Speaker of the House Nancy Pelosi (C) and US Vice President Kamala Harris (L) hold a Ukrainian flag after Ukrainian President Volodymyr Zelensky delivered an address to a joint meeting of the United States Congress in the House of Representatives chamber on Capitol Hill in Washington DC, USA, 21 December 2022

U danu kada je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski govorio uživo u američkom Kongresu, ukrajinske snage ponovo su napale grad Donjeck, koji je pod ruskom kontrolom, i ranili su nekadašnjeg šefa ruske kosmičke agencije Dimitrija Rogozina.

U obraćanju američkom Kongresu, tokom prve inostrane posete otkako je počela invazija na Ukrajinu, Zelenski je zatražio dodatnu pomoć, poručivši da se „Ukrajina nikada neće predati“.

„Američka vojna pomoć nije milostinja, već ulaganje u bezbednost za budućnost“, dodao je Zelenski.

Kojim putem i na koji način je Zelenski stigao do Vašingtona, pročitajte ovde.

Iako postoje naznake da će američka pomoć Ukrajini ubuduće biti pod većom kontrolom Kongresa, američki predsednik Džozef Bajden obećao je da će ostati uz Ukrajince „koliko god bude potrebno“.

Bajden je obećao novi paket pomoći od dve milijarde dolara i obećao još 45 milijardi dolara.

Prema tvrdnjama ukrajinske vojne komande, gubici ruskih oružanih snaga u ratu premašili su 100.000 ljudi.

Nije sasvim jasno kako se vodi ova evidencija, jer su procene ruskih gubitaka spoljnih posmatrača mnogo manje.

BBC ruski servis smatra da su u Ukrajini poginulo više od 20.000 ruskih vojnika.

Zvaničnici britanske vlade tvrde da je broj pripadnika ruske plaćeničke grupe Vagner povećan sa 1.000 na skoro 20.000 u Ukrajini i da se Kremlj sve više oslanja na nju kako bi smanjio gubitke među regularnom vojskom.

Zapad procenjuje da je Rusija izgubila desetine hiljada vojnika, a predsednik Vladimir Putin je u septembru pokrenuo akciju regrutovanja.

Privatna vojna kompanija, na čijem čelu je Jevgenij Prigožin, koga nazivaju i „Putinov kuvar“, sada aktivno promoviše svoju ulogu u ratu.

Britanski zvaničnici prate aktivnosti Vagnera kažu za BBC da grupa sada igra mnogo značajniju ulogu u ratu u Ukrajini.

Dodaju, međutim, da je Vagner menjao „kvalitet za kvantitet“ i da se sada suočava sa istim izazovima i gubicima na bojnom polju kao i regularna ruska vojska.

Dan 302.

Prva inostrana poseta ukrajinskog predsednika Zelenskog pod početka rata. Pred američkim Kongresom poručio: Ukrajina se nikada neće predati
Gubici ruskih oružanih snaga u ratu premašili su 100.000 ljudi, tvrdi ukrajinski generalštab.. To je mnogo više od procena stranih posmatrača mnogo manje.
Putin: Rat u Ukrajini je „rezultat politike trećih zemalja“
U budžetu Sjedinjenih Američkih Država izdvojeno 44.9 milijardi dolara za pomoć Ukrajini
Ukrajina jača bezbednosne snage na granici sa Belorusijom
EU dogovorila ograničenu cenu ruskog gasa
Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila, a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Zelenski u američkom Kongresu

Zelenski je dočekan uz ovacije u prepunoj sali u kojoj su bili senatori i konresmeni, odnosno delegati Predstavničkog doma.

Zasedanje je otvorila Nensi Pelosi, dosadašnja predsedavajuća Predstavničkog doma.

Zelenski i Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa

Ovo je jedan od poslednjih predsedavanja domom za Pelosi pre nego što republikanci 3. januara preuzmu većinu u Zastupničkom domu.

Republikanci su upozorili da neće ispisivati blanko čekove za Ukrajinu.

Ali Zelenski, koji je putovao avionom američkog vazduhoplovstva iz poljskog grada Žešova, rekao je da „bez obzira na promene u Kongresu“, veruje da podrška njegovoj zemlji neće izostati.

Napomenuo je da je Ukrajini potrebno više oružja.

„Imamo artiljeriju i hvala na tome“,

„Da li je dovoljno? Iskreno, ne baš“,

„Da bi se ruska vojska potpuno povukla, potrebno je još topova i granata“, dodao je Zelenski.

Ukrajinski predsednik je Kongresu poklonio borbenu zastavu koju su potpisali branioci Bahmuta, grada na frontu na istoku Ukrajine koji je posetio uoči putovanja u Vašington.

Zelenski i šef protokola — Vladimir Zelenski i Rufus Gilford, šef protokola Bele kuće posle sletanja

Zelenski i Bajden — Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, i njegov američki kolega DžO Bajden

Koliko će pomoći Ukrajini trebati da bi nastavila da ratuje

Pavel Aksjonov, BBC dopisnik

„Reči portparolke Bele kuće o „nepokolebljivoj spremnosti Sjedinjenih Država da podržavaju Ukrajinu onoliko dugo koliko je potrebno“ treba da budu veoma dragocene.

