Rusija i Ukrajina: Vašington najavljuje ukrajinsku kontraofanzivu, Makron nije uspeo da ubedi kineskog predsednika da promeni stav o ratu

Dok američki državni sekretar Entoni Blinken tvrdi da će ukrajinska kontraofanziva početi u narednim nedeljama, diplomatski stručnjaci i mediji procenjuju da francuski predsednik Emanuel Makron ni za milimetar nije uspeo da promeni politiku Kine prema ratu.

Evan Gerškovič, dopisnik američkog Volstrit džornala iz Rusije, zvanično je optužen za špijunažu, prenose ruski državni mediji.

On negira optužbe.

Uhapšen je 30. marta 2023. u Jekaterinburgu gde je, kako kaže, išao da izveštava.

Ruske vlasti tvrde da je „uhvaćen na delu“ i da će biti dokazano da jeste američki špijun.

Američke vlasti su od Rusije zatražili da odmah puste novinara, kao i još jednom američkog državljanina Pola Velana koji služi kaznu od 16 godina po optužbi za špijunažu.

Za špijunažu je u Rusiji zaprećena maksimalna kazna od 20 godina zatvora.

• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
• Ko je Ruskinja Marija Lvova-Belova optužena za ratne zločine
• „Mašina za mlevenje mesa“: Surova stvarnost mobilisanih ruskih regruta na frontu

Britanska obaveštajna služba izveštava da je ruska vojska vrlo verovatno zauzela zapadnu obalu reke Bahmutke.

Navodi da su ruske trupe poslednjih dana dobile zamah u bici za grad, iako je od kraja marta 2023. njihov napredak u velikoj meri zaustavljen.

Britanski obaveštajci veruju i da je ruska vojska vrlo verovatno prodrla u centar grada i zauzela zapadnu obalu reke Bahmutke.

Ključni put snabdevanja Ukrajine zapadno od grada verovatno će biti pod ozbiljnom pretnjom, navodi se u izveštaju.

Stručnjaci i štampa o poseti Makrona Kini: „Hladan tuš“

Francuski predsednik Emanuel Makron proveo je tri dana u Kini u društvu predsednika Sija Đinpinga, ali nije uspeo ni za jotu da promeni stav Pekinga prema Vladimiru Putinu i ratu Rusije protiv Ukrajine.

Prva reakcija evropskih stručnjaka i medija je nedvosmislena: poseta Makrona protekla je po kineskom scenariju.

Si je rado prihvatio predloge za proširenje veza sa Evropom na pozadini konfrontacije Kine sa njenim glavnim saveznikom SAD, a ignorisano je sve što je Makron rekao o Ukrajini i Rusiji.

Makron je pokušao da ubedi Sija i lično i javno.

Do te mere da je primetno iznervirao kineskog predsedavajućeg, koji je postao nenaviknut na nepoštovanje govora tokom godina izolacije kovida koje je Si potrošio na jačanje sopstvene moći.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare Makron je govorio dvostruko duže od Sija, primetio je Politiko.

Kada je Makron odlučio da mu se obrati direktno i počeo da priča o Ukrajini, Si nije krio iritaciju i čak je nekoliko puta nestrpljivo uzdahnuo.

Makron je predložio da Si izvrši pritisak na Putina i da „urazumi Rusiju“ kako bi zaustavio agresiju na Ukrajinu.

Si ni na koji način nije reagovao na ove reči, nije pomenuo Rusiju, niti je izgovorio reč „rat“.

„Makron nije uspeo da ubedi Sija Đinpinga“, piše francuski list Mond, citirajući neimenovanog francuskog diplomatu: „Zaista hladan tuš“.

„On je predložio ‘put ka miru“ koji do sada više liči na ćorsokak“, dodaje list.

Napominje da Makron nije uspeo da ubedi Sija čak ni da osudi Putinovu nameru da pošalje nuklearno oružje u Belorusiju.

Kineski lider je pribegao tradicionalnim opštim mestima o neširenju, miru u svetu i poštovanju interesa svih zemalja.

Dan 408.

• Njujork tajms, pozivajući se na anonimne izvore, piše da se na društvenim mrežama pojavljuju slike tajnih dokumenata Pentagona o pripremi ukrajinske ofanzive
• Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski Zelenski rekao je da je njegova poseta Poljskoj bila produktivna i da će se rezultati osetiti na frontu
• SAD, Nemačka i Mađarska odupiru se pokušajima Poljske i baltičkih država da Kijevu ponude „mapu puta“ za članstvo u NATO, piše Fajnenšl Tajms
• Poljska šalje Ukrajini oklopne transportere i minobacače
• Antiratna aktivistkinja optužena u Moskvi za terorizam zbog umešanosti u ubistvo blogera bliskom Kremlju – više pročitajte ovde

„Rusi pokušavaju da ostvare punu kontrolu nad Bahmutom“

Ukrajinski generalštab u izveštaju objavljenom u četvrtak uveče indirektno priznaje da je veći deo Bahmuta pod ruskom kontrolom.

