Rusija, Srbija i kultura: Da li će rat u Ukrajini poremetiti planove Emira Kusturice da se pridruži ruskom vojnom teatru

Iz filmskih u pozorišne vode, i to u Rusiji – tako bi mogla da izgleda nova epizoda u karijeri proslavljenog reditelja Emira Kusturice.

Ministar odbrane Sergej Šojgu je 21. februara u Moskvi predložio Kusturici poziciju glavnog reditelja Centralnog akademskog pozorišta Vojske Rusije.

Kusturica je tu ponudu prihvatio, saopštila je tada Rosijana Markovska, predstavnica za štampu Ministarstva odbrane Rusije.

Dan kasnije, reditelj je za moskovski dnevni list Izvestija rekao da mu je ukazana „velika čast“ i da se nada da će steći rusko državljanstvo.

A onda je počela ruska invazija na Ukrajinu.

Šest dana posle intervjua u kojem se ponudi obradovao, Kusturica demantuje planove o kojima je i sam govorio.

„Ja nisam nikakav direktor […], nego sam poslednja tri meseca razgovarao o mogućnosti postavljanja na scenu mojih filmova u formi teatarskoj“, rekao je za Sputnjik.

On je istakao da u pozorištu može da gostuje kao reditelj „kad ova burna vremena prođu“.

Skrenuo je pažnju da su pojedini mediji u Srbiji preneli da je postao „direktor“ ruskog pozorišta.

„Ministar Šojgu zna da ja nisam rukovodilac, već reditelj koji će dolaziti da radi predstave kada se za to stvore uslovi“ rekao je Kusturica kasnije i za agenciju RIA novosti, a prenosi Radio Slobodna Evropa.

Kusturica nije odgovorio na pozive BBC novinara.

• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Da li bi Putin aktivirao nuklearno oružje
• Dan kada je počeo rat, a ja Rus u Kijevu – novinar ruskog servisa BBC-ja
• Majka zarobljenog ruskog vojnika: „Na čija vrata moram da pokucam da mi vrate dete“

Iz Centralnog akademskog pozorišta Vojske Rusije uputili su nas na Ministarstvo odbrane ove zemlje.

Odgovori na pitanja nisu stigli do objavljivanja teksta.

Pozorište je pod okriljem Ministarstva odbrane Rusije i kroz istoriju je nastupalo tamo gde je zemlja ratovala – od frontova za vreme Drugog svetskog rata, preko Avganistana, do Čečenije.

„Kusturica nije izabran jer ima jedinstvenu pozorišnu viziju, već zato što ministar Šojgu voli njegove filmove i sviđaju mu se Kusturičina antizapadnjačka razmišljanja“, kaže Anton Hitrov, pozorišni kritičar iz Moskve, za BBC na srpskom.

Poslednjih godina, Kusturica je javno podržavao politiku ruskog predsednika Vladimira Putina, od aneksije Krima, pa sve do odluke da prizna nezavisnost samoproglašenih republika na istoku Ukrajine.

Češki festival Fabiofest na kojem je Kusturica 2017. godine dobio nagradu za doprinos svetskoj kinematografiji, pokrenuo je inicijativu da mu se oduzme nagrada jer je uoči napada Rusije na Ukrajinu prihvatio poziv ministra Šojgua.

„Ja se nagrade jedva i sećam, ali to mene ne uzbuđuje, neka oni tu nagradu uzmu, ako ima šta da se uzme“, prokomentarisao je Kusturica ovu vest.

U Srbiji je na jubilarnom 50. festivalu filma FEST dobio nagradu Beogradski pobednik za izuzetak doprinos filmskoj umetnosti, zajedno sa glumcem Mikijem Manojlovićem.

Emir Kusturica je „amblematski reditelj“ domaće kinematografije, smatra Nevena Daković, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i filmska kritičarka.

„Njegov značaj prevazilazi granice filmske produkcije i on postaje deo kulturnog identiteta“, kaže ona.

Ona smatra da se Kusturica odlukom da se 2005. godine prihvati pravoslavnu veru i uzme ime Nemanja „približio ruskoj duši – klasičnom shvatanju ruskog identiteta, koji se izjednačava sa pravoslavljem“.

„Ispostavilo se da taj identitetski, slavenofilski duh odgovara i Srbiji i Rusiji“, kaže Daković.

Kako je reagovala stručna javnost u Rusiji

Kusturica bi u pozorištu Vojske Rusije želeo da režira predstavu po motivima iz sovjetskog filmaŽdralovi lete o Drugom svetskom ratu, kao i komad po njegovom ostvarenju Život je čudo, o ratu u Bosni 1992. godine.

Probe će početi „do kraja godine“, rekao je ranije za agenciju RIA novosti.

Na vest o mogućem imenovanju Kusturice za glavnog reditelja, ruski pozorišni stručnjaci reagovali su uglavnom „ironično“, tvrdi kritičar Hitrov.

„Mnogi su komentarisali to što je Kusturica pre svega filmski reditelj, a gotovo da se ništa ne zna o njegovom stavu prema pozorištu“, navodi Hitrov.

Glumica Larisa Golubkina, prvakinja Centralnog akademskog pozorišta i karijere duge šest decenija, rekla je da se nada da će Kusturica postaviti na scenu „nešto što može da zapanji gledaoce“.

