Predsednik Rusije Vladimir Putin ove godine neće održati veliku konferenciju za štampu.

Nakon što je treći put izabran za predsednika ovakva forma obraćanja novinarima praktikovao je 10 godina zaredom.

Prema rečima Dmitrija Peskova, sekretara za štampu predsednika, ove godine neće biti velike konferencije za novinare Vladimira Putina, ali Kremlj veruje da će šef države razgovarati sa novinarima „tokom putovanja vam zemlje“.

Pojedini izvori spekulišu da je razlog otkazivanja konferencije za novinare nevoljnost Putina da odgovara na neprijatna pitanja o porazima i gubicima u Ukrajini, uticaju zapadnih sankcija na privredu zemlje, ali i straha od mogućeg napada Kijeva baš uoči njegovog susreta sa medijima.

Prvi put je takozvana velika konferencija za štampu Vladimira Putina održana daleke 2001. godine, a posle njegovog povratka u Kremlj 2012. godine održavane su svake godine u decembru.

Sve su dugo trajale, u proseku oko četiri sata, i privlačile su veliku pažnju.

Šta pišu mediji?

Odluka o otkazivanju godišnje konferencije za štampu ruskog predsednika Vladimira Putina ranije ove nedelje doneta je bukvalno u poslednjem trenutku, navodi novinar Pjotr Kozlov u članku Moskva tajmsa.

Autor se poziva na šest neimenovanih zvaničnika Kremlja.

Prema njegovim rečima, konferencija za novinare je bila u pripremi, ali ju je Putin lično otkazao „u poslednjem trenutku“.

U ponedeljak je portparol Kremlja Dmitrij Peskov najavio da Putinova velika konferencija za štampu neće biti održana u godini kada je Rusija napala Ukrajinu.

Kremlj se plaši da bi Kijev mogao da izvede veliki napad uoči tog događaja, navodi se u članku Moskva tajmsa.

„Niko ne može da da stoodstotnu garanciju“ da se takav napad neće dogoditi, rekao je zvaničnik Kremlja za Moskva tajms uz uslov da ostane anoniman.

„Predsednik je znao za to i to je bio jak argument protiv održavanja konferencije za štampu“, dodaje.

Pored povlačenja iz Hersona, južne regionalne ukrajinske prestonice, jedine koju je Rusija osvojila od početka invazije, Rusija se nedavno suočila sa eksplozije na strateškim aerodromima u dubini zemlje, navodi Moskva tajms.

Odluku o otkazivanju konferencije za novinare, autor članka naziva retkim znakom da događaji na bojnom polju direktno utiču na donošenje političkih odluka u Moskvi.

„Poslednja kap koja je prelila čašu za predsednika bio je nedostatak čeličnih garancija i poverenja da će tajne službe uspeti da zaustave svaki pokušaj nove sabotaže bar pre održavanja konferencije za novinare“, piše autor teksta.

Analitičari Američkog instituta za proučavanje rata (ISV) objavili su slične zaključke.

Putin je otkazao godišnju konferenciju za štampu verovatno da bi izbegao odgovore na pitanja o ruskim vojnim neuspesima u Ukrajini, navodi se u dnevnom pregledu ISV.

Kako su izgledale dosadašnje konferencije za medije?

Trajale su dugo, satima.

Putin je uvek pokušavao da demonstrira poznavanje privrednih i društvenih pitanja – koristio je mnogo brojki i statističkih podataka na osnovu kojih je trebalo da predstavi da je situacija u zemlji bolja nego što se čini.

Mediji su objavljivali materijale sa analizom grešaka koje je Putin napravio.

S jedne strane, na konferencijama za štampu postavljana su pitanja o temama koje su veoma važne za rusko društvo.

S druge strane, Putin je retko davao smislene i precizne odgovore.

Na konferenciji za novinare 2020. godine postavili su mu pitanje u vezi sa krivičnim predmetom protiv novinara Ivana Safronova, koji je u to vreme bio uhapšen pod optužbom za izdaju.

Safronov je ove godine osuđen na 22 godine u zatvorskoj koloniji strogog režima.

Putin je tada tvrdio da se Safronovu ne sudi za novinarske aktivnosti i da je slučaj povezan „sa dugim periodom njegovog rada kao pomoćnika ili savetnika Rogozina“.

Istovremeno, pre hapšenja, Safronov je radio u državnoj korporaciji samo dva meseca i tamo nije imao pristup državnim tajnama.

