Zelenski i Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa

U obraćanju američkom Kongresu, tokom prve inostrane posete otkako je počela invazija na Ukrajinu, Vladimir Zelenski poručio je prisutnima da pomoć koju Ukrajinci dobijaju nije milostinja i da će oni pobediti u ratu, jer su ujedinjeni sa celim svetom.

„Ukrajina se nikada neće predati.

„Američka vojna pomoć nije milostinja, već ulaganje u bezbednost za budućnost“, dodao je Zelenski.

Iako postoje naznake da će američka pomoć Ukrajini ubuduće biti pod većom kontrolom Kongresa, američki predsednik Džozef Bajden obećao je da će ostati uz Ukrajince „koliko god bude potrebno“.

Bajden je obećao novi paket pomoći od dve milijarde dolara i obećao još 45 milijardi dolara.

Gubici ruskih oružanih snaga u ratu upravo su premašili 100.000 ljudi, poslednji su podaci koje je objavio ukrajinski generalštab.

Nije sasvim jasno kako se vodi ova evidencija, jer su procene ruskih gubitaka spoljnih posmatrača skromnije.

BBC ruski servis smatra da su u Ukrajini poginulo više od 20.000 ruskih vojnika.

Što se tiče stanja na frontu, sudeći prema poslednjem izveštaju ukrajinskog Generalštaba, borbena linija nije pretrpela značajnije promene tokom proteklog dana.

Dan 302.

Zelenski u američkom Kongresu: Ukrajina se nikada neće predati
Gubici ruskih oružanih snaga u ratu upravo su premašili 100.000 ljudi, poslednji su podaci koje je objavio ukrajinski generalštab.
Putin: Rat u Ukrajini je „rezultat politike trećih zemalja“
Časopis „Ekonomist“ proglasio Ukrajinu zemljom godine
U budžetu Sjedinjenih Američkih Država izdvojeno 44.9 milijardi dolara za pomoć Ukrajini
Ukrajina jača bezbednosne snage na granici sa Belorusijom
EU dogovorila ograničenu cenu ruskog gasa
Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila, a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Zelenski u američkom Kongresu

Zelenski je dočekan uz ovacije u prepunoj sali u kojoj su se nalazili zastupnici Senata i Zastupničkog doma Kongresa.

Zasedanje je otvorila Nensi Pelosi, predsedavajuća Zastupničkog doma.

Ovo je jedan od poslednjih predsedavanja domom za Pelosi pre nego što republikanci 3. januara preuzmu većinu u Zastupničkom domu.

Republikanci su upozorili da neće ispisivati blanko čekove za Ukrajinu.

Ali Zelenski, koji je putovao avionom američkog vazduhoplovstva iz poljskog grada Žešova, rekao je da „bez obzira na promene u Kongresu“, veruje da podrška njegovoj zemlji neće izostati.

Napomenuo je da je Ukrajini potrebno više oružja.

„Imamo artiljeriju i hvala na tome“,

„Da li je dovoljno? Iskreno, ne baš“,

„Da bi se ruska vojska potpuno povukla, potrebno je još topova i granata“, dodao je Zelenski.

Ukrajinski predsednik je Kongresu poklonio borbenu zastavu koju su potpisali branioci Bahmuta, grada na frontu na istoku Ukrajine koji je posetio uoči putovanja u Vašington.

Poseta Vladimira Zelenskog SAD

Zelenski i šef protokola — Vladimir Zelenski i Rufus Gilford, šef protokola Bele kuće posle sletanja

Zelenski i Bajden — Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, i njegov američki kolega DžO Bajden

Koliko će pomoći Ukrajini trebati da bi nastavila da ratuje

Pavel Aksjonov, BBC dopisnik

„Reči portparolke Bele kuće o „nepokolebljivoj spremnosti Sjedinjenih Država da podržavaju Ukrajinu onoliko dugo koliko je potrebno“ treba da budu veoma dragocene.

Ovo je važna moralna podrška. Međutim, u materijalnom svetu sve je mnogo komplikovanije.

Koliko će pomoći Ukrajini trebati da bi nastavila da ratuje, može se zamisliti po rečima Valerija Zalužnog, glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine.

On je u septembru objavio članak u kojem je naveo da je za ofanzivu Oružanih snaga Ukrajine potrebno stvoriti jednu ili više operativnih grupa, koje bi trebalo da obuhvataju od deset do dvadeset kombinovanih brigada.

U nedavnom intervjuu za časopis Ekonomist, Zalužni je rekao da mu je za izlazak na liniju sukoba 23. februara potrebno 300 tenkova, 600 do 700 borbenih vozila pešadije, 500 haubica, granate, rakete, rezervni delovi za popravku naoružanja i opreme, tople uniforme, raznovrsna medicinska nega, obuka vojnog osoblja i još mnogo toga.

Ukrajina dobija veliku vojnu pomoć od Sjedinjenih Država, ali mnogo od onoga o čemu ukrajinska vojska i političari stalno pričaju nije im isporučeno.

Sa administrativne tačke gledišta, američka vojna pomoć Ukrajini se pruža na tri načina – po naredbi predsednika, a druga dva programa se bave porudžbinama oružja od dobavljača sa dugim rokom isporuke.

Kako je izgledao sastanak Lukašenka i Putina

Analiza Stiva Rozenberga, BBC dopisnika iz Moskve

Dogodilo nešto što se ne dešava često – Vladimir Putin je seo u avion i odleteo za Minsk.

Predsednik Putin i predsednik Aleksandar Lukašenko sastali su se u Belorusiji.

Zašto je otišao i zašto sada?

Dvojica lidera su mnogo govorila o ekonomskim odnosima, trgovini, ali i bezbednosti.

