprijatelj nije mogao da se odupre naletu ukrajinskih vojnika i povukao se na rastojanje do dva kilometra“.
Prigožin je u poruci rekao da je jedinica ruska vojska „pobegla i ostavila pukotinu u frontu široku skoro dva kilometra i duboku 500 metara“.
„Nekako smo uspeli da blokiramo taj deo fronta“, dodao je Prigožin.
Pored toga, kako je rekao Prigožin, borci Fakela, privatne vojne kompanije iza koje stoji naftni gigant Gasprom, odbijaju da idu na položaj.
Sirski tvrdi da „ukrajinske snage bezbedno drže front i ne dozvoljavaju neprijatelju da krene napred“.
U međuvremenu, u sredu popodne, Prigožin je dao još nekoliko izjava o situaciji u Bahmutu.
U odgovoru na zahtev ruskog izdanja Bloknota, osnivač privatne vojne kompanije Vagner je rekao da „Bahmut nema strateški značaj“ i da je operacija njegovog zauzimanja bila potrebna „kako bi, Herson i drugi regioni, izgradili ofanzivni potencijal, samleli ljudstvo neprijatelja i omogućili ruskoj vojsci da se mobiliše“.
Prema rečima Prigožina, Oružane snage Ukrajine su se „okupile za kontraofanzivu“, usled čega će, u nedostatku municije iz njegove privatne vojne kompanije, „mlin za meso“ raditi u suprotnom smeru: Oružane snage Ukrajine će uništiti Vagnerovce.
Prigožin smatra da posle prelaska bokova pod kontrolu Ministarstva odbrane Rusije „postoji ozbiljan rizik od opkoljavanja Vagnerovih snaga u Bahmutu“.
„Bokovi već pucaju i propadaju“, kaže on.
Ukrajinski generalštab u izveštajima u utorak i sredu nije pominjao „beg“ jedinice ruske vojske sa prve linije fronta.
Međutim, ukrajinski mediji su saznali da je reč o južnom krilu ruskih jedinica koje pokušavaju da zauzmu Bahmut, odnosno 72. motorizovanoj brigadi.
Komandanti ukrajinskih jedinica koje tamo deluju jesu, međutim, potvrdili reči Prigožina.
„Prigožinov izveštaj o bekstvu 72. motorizovane brigade iz Rusije iz Bahmuta i o ‘500 leševa’ Rusa koji su tamo ostali je tačan“, saopštila je komanda 3. odvojene jurišne brigade Oružanih snaga Ukrajine.
Ruski napadi širom Ukrajine
Prema rečima gradonačelnika Vitalija Klička, troje ljudi je povređeno u eksplozijama u kijevskoj Solomjanskoj četvrti, a još dvoje kada je olupina drona pala na Svjatošinski kvart, zapadno od centra prestonice.
Vojska navodi da je 35 bespilotnih letelica tipa Šahed upalo u vazdušni prostor iznad Kijeva, napavši grad iz pravca severa, ali da su sve letilice oborene.
Eksplozije su su se čule i u Harkovu, Hersonu, Odesi i Nikolajevu, saopštili su ukrajinski zvaničnici.
To je četvrti napad za osam dana na Kijev, a dešava se dan pred proslavu Dana pobede u Rusiji.
U pograničnoj Belgorodskoj oblasti u Rusiji čule su se eksplozije u gradu Šebekin, rekao je guverner Vjačeslav Gladkov, guverner ove oblasti.
„Jedan od projektila je eksplodirao u blizini tri stambene zgrade – prozori su razbijeni, balkoni su oštećeni. Četiri su žrtve, dve su odbile hospitalizaciju, još dve su prebačene u regionalnu centralnu okružnu bolnicu“, napisao je on u svom telegram kanalu.
Rakete tipa KS-22 pogodile su skladište jednog od prehrambenih preduzeća i rekreativno područje na obali Crnog mora, saopštila je Zajednička komanda „Jug“.
Na slikama koje je na društvenim mrežama postavio Sergej Bratčuk, portparol vojne administracije Odese, može se videti kako plamen guta zgradu, koju je identifikovao kao skladište hrane.
Kremlj ljut zbog poljskog preimenovanja Kalinjingrada
Kremlj je besno reagovao nakon što je poljsko vladino telo preporučilo da se za rusku eksklavu Kalinjingrad na obali Baltičkog mora koristi drugačiji naziv.
Poljski komitet smatra da bi grad i širu oblast trebalo da se zovu Kroleviec.
Ovo je tradicionalno ime oblasti, navodi se, a odluka da se više ne koristi „nametnuto ime“ je delimično rezultat invazije Rusije na Ukrajinu.
Rusija je odgovorila da se ta „graniči sa ludilom“ i da je „neprijateljski čin“.
„Znamo da je Poljska tokom istorije s vremena na vreme klizila u ovo ludilo mržnje prema Rusima“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Stotinama godina pre Drugog svetskog rata ova oblast je bila poznata kao Kenigsberg i bila je deo Istočne Pruske.
Kroleviec je poljski prevod Konigsberga.
Međutim, posle Drugog svetskog rata, grad i širi region su stavljeni pod sovjetsku upravu.
Sovjeti su ga preimenovali u Kalinjingrad po Mihailu Kalinjinu, jednom od vođa boljševičke revolucije.
Posle raspada Sovjetskog Saveza, Kalinjingrad je postao deo teritorije Rusije, odnosno eksklava – oblast koja je geografski odvojena od glavne teritorije zemlje – koja se nalazi između Poljske i Litvanije.
Kalinjingrad je strateški važan za Moskvu jer je u njemu smeštena ruska Baltička flota u luci Baltijsk.
Poljski komitet za standardizaciju geografskih imena izvan Republike Poljske u utorak je saopštio da preporučuje da se ubuduće ovaj grad naziva poznat kao Kroleviec, a šire područje eksklave kao Oblast Kroleviecki.
U njemu se navodi da ime Kalinjingrad nije povezano ni sa gradom ni sa regionom i ima „emocionalni i negativan“ odjek u Poljskoj.
Mihail Kalinjin je bio jedan od šest potpisnika naredbe sovjetskog Politbiroa da se pogubi više od 21.000 poljskih ratnih zarobljenika u šumama Katina i drugde 1940. godine.
Ruska invazija na Ukrajinu i njena propaganda naveli su Poljsku da preispita kontroverzna „nametnuta imena“, dodao je komitet.
„Svaka zemlja ima pravo da na svom jeziku koristi tradicionalna imena koja čine njeno kulturno nasleđe, ali ne može biti primorana da koristi nazive koji su za nju neprihvatljivi“, saopštio je komitet.
Moskva je prvobitno okrivila naciste za masakr u Katinu kada su Nemci otkrili masovne grobnice 1943.
Pošto je Moskva nametnula komunistički režim Poljskoj nakon Drugog svetskog rata, rođaci žrtava pet decenija nisu mogli javno da pričaju ili saznaju bilo šta o zločinu.
Rusija je tek 1990. priznala sopstvenu odgovornost za masakr.
Iako preporuka državnog komiteta nije obavezujuća, očekuje se da će poljski državni organi sada Kalinjingrad nazivati Kroleviec.
Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova pozitivno je reagovalo na predloženu promenu imena.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
