Rusija i Ukrajina: Zašto je Nemačka oklevala da pošalje tenkove Kijevu

Argument Ukrajine da želi borbene tenkove je jasan.

Insistira na tome da oni mogu da naprave razliku – da pomognu da se Rusija potisne sa ukrajinske teritorije i prepusti inicijativu Kijevu.

Nemačka proizvodi ogromnu većinu savremenih teških tenkova u Evropi – Leopard 2.

Oko 2.000 njih je raspoređeno kod evropskih saveznika, a Nemačka poseduje sve izvozne dozvole za njih.

To je značilo da su, dok je ona blokirala, drugi poput Poljske – koji su očajnički želeli da isporuče tenkove Ukrajini što je pre moguće – bili sprečeni da to učine.

Bilo im je potrebno zeleno svetlo iz Berlina da bi ih izvezli.

• Nemačka odlučila: Šalje tenkove ukrajinskoj vojsci
• Zašto Ukrajina traži stotine tenkova od Zapada
• Zašto Nemačka ne šalje oružje Ukrajini

Ukrajinski vojnici, naravno, tek treba da budu obučeni kako da koriste tenkove, a nejasno je koliko njih i koliko brzo bi mogli da stignu da bi bili upotrebljeni u Ukrajini.

Ali produženo oklevanje Berlina, čak i nakon što je Rusija prekršila ljudska prava u Ukrajini, dovelo je do ogromnog pritiska među zapadnim saveznicima koji su, do sada, bili toliko željni da pokažu odlučan osećaj jedinstva pred ruskom agresijom.

Neodlučnost kancelara Šolca podelila je i njegovu zemlju, ali i vladajuću koaliciju, pa čak i njegovu Socijaldemokratsku partiju.

„Oslobodite leoparde!“ bio je slogan koji se uzvikivao na redovnim demonstracijama ispred nemačkog parlamenta, dok su nemački poslanici u zgradi vodili žestoku debatu da li slati tenkove ili ne.

Šta je to onda izazvalo toliko zaprepašćenje Olafa Šolca?

Od ogromnog je značaja težina istorije koju osećaju nemački savremeni lideri.

To se ne može zanemariti.

Ovog petka je Dan sećanja na holokaust.

Na Rajhstagu u Berlinu visi ogroman transparent sa natpisom „Nećemo zaboraviti“.

Zbog uloge agresora u dva svetska rata, mnogi Nemci su oprezni u odluci da budu glavni dobavljač borbenih tenkova u Ukrajini.

„Cajtenvende“ ili „prekretnica“ u Nemačkoj, koju je najavio kancelar Šolc ubrzo nakon što je Rusija napala Ukrajinu, izuzetno je značajna.

Za samu Nemačku, ali i Evropu u celini.

Berlin je obećao da će masovno ulagati u vlastitu potrošenu, zastarelu vojsku i da će preuzeti mnogo odlučniju ulogu u evropskoj odbrani.

Može se tumačiti i kao raskid sa rezervisanošću Berlina posle Drugog svetskog rata i sklonošću da saveznici vode reč u bezbednosnim pitanjima.

Ova „transformacija“ je začinjena neuspesima i nikako nije potpuna, ali je svakako u toku i to je velika promena za Nemačku.

Od Drugog svetskog rata, Berlin nije bio voljan da preuzme vođstvo, ali kao najveća evropska privreda, to je upravo ono što saveznici često traže od Nemačke.

Drugi problemi u vezi sa slanjem tenkova

Još jedno osetljivo pitanje koje Nemačka treba da prevaziđe jeste da će njihovi Leopard 2 biti upotrebljeni protiv ruskih vojnika.

Nemačka oseća duboku odgovornost za pokolj miliona Rusa tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Dalje, ne sasvim odvojeno pitanje, jeste da se veliki delovi nemačkog društva – posebno na nekadašnjem komunističkom istoku zemlje, gde mnogi izražavaju razočaranje u to kako funkcioniše zapadno društvo – osećaju tradicionalno bliski Rusiji.

Nevladine organizacije koje prate ruske dezinformacije u Evropi kažu da su mnogi Nemci u krivu.

Ipak, ogromna većina Nemaca saoseća sa običnim Ukrajincima koji su zahvaćeni aktuelnim sukobom.

Ali u anketi neposredno pre Božića, 40 odsto ispitanika u Nemačkoj reklo je da razume krivicu Kremlja na Zapad za njegovu invaziju na Ukrajinu – zbog širenja vojnog saveza NATO na istok.

• Ko je Olaf Šolc – naslednik Angele Merkel
• Nemačka ministarka odbrane podnela ostavku posle niza gafova
• Merkel priznala: Nisam imala moć da utičem na Putina

Olaf Šolc je priznati transatlantista, ali njegova partija SPD istorijski – iako daleko od toga, ovih dana – gleda na istok prema Moskvi, pri čemu su mnogi članovi stranke pomalo sumnjičavi prema SAD i njihovoj dominaciji u NATO-u.

Iz svih ovih razloga, kancelar Šolc nije želeo da Nemačka ide sama, niti da bude centralni posrednik na frontu između tenkova i Ukrajine.

Druga nemačka zabrinutost je bila da, dok evropske zemlje, poput Velike Britanije, Poljske i Holandije, kažu da je očigledno Kremlj taj koji eskalira ovaj sukob, mnogi u Nemačkoj kažu da se plaše da bi isporuka borbenih tenkova i drugog ofanzivnog naoružanja Ukrajini mogla da natera Vladimira Putina ka još većim ekstremima.

Čak i da upotrebi nuklearno oružje.

Smatra se da je jedan od razloga zašto je kancelar Šolc toliko insistirao da Vašington takođe pošalje tenkove u Ukrajinu jeste da Evropa oseti da je nuklearna sila SAD na istom brodu i uz evropske saveznike.

Sve u svemu, Olaf Šolc nije želeo da Nemačka bude usamljena kao glavni snabdevač borbenih tenkova Ukrajini.

Njegov iznenadni preokret bi mogao da bude u tome što je shvatio da ako nastavi da zadržava te tenkove, mogao da bude izolovan među svojim saveznicima.

Još nešto što treba imati na umu je da je, uprkos sadašnjim i prethodnim kontroverzama oko Šolcovih odugovlačenja u isporuci borbene vojne opreme, Nemačka među tri najveća pojedinačna donatora vojne pomoći i jedan od glavnih dobavljača humanitarne pomoći Ukrajini.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]