Dok se i dalje vode borbe oko nuklearne elektrane u Zaporožju, u svetu su zabrinuti da zima ugrožava živote miliona Ukrajinaca.
Prema tvrdnjama, Rafaela Grosija, generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), ruska vojska je u ponedeljak granatirala područje oko najveće evropske nuklearne elektrane, zbog čega UN ponovo traže hitan prestanak svih borbi.
Svetska zdravstvena organizacija kaže da su životi miliona Ukrajinaca ugroženi jer u mnogim delovima zemlje nema struje i grejanja, a temperature bi ove zime mogle da padnu i na -20 stepeni Celzijusovih.
Polovina ukrajinske energetske infrastrukture je oštećena ili uništena, a trenutno je 10 miliona ljudi je bez struje, rekao je Hans Henri P Kludž, regionalni direktor SZO za Evropu.
Nedelju dana posle povlačenja ruske vojske iz Hersona, ukrajinska strana tvrdi da ima dokaze o ruskim mučenjima u toj južnoj regionalnoj prestonici Ukrajine.
- Zašto je kontrola nad Hersonom toliko važna i Ukrajini i Rusiji
- Ruski general Surovikin kaže da je povlačenje iz Hersona „najrazumnija opcija“
- „Nisam mogao da ćutim o Putinu i ratu“: Ruski aktivista pisao BBC-ju iz zatvora
Dan 272.
- SZO: Milioni života u Ukrajini ugroženi kako se približava zima
- Skoro polovina ukrajinskog energetskog sistema onesposobljena, a Kijev tvrdi da je trenutno oko 10 miliona Ukrajinaca bez struje
- SZO je dokumentovala i 703 napada na zdravstvenu infrastrukturu od početka ruske invazije u februaru
- Snažne eksplozije potresle su područje Zaporoške nuklearne elektrane, UN traže da hitan prekid borbi
- Ukrajinske tvrdnje o dokazima o ruskim mučenjima u Hersonu
- Gradonačelnik Marijupolja potpisao ugovor sa EBRD o obnovi grada
- Moskva reagovala na snimak navodnog pogubljenja ruskih ratnih zarobljenika
- Oštećenje gasovoda Severni tok bila je sabotaža, utvrdilo švedsko tužilaštvo
Nove borbe oko nuklearke u Zaporožju
Više desetina snažnih eksplozija zabeleženo je u blizini ogromne nuklearne elektrane na jugu Ukrajine od subote uveče koju je okupirala Rusija.
Rafael Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju, pozvao je hitno da se prekinu borbe oko najveće nuklearne elektrane u Evropi.
„Ko god da stoji iza ovoga, to mora odmah da prestane. Igrate se vatrom!“, rekao je.
Nuklearna elektrana se nalazi na obali reke Dnjepar, na prvoj liniji fronta u ratu.
Ruska vojska optužila je ukrajinske snage na drugoj strani reke za granatiranje područja pod njenom kontrolom.
Ukrajinci nisu komentarisali, iako su ranije sugerisali da ruske snage same granatiraju to područje uprkos tome što tamo imaju trupe.
Posmatrači iz Međunarodne agencije za atomsku energiju videli su neke od eksplozija sa prozora.
Pozivajući se na informacije koje su dali zvaničnici u fabrici pod ruskom kontrolom, iz tima IAEA kažu da je došlo do oštećenja na nekim zgradama, sistemima i opremi na lokaciji, ali da za sada ništa nije „kritično za nuklearnu bezbednost i ukupnu bezbednost“.
Nije bilo izveštaja o žrtvama.
SZO: Milioni ugroženi kako se zima približava
Prošle nedelje, Rusija je pogodila više energetskih postrojenja i civilnih zgrada u jednom od najtežih vazdušnih bombardovanja u ratu.
Gađanje energetske infrastrukture bila je ruska taktika posle neuspeha na frontu, a posledice se sve više osećaju kako se zima približava.
„Jednostavno rečeno, ova zima će biti važno preživeti“, rekao je dr Kludž na konferenciji za novinare u ukrajinskoj prestonici Kijevu.
Ukrajinski zdravstveni sistem se „suočava sa najmračnijim danima u ratu do sada“, a najbolje rešenje je da se sukob okonča, dodao je on.
Zbog napada, stotine bolnica i „zdravstvenih ustanova više nisu u potpunosti operativne, nemaju goriva, vode i struje za zadovoljavanje osnovnih potreba“, rekao je on.
Porodilištima su potrebni inkubatori, bankama krvi frižideri, a krevetima intenzivne nege ventilatori, rekao je on, dodajući da je „svima potrebna struja“.
Do tri miliona ljudi moglo bi da napusti svoje domove u potrazi za toplinom i sigurnošću, kaže SZO.
Kijev: Sve više dokaza o ruskom mučenju u Hersonu – palice, akumulatori, sijalice i meci
Sve je više ukrajinskih tvrdnji o mučenjima u Hersonu tokom ruske okupacije grada.
Ukrajinsko tužilaštvo je saopštilo da su našli dokaze da su ljudi bili fizički i psihički mučeni u istražnim centrima, policijskoj upravi i drugim objektima.
Policija je pronašla gumene i drvene palice, aparat za elektro šokove, sijalicu sa žarnom niti i metke u zidovima, tvrde iz tužilaštva.
Kijev je poslednjih dana optužio ruske snage da su izvršili mučenja „užasnih“ razmera.
U današnjem saopštenju se navodi da ukrajinski policajci nastavljaju da prikupljaju dokaze o onome što nazivaju „zločinima“ koje je izvršila ruska vojska.
