Rat u Ukrajini ušao je u 160. dan, u Donjeckoj oblasti je počela obavazna evakuacija civila, dok je ruska vojska nastavila žestoko granatiranje Nikolajeva na jugu zemlje.
„Žene, deca, starci, mnogo slabo pokretnih ljudi. Svi su izašli iz grada, svima je pružena pomoć“, napisala je o evakuaciji potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk na Telegramu.
Vrhovni sud Rusije proglasio je kontroverzni ukrajinski bataljon Azov za terorističku organizaciju, prenela je novinska agencija Rojters.
Ovaj bataljon ima ekstremno desničarske i ultranacionalističe korene, a ruske vlasti su ga od osnivanja označile kao neonacistički, navodi agencija.
Deo pripadnika ovog bataljona, ruske snage su zarobile u jugoistočnom lučkom gradu Marijupolju, posle višenedeljnih borbi.
Oni su se krili u ogromnoj industrijskoj zoni Azovstal.
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
- Rusija optužena da krade ukrajinsko žito, gde ga odvozi
- Kako je Rusija pustila vodu iz Dnjepra u Krim i kakav rizik to nosi sa sobom
Od početka rata u Ukrajini, poginulo je 5.327 ljudi, a više od 7.000 je povređeno, saopštila je kancelarija Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
„Većina zabeleženih smrtnih slučajeva ili povreda civila uzrokovana granatiranjem teške artiljerije i višestrukih raketnih sistema“, navodi se u nedeljnom izveštaju.
Rusija je uvela sankcije protiv još 39 političara, biznismena i novinara iz Velike Britanije, a među njima su bivši premijer Dejvid Kameron, lider opozicionih laburista Kir Starmer i dvojica novinara BBC-ja.
Dan 160. – najnovije
- Iz crnomorske luke Odesa isplovio prvi brod sa 26.000 tona kukuruza – više o tome pročitajte ovde
- Ukrajinske žitarice su do sada bile blokirane u crnomorskim lukama
- Vrhovni sud Rusije proglasio bataljon Azov za terorističku organizaciju
- Hrvat, Šveđanin i Britanci optuženi pred proruskim sudom za plažćeništvo na strani Ukrajine – više o tome pročitajte ovde
- Kijev dobio od SAD još četiri raketna sistema HIMARS, a iz Nemačke stigao višecevni raketni sistemi MARS 2
- Rusija i Ukrajina su nastavile međusobne optužbe o tome ko je kriv za gađanje zatvora u Donjecku gde su poginula 53 ratna zarobljenika – ukrajinski borci
- Isporuka gasa Severnim tokom u Evropu smanjena na jednu petinu kapaciteta od srede, saopštio je Gasprom – više o tome pročitajte ovde
Ruski sud: Bataljon Azov je teroristička organizacija
Odlukom Vrhovnog suda Rusije, ukrajinski bataljon Azov proglašen je za terorističku organizaciju, prenela je novinska agencija Rojters.
Ovaj bataljon ima ekstremno desničarske i ultranacionalističe korene, a ruske vlasti su ga od osnivanja označile kao neonacistički, navodi agencija.
Prema ruskom zakonu, članovi organizacije koju je sud proglasio za teroriste podležu krivičnoj odgovornosti.
Za vođe je predviđena zatvorska kazna od 15 do 20 godina, a za ostale pripadnike od pet do deset godina.
Odluka znači da mediji u Rusiji sada moraju da, kada pišu o Azovu dodaju – priznat kao teroristički i zabranjen u Rusiji.
Azov je formiran u maju 2014. u Marijupolju od 70 dobrovoljaca.
U novembru je prebačen u sastav Nacionalne garde Ukrajine.
Pripadnici Azova bili su među ukrajinskim borcima koji su vodili bitke u Marijupolju.
Poslednjih nedelja žestoih borbi za taj lučki grad, oni su se krili u ogromnoj industrijskoj zoni Azovstal da bi se u maju predali ruskoj vojsci.
U otcepljenom ukrajinskom regionu, samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici proruski sudovi, koje Zapad i Kijev ne priznaju, nameravaju da im sude.
Bataljon Azov je borce u početku regrutovao iz krajnje desnih krugova i bio je na meti kritika zbog nekih korišćenih taktika.
Sadašnji članovi grupe odbacuju optužbe za nacionalizam i radikalizam.
Prošle nedelje su desetine ukrajinskih ratnih zarobljenika ubijene u napadu na zatvor u Olenivki, gradu na istoku Ukrajine pod kontrolom proruskih separatista.
Navodno su nastradali i pripadnici Azova.
Moskva i Kijev su se uzajamno optužili za napad, a Ukrajina tvrdi da je Rusija gađala zatvor da bi prikrila mučenje zarobljenika.
Ukrajinski brod sa žitaricama kasni zbog lošeg vremena
Loše vreme na Crnom moru usporilo je prvi brod sa žitaricama koji je u ponedeljak napustio Ukrajinu i trebalo bi da stigne u Istanbul kasnije nego što je planirano, izjavio je danas turski zvaničnik.
Očekuje se da će brod Razoni koji plovi pod zastavom Sijera Leonea, koji je u ponedeljak isplovio iz ukrajinske luke Odesa, u sredu ujutru stići u Istanbul, rekao je Odžan Altunbulak, koordinator zajedničkog centra osnovanog da nadgleda isporuke žitarica.
Ruski, ukrajinski, turski i zvaničnici UN pregledaće brod pošto se usidri u Istanbulu.
Inspekcije su deo sporazuma koji su Moskva i Kijev potpisale uz posredovanje UN i Turske o izvozu žitarica.
U okviru sporazuma od 22. jula, uspostavljeni su sigurni koridori kroz minirane vode oko ukrajinskih luka.
Situacija na Crnom moru je, međutim, i dalje napeta, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je međunarodne partnere da pažljivo prate da li se Moskva pridržava sporazuma.
Lukašenko upozorio Srbiju
Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije, izjavio je danas da Srbija „neće moći da sedi na više stolica“ i da je potrebno da se opredeli u spoljnoj politici.
„Tu smo mi, Rusija, Evropska unija, Amerika i drugi. Ali im neće dozvoliti da sede na svim ovim stolicama“, rekao je Lukašenko komentarišući poslednje događaje oko Kosova, a prenosi agencija Beta.
Prema njegovim rečima, Srbiji to najpre neće dozvoliti Evropska unija „kuda toliko teže“.
Govoreći o odnosima Beograda i Minska, Lukašenko je naveo da tu postoje problemi, mada beloruske vlasti prave razliku između naroda i vlasti.
„Treba da razdvojimo rukovodstvo i obične ljude. Stavite se u moju poziciju, kako biste to sve razumeli.
„Naravno, srpskom narodu treba pomoći. Mi smo takvi ljudi. Ali vodimo računa o tome kakva je politika Srbije prema Belorusiji“, rekao je Lukašenko.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
