Vladimir Putin za velikim stolom u studiju na godišnjoj konferenicji za novinare — Redovna godišnja konferencija predsednika Rusije u Moskvi

Vladimir Putin, ruski predsednik, rekao je da je pobeda u Ukrajini sve bliža, tvrdeći da je Moskva uvek bila spremna na kompromis i pregovore, ali da je druga strana odbijala njihovo održavanje.

Na godišnjoj konferenciji za novinare 19. decembra, Putin je uveravao javnost da Rusija napreduje na frontu, da je ekonomska situacija stabilna i da Moskva nije poražena u Siriji nakon pada režima Bašara al-Asada.

Događaj je organizovan dva dana pošto su ruski general-potpukovnik Igor Kirilov, načelnik Nuklearnih, bioloških i hemijskih odbrambenih snaga (NBC) i njegov pomoćnik ubijeni zbog čega je uhapšen 29-godišnji Uzbekistanac.

On je „osumnjičen za teroristički napad“, a tokom „ispitivanja priznao je da su ga regrutovale ukrajinske specijalne službe“, navedeno je u saopštenju ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), preneli su državni mediji.

Na konferenciji za novinare, Putin je odgovarao na novinarska, ali i na pitanja Rusa koji su se javljali telefonom.

Broj pitanja koje su Rusi uputili Putinu navodno je bio oko dva miliona.

Ovo je njegova druga konferencija od kako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Kamermani, novinari u sali, gde Putin drži godišnju konferenciju

Ukrajina

Govoreći o dešavanjima na frontu, Vladimir Putin tvrdi da se situacija „drastično menja“ i da ruski vojnici „svakog dana vraćaju teritorije“.

„Ratovanje je komplikovano, ali smo sve bliži rešavanju naših primarnih zadataka specijalne operacije“, rekao je ruski predsednik, dodajući da su članovi brigade koja se bori u ruskoj Kurskoj oblasti koju su zauzele ukrajinske snage – „heroji i da im želi pobedu“.

Kada će Moskva povratiti kontrolu nad ovim regionom nije precizirao, ali je poručio da će sve ponovo izgraditi kada do toga dođe.

Borbe u ruskom pograničnom regionu Kursk traju od avgusta 2024. posle iznenadnog upada ukrajinskih jedinica, dok ruske snage pokušavaju da ih izbace.

Paralelno, ruske trupe mesecima polako napreduju u Donjecku, regionu na istoku Ukrajine, ka ključnom gradu Pokrovsku – glavnom čvorištu za snabdevanje ukrajinskih snaga.

Poslednjih nedelja sve je više napada Moskve na energetsku infrastrukturu Ukrajine, zbog čega je došlo do hitnih restrikcija struje.

Poslednji masovni vazdušni napad na zapadu Ukrajine bio je 12. po redu na energetske objekte ove godine.

Putin se osvrnuo i na projektil kodnog naziva Orešnik (lešnik) kojim je Rusija gađala grad Dnjepar na istoku Ukrajine u novembru.

Bio je to, ponovio je, odgovor na ukrajinsku „upotrebu američkog i britanskog oružja dugog dometa“ za gađanje ruske teritorije.

SAD i Velika Britanija su prethodno odobrile Kijevu upotrebu projektila ATACMS i Storm šedou na ruskoj teritoriji, što se smatra velikim zaokretom u njihovoj politici.

Novu rusku balističku raketu zapadna tehnologija ne može da presretne, tvrdi.

Ruski predsednik je u novembru odobrio novu državnu nuklearnu doktrinu.

Prema njoj, svaki napad nenuklearne države na Rusiju, koji podrži nuklearna sila, smatraće se zajedničkim napadom.

Putin za velikim stolom, između dvoje novinara, govori na godišnjoj konferenciji

Sirija

Upitan o svrgnutom sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu, koji je sa porodicom dobio azil u Moskvi, nakon bega iz Damaska zbog ofanzive pobunjenika predvođenih islamističkom militantnom grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS), Putin je rekao da se još nisu videli, ali da je to u planu.

„Definitivno ću razgovarati sa njim“, izjavio je i negirao da je Asadov pad poraz Rusije., ali da bi gubitak baza u Siriji sigurno bio.