Rusija je više puta negirala da je počinila zločine tokom rata.
- „Zidovi puni bola“: Ruske ćelije za mučenje u Ukrajini
- Nastavnici u oslobođenim ukrajinskim oblastima: „Mučili su nas jer smo odbili da držimo časove na ruskom“
Džejms Voterhaus, BBC dopisnik iz Hersona, razgovarao je sa dvoje ljudi koji su rekli da su držani više od mesec dana u „mučionicama“ u policijskoj stanici, dok je grad bio okupiran od strane Rusije.
Anžela Slobodijan, četrdesetdevetogodišnjakinja koja je radila kao TV voditeljka pre ruske invazije, rekla je da su je psihički mučili više od mesec dana u maloj ćeliji, koju je delila sa još četiri žene.
„Kada osobu muče strujom, to čujete. To je neobičan zvuk“, rekla je ona i dodala: „Muškarci su vrištali od bolova“.
Novinarka je rekla da nije mogla da zaspi jer su svetla bila upaljena, a kada je puštena na slobodu, shvatila je da ne može da spava u mraku.
Oleksandr Maksimenko, delio je sobu sa još 15 muškaraca, za koje tvrdi da su nemilosrdno tučeni i mučeni, a neki od njih i strujnim udarima.
„To je bilo užasno“, seća se on.
„Jedan momak koji je doveden u ćeliju nakon ispitivanja vratio se sa crnim jezikom, koji je bio toliko otečen da nije mogao da ga vrati u usta.“
Temperature su često dostizale 40 stepeni, rekao je on, a zarobljeni su terani da uče rusku himnu.
Oleksandr je rekao da je takođe bio primoran da se pojavi na ruskoj državnoj televiziji.
Moskva poriče da je počinila zločine tokom svoje invazije.
Povlačenje ruske vojske iz Hersona: Nada se vratila u grad
Džejms Voterhaus, BBC dopisnik u Ukrajini
Nedelju dana nakon što se Rusija povukla iz Hersona na jugu Ukrajine, sveopšte olakšanje preraslo je u optimističnu gužvu.
Na glavnom gradskom trug, akustični bend svira zapadnjačke obrade, dok ljudi čekaju u redovima.
Pod šatorima, koji su tu postavljeni, dele se topli obroci i pruža prva pomoć.
„Sada smo mirni“, kaže Kostantin Belicki, koji čeka za hranu, sa ćerkom na ramenima.
„Nema vode i struje, to nije u redu“, dodaje.
Rusija je u martu zauzela ovaj lučki grad, samo nekoliko dana nakon što je počela invazija na Ukrajinu.
Bio je to jedini regionalni centar koji je uspela da zauzme od februara, ali je prošle nedelje bila primorana da se povuče.
Olena Hatilo, koja takođe čeka u redu, kaže da se navikla na rusku okupaciju.
„Ukrajinske snage nas smiruju“, kaže ona.
„Sada možemo da kažemo ko i odakle granatira, a kada pucaju Ukrajinci, mi smo srećni, to znači da smo sada slobodni“, dodaje.
Gradski guverner Jaroslav Januševič kaže da mu je prioritet „da se svi osećaju sigurnije“.
Takođe želi da svaki ruski saradnik bude „kažnjen“.
Peskovite obale reke Dnjepar u Hersonu sada su linija fronta.
Okupirana teritorija je prečnika 600 metara – udari artiljerije i zviždanje granata iznad glave stalni su podsettnik na to koliko je ovaj deo grada postao opasan.
Daleko od toga da je jasno gde je tačno linija razgraničenja.
Povlačeći se, Rusi su za sobom ostavili hiljade vojnika i saradnika.
Takođe nije jasno da li će se kontraofanziva Ukrajine sada biti zaustavljena, dok zima vreba iza ćoška.
Za Herson oslobođenje nije donelo spokoj, ali za većinu je ipak „bolje nego ranije“
Da li su ruski vojnici streljani posle predaje?
Incident se dogodio u subotu 12. novembra ili pre toga u Makijevki, selu na liniji fronta u oblasti Luganska.
Snimci dronova pojavili su se kasnije tog dana i u nedelju na proukrajinskim sajtovima na kojima se vide tela više uniformisanih vojnika kako leže na zemlji u poljoprivrednom dvorištu.
Neki postovi na društvenim mrežama sugerišu da se dogodio minobacački udar.
Ali tu verziju događaja osporili su proruski mediji koji tvrde da su u vojnike pucali pripadnici ukrajinske 80. vazdušno-desantne jurišne brigade.
Zatim se 17. novembra pojavilo još video snimaka, na kojima se čuje kako neko viče na ukrajinskom i poziva ljude koji se kriju u šupi da izađu napolje.
Izlaze jedan po jedan i ležu na zemlju.
Čuju se glasovi koji pitaju da li su svi napolju.
Zarobljenici na snimku govore ukrajinski, dok uniforme zarobljenika izgledaju kao ruske, a ne ukrajinske.
Rusko ministarstvo odbrane i mediji takođe su rekli da su zarobljenici Rusi.
Ovaj video zatim prikazuje čoveka obučenog u tamnu odeću kako izlazi.
Čini se da je naoružan i da otvara vatru dok korača napred.
Na snimku se ne vidi da li je muškarac Rus ili Ukrajinac i na šta tačno puca.
Kamera ne snima u tom pravcu, ali se čuje pucnjava.
Izgleda da su snimci iz vazduha (sa drona) i oni snimljeni na zemlji zabeleženi na istom mestu.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.