Rusija i Ukrajina: Zašto je drastično porastao izvoz Srbije u Kirgiziju

Otkako je pre dve godine počeo rat u Ukrajini, izvoz Srbije u Kirgiziju, nekadašnju sovjetsku republiku, buknuo je do neslućenih visina.

Ako se porede podaci od 2017. do 2022. – prosečna vrednost izvoza u ovu srednjeazijsku državu iznosila je oko desetak miliona američkih dolara godišnje, da bi 2023. dostigla 81 milion i nastavlja da raste.

Najviše se, prema podacima Privredne komore Srbije. izvozila vojna roba, što je najverovatnije municija, iako nema preciznih podataka.

Koliko se biznis sa tom državom razvija pokazuje i to što je tokom 2021. svega devet firmi iz Srbije prodavalo robu u Kirgiziju, a 2023. u tom poslu ih je bilo 153.

Na pitanja šta se promenilo od početka rata u Ukrajini u trgovini Srbije i Kirgistana i da li je povećani izvoz samo usputna stanica ka Rusiji, nisu odgovorili ni premijer Srbije Miloš Vučević, ni ministar trgovine Tomislav Momirović.

• Od očekivanja EU do „razočaranja“ Rusije: Šta bi za Srbiju značilo uvođenje sankcija Moskvi
• Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
• Da li je Putin promenio stav o Kosovu ili ga koristi kao „čip za trgovinu“ sa Zapadom

Da se ne radi samo o povećanom izvozu Srbije, već i brojnih evropskih zemalja, pokazuju podaci Međunarodnog monetarnog fonda koje je objavio strateg američke investicione banke Robin Bruks.

„Izvoz u Kirgistan je skočio širom Evrope (crna linija), ali skoro da nema porasta uvoza prema kirgiskim podacima (plavo).

„Kirgistan je samo adresa koja stoji na fakturi, a prava destinacija je Rusija. To je javna tajna, a Evropska unija skreće pogled“, napisao je Bruks na Iksu, objavivši grafikone.

Podaci se odnose na Nemačku, Češku, Italiju, Litvaniju i Poljsku.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Slučaj Srbija

Bruks se posebno osvrnuo na Srbiju, ističući da je „kao suverena zemlja, potpuno slobodna da bude proruski satelit na Balkanu“.

Međutim, on insistira da bi zbog toga Evropska unija trebalo da Srbiji oduzme status kandidata za članstvo.

Srbija je status kandidata stekla još 2012, ali od početka invazije u Ukrajini nije uvela sankcije Rusiji.

„Time se zaobilaze sankcije Rusiji, tako dobijaju različitu opremu od zemalja iz Evrope, a iz Srbije dobija vojnu opremu, koja je verovatno u vidu minicije i delova za oružje.

„Pošto se izvoze i mašine za brušenje i kuglični ležajevi, to se sve može koristiti za potrebe rata“, kaže Aleksandar Matković, saradnik Instituta ekonomskih nauka.

Podseća da je Srbija potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama Evroazijske unije u Moskvi oktobra 2019.

Pored Rusije, članice ove unije su Jermenija, Belorusija, Kazahstan i Kirgizija.

„Sporazumom je bilo predviđeno je da se izvozi rakija, voće i civilne stvari, a vidimo da se izvozi nešto jače od rakije.

„Time se sankcije Rusiji obesmišljavaju“, dodaje Matković.

Sporazum je stupio na snagu jula 2021. i izazvao kritike Evropske unije.

Iz Brisela su poručili da će Srbija morati da raskine sve sporazume o slobodnoj trgovini kad postane članica EU, što uključuje i ovaj.

„Pošto sad znamo da Srbija učestvuje u vojnom osposobljavanju Rusije, Vlada bi trebalo da objasni šta se dešava“, dodaje Matković.

Šta se izvozi?

Prošle godine je vojna roba činila najveći deo izvoza i to u vrednosti većoj od pet miliona američkih dolara.

Tokom 2024. najviše se u Kirgiziju izvoze prodaju merači pritiska tečnosti, mašine za brušenje, plastični proizvodi, ali i creva, kamioni, motorna ulja i maziva, vojna roba, hartije, karton i preparati protiv detonacije.