Rusija je godinama pružala vojnu podršku Siriji, a vazduhoplovne snage Moskve su pomogle da Asad ostane na vlasti tokom višegodišnjeg građanskog rata u toj zemlji.

Moskva ima vojno uporište u Siriji još od Hladnog rata ranih 1970-ih.

Kada je 2011. počeo građanski rat u Siriji, Putin je odlučio da pruži punu podršku Bašaru el Asadu, pa je Rusija izgradila bazu u luci Tartus i uspostavila vazdušnu bazu uz obalu Sredozemnog mora u Hmejmimu.

Baze su korišćene ne samo za podršku Asada pre nego što je svrgnut, već i za bombardovanje opozicionih grupa i civila u najvećim gradovima Sirije.

Nove sirijske vlasti se još nisu izjasnile o statusu ruskih baza, mada je deo snaga već u prvim danima posle pada Asada, napustio zemlju.

Dve baze su važne za Putina, ne samo za održavanje ruskog uticaja na Bliskom istoku, već i za podršku ruskim paravojnim operacijama u Africi.

On je na konferenciji poručio da se razgovara sa partnerima na terenu i da će zadržati kontrolu nad njima, a da bi one potencijalno mogle da se koriste za distribuciju humanitarne pomoći.

Novinari su ga pitali i da li će pitati Asada o ljudima koji se još vode kao nestali u Siriji, među kojima je i američki novinar Ostin Tajs.

Prema rečima novinara NBC-a, Tajsova majka je spremna da dođe u Moskvu.

„Razgovaraću sa njim, mi smo odrasli“, odgovorio je.

Tramp

Kada je Donald Tramp pobedio u novembru na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama, Rusija je bila suzdržana. .

Predsednik Putin je u februaru 2024. godine izjavio da bi više voleo da Džo Bajden bude izabran za predsednika, a ne Tramp, iako je osam godina ranije Trampa pohvalio kao „izuzetnog i talentovanog“.

Pošto se Bajden povukao iz predsedničke trke, a Kamala Haris postala zvanična kandidatkinja demokrata, ruski predsednik ju je javno podržao, ali je to naširoko protumačeno kao trolovanje Kremlja.

Putin još nije razgovarao sa novoizabranim predsednikom i nije siguran kada će se ponovo videti.

„Spreman sam da se vidimo, ako on to želi“, rekao je novinarima.

Njih dvojica su se poslednji put videla na marginama samita G20 u Japanu 2019. godine.

Tramp je u predizbornoj kampanji govorio da će okončati rat u Ukrajini „za 24 sata“, ali ne i na koji način to planira da uradi.

U prvom obraćanju, on je najavio mogućnost smanjenja pomoći Ukrajini kada se vrati u Belu kuću.

Američki Kongres je u aprilu 2024. odobrio novu vojnu pomoć Kijevu u vrednosti od 61 milijardu dolara (oko 58 milijardi evra).

Upitan da prokomentariše rat Izraela i Hamasa u Gazi koji traje od oktobra 2023. Putin poručuje da „rešenje palestinskog pitanja može da se postigne ako se uklone osnovni uzroci“.

Navodi i da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija podržava rešenje u obliku dve države, ukazavši da je Izrael „osnovan, a Palestina tek treba da se uspostavi“.

„Izrael nastavlja sa aktivnostima nezakonitog naseljavanja“, rekao je i dodao da nije siguran kojim ciljevima teži.

Na pitanje kako gleda na prelazak izraelske vojske u tampon zonu koja odvaja Golansku visoravan od Sirije u danima posle Asadovog odlaska, Putin odgovara da Izrael pokušava da reši sopstvene bezbednosne probleme i da nastavlja da gradi utvrđenja“.

Rat u Gazi je počeo napadom palestinske ekstremističke grupe Hamas na Izrael 7. oktobra 2023, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoce.

Usledila je odmazda Izraela u kojoj je za godinu dana poginulo više od 41.000 ljudi, podaci su Ministarstva zdravlja pod kontrolom Hamasa.

Blizu 70 odsto potvrđenih žrtava tokom proteklih šest meseci bile su žene i deca, podaci su kancelarije Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Rusija nije poražena u Siriji, pobeda u Ukrajini sve bliža, tvrdi Putin 1