Predsednik Putin je izjavio da su neki beloruski vojni avioni opremljeni za potencijalno nošenje nuklearnih projektila i da Rusija pomaže u obuci posada.

Zauzvrat, predsednik Lukašenko mu je zahvalio što je Belorusiji obezbedio PVO sistem S-400 i balistički raketni sistem Iskander.

Reč „Ukrajina“ jedva da se pominjala.

Ali poseta je podstakla spekulacije da lider Kremlja možda pokušava da izvrši pritisak na lidera Belorusije da se pridruži mogućoj novoj kopnenoj ofanzivi u Ukrajini.

Ovo bi zaista mogla biti samo glasina. Ili trik Moskve da natera Ukrajinu da očekuje belorusku ofanzivu.

Navodno je nekoliko hiljada ruskih vojnika već u Belorusiji na zajedničkim vežbama.

Do sada Aleksandar Lukašenko nije bio voljan da angažuje vlastite trupe u borbama u Ukrajini.

Sve oči su uprte u Minsk da vide da li će to ostati tako.

Patriotski Božić u Rusiji uz ledene skulpture vojnika

Desetak ruskih vojnika naoružanih kalašnjikovima stoji nepomično na glavnom trgu sibirskog grada Čite.

Dok ljudi prolaze, zastaju i zagledaju vojnike.

Neki se fotografišu s njima.

Postoji dobar razlog zašto se vojnici ne pomeraju. Napravljeni su od leda.

Grad Čita se nalazi 4.830 kilometara istočno od Moskve.

Lokalne vlasti su odlučile da će ledene skulpture vojnika biti prikladan ukras za ovu prazničnu sezonu.

Kako je rat u Ukrajini promenio svet

Britanski list Sandej tajms objavio je analitičku recenziju urednika Pitera Konradija „20 primera kako je rat u Ukrajini promenio naš svet“.

Autor piše da je rat:

Oslabio Putina i Rusiju (autor smatra da je pre 24. februara Putinova pozicija delovala snažno, ali mu, kako navodi, katastrofalni rat nije ostavio šansu da se adekvatno izvuče iz situacije i potkopao je njegov uticaj u mnogim oblastima);
Oživeo strah od nuklearnog rata;
Skrenuo je pažnju na Tajvan (delovanje Rusije nametnulo je pitanje kakvi bi mogli biti koraci Kine u odnosu na pobunjeno ostrvo – da li je invazija postala verovatnija, ili će, naprotiv, zvanični Peking sada razmisliti sto puta?);
Doveo do povećanja inflacije i broja štrajkova u Evropi (zbog rasta cena energije i uopšte troškova života);
Primorao više od 14 miliona Ukrajinaca da napusti svoje domove;
Stvorena je nova ruska dijaspora (u poslednjih 10 meseci Rusiju je napustilo više ljudi nego posle revolucije 1917.);
Pojačani strahovi da će glad početi u Africi (zbog blokade izvoza žitarica iz Ukrajine tokom prvih pet meseci rata);
Doveo do izolacije ruske ekonomije (list piše o zapadnim sankcijama, zbog kojih bi ruska privreda ove godine mogla da bude u padu za 4,5 odsto);Značajno je otežao dobijanje informacija o tome šta se dešava u Rusiji (mnogi strani novinari bili su primorani da napuste zemlju, a nezavisna ruska štampa je ućutkana);
Naterao nas da više razmišljamo o „zelenim“ tehnologijama i nuklearnoj energiji (kako piše autor, to je rezultat povećanja cene energenata);
Ojačao NATO (list ukazuje na veće jedinstvo zapadne vojne alijanse posle ruske invazije na Ukrajinu i budući ulazak Švedske i Finske u taj savez);
Dao nam je predstavu o tome kakvi će biti ratovi budućnosti (S jedne strane, ovaj rat je pokazao značaj savremenih tehnologija kao što su satelitski internet i dronovi, s druge strane, ispostavilo se da je iznenađujuće staromodan sa rovovskim ratovanjem i artiljerijskim dvobojima);
Pokazao važnost harizmatičnog lidera (britanski list piše kaže da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski postao jedan od vodećih svetskih lidera i uspeo da pridobije podršku drugih država, a Ukrajinci pobeđuju u propagandnom ratu na društvenim mrežama);
Ukinuo vojni tabu u Nemačkoj (autor podseća da je rat pokazao koliko je jeftina energija iz Rusije važna za privredni rast Nemačke i primorao je kancelara Olafa Šolca da najavi radikalno povećanje nemačkog vojnog budžeta);
To je donelo neverovatnu korist proizvođačima oružja (prema listu, najveću korist imali su američki i evropski proizvođači, pošto je rat pokazao značajnu prednost zapadnog oružja u odnosu na ono proizvedeno u Rusiji);
Ojačao ukrajinski nacionalni identitet
Narušio veze Rusije sa drugim zemljama sveta u oblasti sporta, nauke i umetnosti;
Stvorio pretnju hladnog rata na Arktiku (list navodi da je rat doveo do narušavanja saradnje Rusije i njenih suseda u arktičkom regionu, što je preplavljeno posledicama po ekologiju regiona i starosedelačke narode koji tamo žive);
Produženo je putovanje avionima (zbog zatvaranja ruskog vazdušnog prostora za zapadne aviokompanije. Na primer, pre rata, let od Londona do Tokija je trajao 12 sati, a sada skoro 14);
Fudbalski klub Čelsi iz Londona dobio je novog vlasnika (bivši vlasnik, ruski bogataš jevrejskog porekla Roman Abramovič bio je primoran da proda klub u maju za blizu pet milijardi evra).