Srbija uglavnom kupuje od Kirgizije pasulj i boraniju, koji su činili 70 odsto uvoza.

I vrednost uvoza je porasla, ali umerenije – sa 6,5 miliona dolara 2021. na 13 miliona 2022. i 2023. godine.

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, izvoz iz Srbije za Kirgiziju je sa 1,48 miliona dolara u 2021, porastao na 12,78 miliona 2022. i zatim na 81,1 milion u 2023. godini.

To potvrđuju i podaci Privredne komore Srbije koji pokazuju da je samo u prvom tromesečju 2024. godine u Kirgiziju izvezena roba u vrednosti od gotovo 48 miliona dolara, što je gotovo četiri puta više nego u istom periodu 2023.

Kirgizija ukratko

• Kirgiska republika, Kirgizija ili Kirgistan se graniči sa Kinom na istoku, a okružuju je nekadašnje sovjetske republike Tadžikistan, Uzbekistan i Kazahstan.
• Stekla je nezavisnost raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine, glavni grad je Biškek i valuta je som.
• Imaju nešto nafte i gasa, kao i rudnika zlata koji se razvijaju, ali se za većinu energetskih potreba oslanja na uvoz, piše BBC.
• Ogorčenost zbog široko rasprostranjenog siromaštva i etničkih podela između severa i juga prelila su se u nasilje, pa su u poslednjih tri decenije tri predsednika smenjena na ulici.
• Kirigiska plemena iz južnog Sibira su u 17. veku naselile ovu uglavnom planinsku oblast, koja je bila pod upravom raznih regionalnih sila pre nego što je došla pod rusku, a zatim i sovjetsku vlast.
• Danas, većinu od sedam miliona stanovnika čine muslimani koji govore turski jezik.
• Rusija je zadržala vojnu vazdušnu bazu u zemlji.
• Organizacija Fridom haus označila je ovu zemlju kao neslobodnu sa visokim stepenom korupcije.

Zapadna roba

O tome da evropski proizvodi čiji je izvoz formalno zabranjen i dalje stižu u Rusiju, uglavnom preko centralne Azije, bilo je reči prošle godine i u Evropskom parlamentu.

Jedan od poslanika je naveo da je u februaru 2023, Evropska banka za obnovu i razvoj objavila izveštaj koji pokazuje da je izvoz iz EU i Velike Britanije u Jermeniju, Kirgistan i Kazahstan porastao za 90 odsto nakon uvođenja sankcija.

Nešto od toga je visokotehnološka roba koju koristi vojska u Rusiji.

Izvoz iz Nemačke u Kirgistan porastao je za 949 odsto, na iznos od 170 miliona evra, piše agencija Rojters na osnovu zvanične statistike.

Nemačka je u mnogome bila oslonjena na ruski gas i bilo je veoma teško naglo prekinuti trgovinu između te dve velike zemlje, kaže i Aleksandar Matković.

„Ovo je deo većeg problema jer vidimo da sankcije Rusiji nisu potpuno uspele.

„Izvoz robe u Rusiju zaobilaznim zemljama poput Kirgistana i Srbije je doprinelo tome“, napominje on.

Nije samo Evropa

Bruks je naveo i da su i Južna Koreja, Kina i Turska nedavno otkrile Kirgiziju kao čvorište za pretovar zapadne robe na putu za Rusiju.

„Vrlo malo dobara koja formalno stignu u Kirgiziju zaista i završe tamo.

„Većina ih ide pravo za Moskvu, Zapad treba da zaustavi ove nelegalne šeme“, napisao je Bruks.

Trgovinski podaci Kirgistana prkose ekonomskoj logici, sugerišući da je ogromna količina njegovog uvoza namenjena trećoj zemlji – Rusiji, piše u analizi i Džozef Vebster iz Atlantskog saveta.

„Kirgistanski pretovar robe dvostruke namene u Rusiju, uključujući kuglične ležajeve, rezervne delove za vozila i druge artikle, imao je direktne vojne implikacije za invaziju Ukrajine“, zaključuje Vebster.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]