„U pravcu Bahmuta, neprijatelj nastavlja da vodi ofanzivne operacije, pokušavajući da preuzme punu kontrolu nad gradom ovim gradom, nastavljaju se žestoke borbe“, navodi se u izveštaju.

Američki institut za proučavanje rata je na osnovu geolociranih snimaka i poruka sa obe strane, 28. marta procenio da je ruska plaćenička grupa Vagner verovatno zauzela oko 65 odsto Bahmutove teritorije.

Rusi tvrde da beleže nove napretke.

Jevgenij Prigožin je 2. aprila objavio snimak, gde stoji sa zastavom, kako tvrdi, na ruševinama upravne zgrade Bahmuta.

Prema izveštaju, Rusi nastavljaju da napadaju i severozapadno i zapadno od Bahmuta, pokušavajući da zatvore obruč.

Šef Vagnera je 6. aprila rekao da ukrajinske snage ne napuštaju grad Bahmut i da se borbe nastavljaju u zapadnom delu grada.

„Mora se jasno reći da neprijatelj nikuda ne ide“, rekao je Prigožin na Telegram kanalu, prenosi Rojters.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u sredu da postoje izgledi za moguće povlačenje ukrajinske vojske iz grada, rekavši da će Kijev doneti „odgovarajuće“ odluke ako njegove snage u gradu budu u riziku od opkoljavanja.

Čuveni ruski fudbaler o begu iz Rusije zbog rata

Jedan od najboljih napadača u istoriji modernog ruskog fudbala Aleksandar Keržakov usprotivio se ratu i rekao novinaru Nobelu Arustamjanu u intervjuu da je napustio zemlju u jesen 2022. po početku delimične mobilizacije.

Fudbaler je sa porodicom otišao u Dubai, ali odbija da odlazak nazove emigracijom.

„Svakog dana vidite, čitate vesti. Shvatate veličinu svega što se dešava. Meni i mojoj supruzi je postalo jako teško i otišli ​​smo“, rekao je Keržakov.

Dodaje da je uplašen i da nikada u životu nije verovao da je nešto tako moguće.

„Posle skoro svakog intervjua, kada su me pitali šta mi je glavna želja koju želim da poželim, pitao sam: ‘Da ne bude rata.’

„Ne razumem kako je moguće da se ovo što se sada dešava može da se desi u tako modernom i progresivnom društvu. Ne ide mi u glavu. Pokušao sam to nekako sebi da objasnim, ali ne nalazim odgovore“, rekao je fudbaler.

Švedsko tužilaštvo: Još se ne zna ko stoji iza sabotaže gasovoda Severni tok

Švedsko tužilaštvo je saopštilo da je još nejasno ko stoji iza sabotaže gasovoda Severni tok koji povezuje Rusiju i Nemačku preko Baltičkog mora.

„Radimo bezuslovno i prevrćemo svaki kamen i ništa ne prepuštamo slučaju“, naveo je tužilac Mats Lungkvist u saopštenju.

„Nadamo se da ćemo moći da potvrdimo ko je počinio ovaj zločin, ali treba napomenuti da će to verovatno biti teško s obzirom na okolnosti“, dodaje se u saopštenju Lungkvista.

Podele u NATO oko prijema Ukrajine – Fajnenšel tajms

SAD, Nemačka i Mađarska se opiru pokušajima Poljske i baltičkih država da Kijevu ponude „mapu puta“ za članstvo u NATO na julskom samitu vojne alijanse, što odražava podele na Zapadu oko posleratnog statusa Kijeva.

Pozivajući se na četiri neimenovane diplomate koji učestvuju u razgovorima, Fajnenšel tajms piše da ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO aktivno raspravljaju u Briselu o tome šta tačno treba ponuditi Ukrajini.

Sve zemlje članice alijanse saglasne su da se o članstvu Ukrajine u NATO-u ne može ozbiljno razgovarati dok je zemlja u ratu.

Ali dvoje ljudi koji su prisustvovali ovonedeljnim sastancima rekli su za list da postoji sve veća podrška da se Ukrajini ponudi „politički put“ ka članstvu na samitu u Viljnusu koji bi ojačao veze NATO-a i Kijeva.

Međutim, prema ovim izvorima, Amerika, kao i Nemačka i Mađarska, protive se ovom predlogu.

Vašington je zabrinut da bi produbljivanje veza Kijeva sa alijansom tokom rata moglo da igra u Putinovom narativu o borbi Rusije i NATO-a i da eskalira sukob, između ostalog i potencijalno raspoređivanje nuklearnog oružja.

Umesto toga, SAD pozivaju saveznike da se usredsrede na kratkoročnu vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć Ukrajini kako bi joj pomogli da se odupre i na kraju odbije rusku agresiju.

Američki zvaničnici kažu da bi glavni prioritet na samitu u Vilnjusu trebalo da bude praktična pomoć Ukrajini, kao što je municija, a razgovori o mogućim posleratnim političkim odnosima samo umanjuju taj cilj.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]