Zbog toga je idućeg dana reči predsednika morao da prokomentariše Dmitrij Peskov, koji je rekao da je informacije za predsednika „dala istraga“.

Drugi karakterističan primer je pitanje o istrazi internet izdanja „Važne priče“ (koje je prepoznato kao nepoželjna organizacija u Rusiji i „strani agent“) u odnosu na bivšeg zeta predsednika Kirila Šamalova.

U članku je pisalo da je Šamalov postao milijarder kupovinom 3,8 odsto udela u najvećoj ruskoj petrohemijskoj kompaniji „Sibur“, navodno za simboličnih 100 dolara.

Na konferenciji za novinare 2020. godine, Putin je istragu nazvao „nečitljivom kompilacijom“.

I ne, nema ničeg čudno u tome što je Šamalov mogao da dobije paket akcija kompanije „Sibur“a za 100 dolara, rekao je tada ruski predsednik.

On je dodao da su američki Stejt department i njihove obaveštajne agencije naručioci istrage, a svrha objave je osveta i pokušaj da se utiče na unutrašnji politički život Rusije.

U sličnom maniru Putin je odgovarao i na pitanje o visokoj istrazi internet izdanja Belingket (Bellingcat), Insajder (The Insider) – oba su u Rusiji proglašeni za nepoželjne organizacije i „strani agenti“, nemačkog nedeljnika „Špigl“ i američke televizijske mreže CNN o navodnom trovanju opozicionog lidera Aleksej Navaljnog i da su za navodno odgovorni pripadnici ruske tajne policije, odnosno FSB-a.

Ovakve Putinove izjave, naročito poslednjih godina, njegove konferencije za štampu čine sve manje sadržajnim.

Tome su doprinela i pitanja pojedinih novinara kojima su oni pokušavali da privuku pažnju Vladimira Putina, poput „Hajde da pijemo!“, „Daj mi otrova“, „Hajde da se venčamo“, tako i ovih: kakav robot nedostaje u Kremlju, „kako opisati ovaj život, bez korišćenja prostakluka“, šta će predsednik da traži od Deda Mraza.

„Psihološka nevoljnost da podnosi izveštaje“

Ove godine Putin se još nije obratio Saveznoj skupštini.

Predsednički sekretar za štampu u ponedeljak nije mogao da odgovori na pitanje da li će se obratiti pre kraja godine.

Prema njegovim rečima, ovo pitanje tek „treba da bude precizirano“.

Politikolog Mihail Vinogradov kaže da odlaganje velike konferencije za štampu i nejasnoće u vezi sa obraćanjem skupštini pojačavaju „osećaj da je cela situacija stavljena na pauzu“.

„To se bojažljivo pojavilo u oktobru i počelo da se gomila u novembru. Uprkos činjenici da se, čini se, toliko toga dešavalo“, smatra on.

Rusija je minule jeseni objavila aneksiju četiri ukrajinska regiona, mobilisala je rezerviste i pretrpela niz bolnih poraza na frontu.

„Ne može da se kaže da se u zemlji ništa ne dešava. Toliko toga se dešava da u mesec dana stane mnogo više nego u nekoj drugoj godini“, saglasan je politikolog Abas Galamov.

Prema njegovim rečima, „on [Putin] još može da priča o nekim konkretnim stvarima u okviru svakodnevnih događaja, ali nije u stanju da govori o perspektivi zemlje u celini, o dugoročnim ciljevima, o strategiji kretanja“.

Međutim, politikolog Tatjana Stanovaja razlog za otkazivanje događaja vidi u tome da Putin nema šta da kaže, već zato što on to ne želi da uradi.

„Što više snage i energije Putin troši na ‘globalne’ teme, to manje ima želju da ih troši na ‘sitnice’ poput direktnih telefonskih linija (odgovara na pozive građana) ili konferencija za štampu“, piše stručnjakinja na Telegram kanalu.

Prema njenim rečima, ruski predsednik ima „psihološku nevoljnost da podnosi izveštaj, odgovara na dosadna i rutinska pitanja, gubi vreme na pripreme ili glumi dobrog tatu“.

„Što se tiče inostrane publike, on može da kaže šta god misli da je odgovarajuće – naći će razlog, ali ne vidi smisao u komunikaciji sa domaćom publikom. To prepušta onima koji su mu podređeni…“, smatra ona.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.