Ovo je važna moralna podrška. Međutim, u materijalnom svetu sve je mnogo komplikovanije.

Koliko će pomoći Ukrajini trebati da bi nastavila da ratuje, može se zamisliti po rečima Valerija Zalužnog, glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine.

On je u septembru objavio članak u kojem je naveo da je za ofanzivu Oružanih snaga Ukrajine potrebno stvoriti jednu ili više operativnih grupa, koje bi trebalo da obuhvataju od deset do dvadeset kombinovanih brigada.

U nedavnom intervjuu za časopis Ekonomist, Zalužni je rekao da mu je za izlazak na liniju sukoba 23. februara potrebno 300 tenkova, 600 do 700 borbenih vozila pešadije, 500 haubica, granate, rakete, rezervni delovi za popravku naoružanja i opreme, tople uniforme, raznovrsna medicinska nega, obuka vojnog osoblja i još mnogo toga.

Ukrajina dobija veliku vojnu pomoć od Sjedinjenih Država, ali mnogo od onoga o čemu ukrajinska vojska i političari stalno pričaju nije im isporučeno.

Sa administrativne tačke gledišta, američka vojna pomoć Ukrajini se pruža na tri načina – po naredbi predsednika, a druga dva programa se bave porudžbinama oružja od dobavljača sa dugim rokom isporuke.

Kako je rat u Ukrajini promenio svet

Britanski list Sandej tajms objavio je analitičku recenziju urednika Pitera Konradija „20 primera kako je rat u Ukrajini promenio naš svet“.

Autor piše da je rat:

Oslabio Putina i Rusiju (autor smatra da je pre 24. februara Putinova pozicija delovala snažno, ali mu, kako navodi, katastrofalni rat nije ostavio šansu da se adekvatno izvuče iz situacije i potkopao je njegov uticaj u mnogim oblastima);
Oživeo strah od nuklearnog rata;
Skrenuo je pažnju na Tajvan (delovanje Rusije nametnulo je pitanje kakvi bi mogli biti koraci Kine u odnosu na pobunjeno ostrvo – da li je invazija postala verovatnija, ili će, naprotiv, zvanični Peking sada razmisliti sto puta?);
Doveo do povećanja inflacije i broja štrajkova u Evropi (zbog rasta cena energije i uopšte troškova života);
Primorao više od 14 miliona Ukrajinaca da napusti svoje domove;
Stvorena je nova ruska dijaspora (u poslednjih 10 meseci Rusiju je napustilo više ljudi nego posle revolucije 1917.);
Pojačani strahovi da će glad početi u Africi (zbog blokade izvoza žitarica iz Ukrajine tokom prvih pet meseci rata);
Doveo do izolacije ruske ekonomije (list piše o zapadnim sankcijama, zbog kojih bi ruska privreda ove godine mogla da bude u padu za 4,5 odsto);Značajno je otežao dobijanje informacija o tome šta se dešava u Rusiji (mnogi strani novinari bili su primorani da napuste zemlju, a nezavisna ruska štampa je ućutkana);
Naterao nas da više razmišljamo o „zelenim“ tehnologijama i nuklearnoj energiji (kako piše autor, to je rezultat povećanja cene energenata);
Ojačao NATO (list ukazuje na veće jedinstvo zapadne vojne alijanse posle ruske invazije na Ukrajinu i budući ulazak Švedske i Finske u taj savez);
Dao nam je predstavu o tome kakvi će biti ratovi budućnosti (S jedne strane, ovaj rat je pokazao značaj savremenih tehnologija kao što su satelitski internet i dronovi, s druge strane, ispostavilo se da je iznenađujuće staromodan sa rovovskim ratovanjem i artiljerijskim dvobojima);
Pokazao važnost harizmatičnog lidera (britanski list piše kaže da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski postao jedan od vodećih svetskih lidera i uspeo da pridobije podršku drugih država, a Ukrajinci pobeđuju u propagandnom ratu na društvenim mrežama);
Ukinuo vojni tabu u Nemačkoj (autor podseća da je rat pokazao koliko je jeftina energija iz Rusije važna za privredni rast Nemačke i primorao je kancelara Olafa Šolca da najavi radikalno povećanje nemačkog vojnog budžeta);
To je donelo neverovatnu korist proizvođačima oružja (prema listu, najveću korist imali su američki i evropski proizvođači, pošto je rat pokazao značajnu prednost zapadnog oružja u odnosu na ono proizvedeno u Rusiji);
Ojačao ukrajinski nacionalni identitet
Narušio veze Rusije sa drugim zemljama sveta u oblasti sporta, nauke i umetnosti;
Stvorio pretnju hladnog rata na Arktiku (list navodi da je rat doveo do narušavanja saradnje Rusije i njenih suseda u arktičkom regionu, što je preplavljeno posledicama po ekologiju regiona i starosedelačke narode koji tamo žive);
Produženo je putovanje avionima (zbog zatvaranja ruskog vazdušnog prostora za zapadne aviokompanije. Na primer, pre rata, let od Londona do Tokija je trajao 12 sati, a sada skoro 14);
Fudbalski klub Čelsi iz Londona dobio je novog vlasnika (bivši vlasnik, ruski bogataš jevrejskog porekla Roman Abramovič bio je primoran da proda klub u maju za blizu pet milijardi evra).