Ruska vojska pojačala je napade na Harkov i Nikolajev, prvi ukrajinski brod sa žitaricama stigao je do turskog Bosfora, a Gerhard Šreder, bivši nemački kancelar, tvrdi da Kremlj želi pregovore o okončanju sukoba.
Prvi brod sa žitaricama koji je napustio Ukrajinu od početka ruske invazije stigao je do moreuza Bosfor u Turskoj.
Brod Razoni, koji nosi 26.000 tona kukuruza, u sredu će pregledati inspekcija pre nego što nastavi put ka Libanu.
Rusija želi da pronađe diplomatsko rešenje, a istanbulski dogovor o žitu mogao bi da bude putokaz ka rešenju, rekao je Gerhard Šreder, koji ima prijateljski odnos ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Vrhovni sud Rusije proglasio je kontroverzni ukrajinski bataljon Azov za terorističku organizaciju, prenela je novinska agencija Rojters.
Ovaj bataljon ima ekstremno desničarske i ultranacionalističe korene, a ruske vlasti su ga od osnivanja označile kao neonacistički, navodi agencija.
Deo pripadnika ovog bataljona, ruske snage su zarobile u jugoistočnom lučkom gradu Marijupolju, posle višenedeljnih borbi.
Oni su se krili u ogromnoj industrijskoj zoni Azovstal.
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
- Rusija optužena da krade ukrajinsko žito, gde ga odvozi
- Kako je Rusija pustila vodu iz Dnjepra u Krim i kakav rizik to nosi sa sobom
Od početka rata u Ukrajini, poginulo je 5.327 ljudi, a više od 7.000 je ranjeno, saopštila je kancelarija Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Dan 161. – najnovije
- Počela je evakuacija civila iz velikog istočnog regiona Donbas, odakle treba da bude izvučeno više od 220.000 ljudi, kažu ukrajinske vlasti
- Vrhovni sud Rusije proglasio bataljon Azov za terorističku organizaciju
- Hrvat, Šveđanin i Britanci optuženi pred proruskim sudom za plažćeništvo na strani Ukrajine – više o tome pročitajte ovde
- Kijev dobio od SAD još četiri raketna sistema HIMARS, a iz Nemačke stigao višecevni raketni sistemi MARS 2
- Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko poručio Srbiji da mora da se opredeli u spoljnoj politici i da „ne može više da sedi na dve stolice“
Ukrajinski brod sa žitaricama na Bosforu
Prvi brod sa žitaricama koji je napustio Ukrajinu od početka ruske invazije stigao je do moreuza Bosfor u Turskoj.
Brod Razoni, koji nosi 26.000 tona kukuruza, u sredu će pregledati inspekcija pre nego što nastavi put ka Libanu.
Rusija je od kraja februara blokirala ukrajinske luke, što je dovelo do nestašica hrane na svetskom nivou.
Prema odredbama sporazuma u kojem su posredovali Turska i Ujedinjene nacije, obe strane će nastaviti sa isporukama žitarica.
Ukrajina je saopštila da će njeni vojni brodovi sprovoditi teretna plovila kroz minirane vode.
Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, rekao je da želi da isporuke žitarica opet postanu redovne.
„Naš cilj je da kada jedan brod napusti luku, drugi dođe na utovar“, rekao je Zelenski.
On je dodao i da se nada kako će nastavak trgovine žitaricama motivisati ukrajinske zemljoradnike za setvu.
„Ovo je i pitanje prehrambene bezbednosti za našu zemlju“.
Brod Razoni je u ponedeljak isplovio iz luke Odesa, a kroz vode Turske trebalo bi da stigne u Tripoli u Libanu.
Ovaj brod plovi pod zastavom Sijera Leonea, a inspekcija u kojoj se nalaze predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i UN će ga pregledati kako bi utvrdila da ne prevozi zabranjenu robu.
Šreder: Udaljavanje od Putina sada neće pomoći
Gerhard Šreder, bivši nemački kancelar i prijatelj Vladimira Putina, tvrdi da Rusija želi diplomatsko rešenje sukoba.
„Dobra vest je da Kremlj želi rešenje putem pregovora“, rekao je Šreder u intervjuu za nedeljnik Stern i televiziju RTL.
Šreder je rekao da se prošle nedelje sastao sa Putinom u Moskvi.
„Prvi uspeh je dogovor o žitu, možda se postepeno može proširiti na prekid vatre“, dodao je on.
Šreder, koji je bio kancelar od 1998. do 2005. godine, kritikovao je rat u Ukrajini, ali je odbio da osudi Putina, zbog čega se našao na meti osuda u Nemačkoj.
Udaljavanje od Putina sada neće pomoći, rekao je Šreder u intervjuu.
Posle oštrih kritika u maju, Šreder je podneo ostavku na mesto upravnog odbora kompanije Rosnjeft i odbio je da bude nominovan za mesto u odboru direktora Gasproma, podseća agencija Rojters.
Ruski sud: Bataljon Azov je teroristička organizacija
Odlukom Vrhovnog suda Rusije, ukrajinski bataljon Azov proglašen je za terorističku organizaciju, prenela je novinska agencija Rojters.
Ovaj bataljon ima ekstremno desničarske i ultranacionalističe korene, a ruske vlasti su ga od osnivanja označile kao neonacistički, navodi agencija.
Prema ruskom zakonu, članovi organizacije koju je sud proglasio za teroriste podležu krivičnoj odgovornosti.
Za vođe je predviđena zatvorska kazna od 15 do 20 godina, a za ostale pripadnike od pet do deset godina.
Odluka znači da mediji u Rusiji sada moraju da, kada pišu o Azovu dodaju – priznat kao teroristički i zabranjen u Rusiji.
Azov je formiran u maju 2014. u Marijupolju od 70 dobrovoljaca.
U novembru je prebačen u sastav Nacionalne garde Ukrajine.
Pripadnici Azova bili su među ukrajinskim borcima koji su vodili bitke u Marijupolju.
Poslednjih nedelja žestoih borbi za taj lučki grad, oni su se krili u ogromnoj industrijskoj zoni Azovstal da bi se u maju predali ruskoj vojsci.
U otcepljenom ukrajinskom regionu, samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici proruski sudovi, koje Zapad i Kijev ne priznaju, nameravaju da im sude.
Bataljon Azov je borce u početku regrutovao iz krajnje desnih krugova i bio je na meti kritika zbog nekih korišćenih taktika.
Sadašnji članovi grupe odbacuju optužbe za nacionalizam i radikalizam.
Prošle nedelje su desetine ukrajinskih ratnih zarobljenika ubijene u napadu na zatvor u Olenivki, gradu na istoku Ukrajine pod kontrolom proruskih separatista.
Navodno su nastradali i pripadnici Azova.
Moskva i Kijev su se uzajamno optužili za napad, a Ukrajina tvrdi da je Rusija gađala zatvor da bi prikrila mučenje zarobljenika.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
