Ruski predsednik Vladimir Putin možda je šokirao mnoge invazijom Ukrajine, njegovim najkrupnijim potezom otkako je anektirao Krim 2014. godine, ali on nikad nije tajio svoju nameru da obnovi ruski uticaj.
Putin je na vlasti od 2000. godine – u ulogama i predsednika i premijera Rusije, i najduže se nalazi na čelu Kremlja još od sovjetskog diktatora Josifa Staljina, koji je umro 1953. godine.
Kontroverzni nacionalni referendum o ustavnim promenama iz 2020. godine omogućio je Putinu da ostane na vlasti i posle aktuelnog četvrtog mandata, koji se završava 2024. godine.
Na taj način može da ostane u Kremlju do 2036. godine.
Ali kako je tamo dospeo?
- Koga sluša Vladimir Putin
- „Putinovi ljudi”: Odiseja službenika KGB-a koji je zauvek ostao u Drezdenu
- Čovek koji je Putinu otvorio vrata Kremlja
Evo pregleda političkog i privatnog života ove polarizujuće ličnosti, koja se trenutno nalazi u udarnim vestima širom sveta.
Bivši špijun
Kritičari u Putinu prepoznaju osobine iz sovjetskog doba koje su formirale njegov pogled na svet.
Bio je špijun u KGB-u – ozloglašenoj sovjetskoj obaveštajnoj službi – pre meteorskog uspona u haosu posle raspada SSSR-a.
Mnogi njegovi bliski saradnici i prijatelji imaju ili su imali veze sa tajnom službom.
Putinova politička karijera započela je ranih devedesetih, kad je bio glavni savetnik gradonačelnika Sankt Peterburga Anatolija Sobčaka, koji mu je prethodno predavao pravo na Univerzitetu.
Ušao je u Kremlj 1997. godine kao šef Federalne službe bezbednosti (FSB – glavni naslednik KGB-a), a ubrzo posle toga izabran je za premijera.
U novogodišnjoj noći 1999. godine, ruski predsednik Boris Jeljcin podneo je ostavku i imenovao Putina za vršioca dužnosti predsednika.
Na vlasti je od tada, mada je Putin morao da služi kao premijer između 2008. i 2012. godine, nakon što mu ruski ustav nije dozvolio da služi treći uzastopni mandat kao predsednik.
Putin se uredno vratio na vlast pobedivši na izborima 2012. godine sa više od 66 odsto osvojenih glasova i optužbama za nameštanje izbora.
Vratio je sovjetske spektakle velikih vojnih parada, a Staljinovi portreti, nekada zabranjeni, ponovo su se našli na zidovima.
Čak se i ruska vakcina protiv kovida zove Sputnjik V, po sovjetskoj sondi koja je 1957. godine postala prvi veštački satelit na svetu.
Putin je slavno opisao raspad SSSR-a kao „najveću geopolitičku katastrofu 20. veka“ i često je kritikovao širenje NATO-a do ruskih granica posle 1997. godine.
- Ukrajinska kriza: Putinova geopolitička slagalica
- Putin kao rimski imperatori – taktika „zavadi, pa vladaj“ brine lidere EU
- Putin: Rusofobija je prvi korak ka genocidu
Zahladneli odnosi sa Zapadom
Prethodne napetosti između Rusije i Ukrajine i intervencija Moskve u građanskom ratu u Siriji iz podrške predsedniku Bašaru Al Asadu već su obnovili podozrenje Zapada prema Putinu.
Njihovi odnosi su još odranije zahladneli kao u vreme Hladnog rata, mada je jedan izuzetak bio tokom vladavine američkog predsednika Donalda Trampa, koji je otvoreno iskazivao divljenje prema ruskom kolegi.
Trampov naslednik, Džozef Bajden, sa druge strane je Putina opisao kao „ubicu“.
Mačo imidž
Izgleda da Putin uživa u svom mačo imidžu, potpomognutom predizbornim trikovima kao što su odlazak u Čečeniju u borbenom lovcu 2000. godine i pojavljivanje na ruskom bajkerskom festivalu kraj Crnog mora 2011. godine.
Ali Putin je pokazao i nežniju stranu na ruskim državnim medijima, mazeći svoje pse ili pomažući u nezi ugroženih amurskih tigrova.
Istraživanje ruskog Levada centra iz februara 2021. godine pokazuje da bi 48 odsto Rusa volelo da Putin ostane predsednik i posle 2024. godine.
Na toj brojki mogli bi da mu pozavide mnogi zapadni političari, mada ona može da znači i da mnogi prosto doživljavaju Putina kao sigurnu kartu.
Stekao je političke poene održavši Rusiju relativno stabilnom posle post-komunističkog haosa devedesetih.
Pored toga što je povratio široko rasprostranjeni nacionalni ponos, Putin je dozvolio srednjoj klasi da se izdigne i procveta, mada Moskva i dalje dominira privredom, a na selu vlada veliko siromaštvo.
- Vladimir Putin kao akcioni junak
- Putin negirao da ima dvojnika
- „Radio sam kao taksista, neprijatno mi da pričam o tome“ – Putin
Nemiri kod kuće
Njegova popularnost izrazitija je među starijim Rusima nego među mlađima. Ovi potonji su odrasli pod Putinom i mnogi od njih izgleda da su željni promene.
Hiljade mladih Rusa demonstriralo je širom zemlje 21. januara 2021. godine u podršci Alekseju Navaljnom, Putinovom ljutom kritičaru, koji je uhapšen neposredno nakon što se vratio iz Berlina.
Navaljni se proslavio obelodanjujući nesputanu korupciju u zemlji, nazvavši Putinovu Ujedinjenu Rusiju „strankom prevaranata i lopova“.
Protesti koji su izbili bili su jedni od najvećih koje je Rusija videla prethodnih godina. Usledilo je policijsko gušenje demonstracija i uhapšeno je hiljade ljudi.
Navaljni, sada narušenog zdravlja u zatvoru, kontroverzno osuđen zbog starog slučaja pronevere, još je jedan ključni razlog zašto su Putinovi odnosi sa Zapadom toliko zategnuti.
U avgustu 2021. godine Navaljni je zamalo izbegao atentat bojnim otrovom novičok, za koji su zapadne vlade kasnije otvoreno okrivile Putinovu Federalnu službu bezbednosti (FSB).
Novičok – ruski otrov koji se koristi kao oružje – upotrebljen je i za trovanje bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripala i njegove ćerke Julije u Engleskoj 2018. godine.
Putin je negirao bilo kakvu vezu sa tim i drugim napadima na istaknute političke protivnike.
Teško detinjstvo
Vladimir Putin je odrastao u opasnom, siromašnom stambenom bloku u Lenjingradu – danas Sankt Peterburgu – i ulazio je u tuče sa lokalnim dečacima koji su često bili veći i jači od njega.
To ga je navelo da počne da trenira džudo.
Prema sajtu Kremlja, Putin je želeo da radi za sovjetske obaveštajne službe još „još pre nego što je završio školu“.
„Pre pedeset godina, lenjingradske ulice su me naučile važnoj životnoj lekciji: ako je tuča neizbežna, morate udariti prvi“, izjavio je Putin u oktobru 2015. godine.
Koristio je grub rečnik uličnog tabadžije dok je branio svoj vojni napad na separatističke pobunjenike u Čečeniji, zarekavši se da će ih obrisati „čak i u toaletu“.
Severna kavkaska republika sa većinskim muslimanskim stanovništvom ostala je razorena posle teških borbi 1999. i 2000. godine, u kojima je poginulo hiljade civila.
Gruzija je bila još jedno krizno žarište za Putina. Njegove snage su 2008. godine potisnule gruzijsku vojsku i zauzele dve otcepljene oblasti – Abhaziju i Južnu Osetiju.
Bio je to veoma lični sukob sa gruzijskim tada pronatovskim predsednikom Mihailom Sakašvilijem i pokazao Putinovu spremnost da podrije pro-zapadnjačke lidere u bivšim sovjetskim republikama.
Pogledajte video: Iz Srbije Putinu s ljubavlju
Prijatelji milijarderi
Zna se da Putinov najuži krug prijatelja čini bogata elita, a i za njega samog se veruje da poseduje ogromno bogatstvo.
Porodicu i finansijska poslovanja krije daleko od očiju javnosti.
Curenje Panamskih papira iz 2016. godine obelodanilo je postojanje sumnjive mreže ofšor kompanija u vlasništvu dugogodišnjeg Putinovog prijatelja – koncertnog čeliste Sergeja Roldugina.
Putin i njegova supruga Ljudmila razveli su se 2013. godine posle skoro 30 godina braka.
Ona ga je opisala kao zavisnika od rada.
Prema istrazi novinske agencije Rojters, jedna od Putinovih ćerki Katerina ima prestižan administrativni posao na Moskovskom državnom univerzitetu i učestvuje na akrobatskim rokenrol takmičenjima.
Putinova starija ćerka Marija je profesorka, koja se specijalizovala za endokrinologiju.
- „On voli nas pravoslavce“: Kako se Srbija spremala da dočeka Putina
- Da li je šarplaninac savršen poklon za ruskog predsednika
- Pet stvari koje su obeležile „Putindan“ u Beogradu
Gušenje liberala
Putinova specifična vrsta patriotizma dominira ruskim medijima, koji izveštavaju u njegovu korist, tako da je teško do kraja proceniti razmere njegove opozicije.
Tokom prva dva predsednička mandata, Putin se održavao na površini uz pomoć zdravog priliva novca od nafte i gasa – dva glavna ruska izvozna artikla.
Životni standard većine Rusa se popravio. Ali cena, prema mišljenju mnogih, bila je erozija mlade ruske demokratije.
Od globalne finansijske krize iz 2008. godine Putin je imao problema sa anemičnom privredom, pogođenom recesijom i, skorije, drastičnim padom cene nafte.
Rusija je izgubila mnoge strane investitore i milijarde dolara u odlivu kapitala.
Putinovu vladavinu obeležio je konzervativni ruski nacionalizam.
On poseduje snažne odjeke carističkog apsolutizma, koji ohrabruje Pravoslavna crkva.
Ubrzo nakon što je postao predsednik, Putin je započeo marginalizovanje liberalnih ličnosti, često ih zamenjujući tvrdokornijim saveznicima ili neutralcima koji se svode na pouzdane poslušnike.
Na primer, Jelcinovi favoriti, kao što su oligarsi Boris Berezovski i Vladimir Gusinski, na kraju su završili kao begunci koji žive u izgnanstvu u inostranstvu.
Međunarodna zabrinutost za ljudska prava u Rusiji tokom godina je samo rasla, posle zatvaranja oligarha Mihaila Hodorovskog, nekada jednog od najbogatijih svetskih milijardera, i anti-putinovskih aktivistkinja iz pank grupe Pussy Riot.
Danas, pošto je naredio napad na Ukrajinu i upozorio da će odgovor Moskve biti „momentalan“ ukoliko neko pokuša da se suprotstavi Rusiji – sve su oči uprte u ruskog predsednika da bi se videlo šta će uraditi sledeće.
Pogledajte video o Putinu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