„Nisam uspela da steknem neki utisak o njemu, jer je on pre svega filmski reditelj“, prenosi ruska agencija FAN.

Šta je posao glavnog reditelja

Najvažniji zadatak je da „osmisli koncept pozorišta i radi na njegovoj realizaciji“, pojašnjava Hitrov.

„Osim toga, poziva druge reditelje da rade predstave, radi na usavršavanju glumaca, a i sam režira komade.“

Postavljanje Kusturice bio bi „totalni apsurd“, ocenila je Marina Davidova, glavna urednica uglednog časopisa Teatar, stručnog magazina o dramaturgiji i pozorišnoj kritici koji postoji od 1937. godine, u razgovoru za radio Govorit Moskva.

„To je megalomanski teatar, a on nije pozorišni reditelj – zašto mu davati u ruke tu ogromnu mašinu?“, zapitala je Davidova.

Daković kaže da se Kusturica „nije bavio pozorištem kao takvim“, ali da je po motivima vlastitog filma režirao operuDom za vešanje 2007. godine.

„Pretpostavljam da je [na mesto glavnog reditelja] izabran upravo zbog prethodnog iskustva, ma kako skromno bilo, pored očiglednih panslovenskih razloga“, kaže Daković.

Šta je Centralno akademsko pozorište Vojske Rusije

Hitrov kaže da u Centralnom akademskom pozorištu nije bilo „značajnih događaja još od raspada SSSR“.

„Važi za drugorazredno, čak trećerazredno pozorište“, navodi kritičar.

Ovo pozorište je ipak drugačije od ostalih – oduvek je bilo pod okriljem Ministarstva odbrane, a ne Ministarstva kulture kao većina u Rusiji.

Ipak, nije jedina ustanova kulture pod okriljem vojske – Ministarstvo odbrane Rusije ima sopstvenu filmsku produkciju, muzeje, ansamble i nekoliko pozorišta širom zemlje.

Međutim, ovo pozorište prednjači po značaju – nalazi se u srcu Moskve, u monumentalnom zdanju u obliku petokrake – „spomenika sovjetskoj vlasti“. objašnjava Hitrov.

Tokom dvadesetog veka, pozorišna trupa nastupala je tamo gde je Rusija ratovala – na frontovima u Drugom svetskom ratu, sukobima u Avganistanu i Čečeniji, piše portal Meduza.

Zabavljala je i ljude koji su radili na raščišćavanju terena nakon nuklearne katastrofe u Černobilju.

Međutim, danas „gotovo da se ne razlikuje“ od drugih pozorišta u Rusiji, kaže Hitrov.

„Iako se čini da vojska i pozorište ne mogu da idu ruku pod ruku zbog različitih vrednosti koje zastupaju, treba znati da se u Rusiji ovo pozorište pre svega povezuje sa umetnošću, a ne sa vojskom“.

Repertoar je „sasvim uobičajen“, dodaje.

„Na programu su Šekspir, Čehov, Ostrovski, Molijer i drugi autori čija se dela igraju širom sveta“.

• Vilijem Šekspir, „čarobnjak u razumevanju ljudske duše“ i pet vekova kasnije
• Zašto je Čehov, posle Šekspira, najizvođeniji autor

Poslednjih decenija, u predstavama su uloge imali poznati sovjetski i ruski glumci – Fajna Ranjevska, Nina Sazonova, Vladimir Zeljdin i Larisa Golubkina, piše na zvaničnom sajtu pozorišta.

Smatra se da je osnovano 6. februara 1930, kao Centralno pozorište Crvene armije, kada je trupa odigrala prvu predstavu Kineska istočna železnica(K.V.Ž.D), posvećenu Sovjetsko-kineskom ratu.

Ovaj rat iz 1929. godine trajao je dva meseca, a izbio je oko upravljanja železnicom kroz pokrajinu Mandžurija, koja je bila deo Transsibirske železice.

U Staljinovo doba, pozorištem je rukovodio Aleksej Popov, jedan od najznačajnijih sovjetskih reditelja.

„Popov se bavio se ruskim psihološkim pozorištem, a to je teatar podteksta, gde se radnja vrti oko toga šta se dešava u glavama junaka“, kaže Hitrov.

Predstavu koja ga je proslavila Popov je postavio 1938. godine – na vrhuncu Staljinovih represija.

Ovaj mračan period ruske istorije naziva se Velika čistka, a obeležili su ga progoni, mučenja i ubistva civila širom zemlje.

„A Popov je režirao Ukroćenu goropad – veselu komediju Vilijema Šekspira“, podseća Hitrov.

Centralno pozorište je „decenijama važilo za konzervativno“, ali Hitrov ocenjuje da se poslednjih godina menja.

„Zapošljavaju se mladi ruski stvaraoci, kao što je pozorišni reditelj Danil Čašin [rođen 1989. godine]“.

U Barseloni održan Pučinijev koncert za sobne biljke

Šta je Kusturica govorio o Putinu?

Poslednjih godina, Kusturica je više puta javno podržavao politiku predsednika Rusije.

„Rusija treba da štiti Ruse koji žive u Ukrajini“, rekao je Kusturica za agenciju Tas početkom marta 2014. godine, dve nedelje uoči spornog referenduma na Krimu koji je označio početak otcepljenja ovog poluostrva.

Zbog podrške ruskom režimu, 2015. mu je zabranjen ulazak u Ukrajinu, gde je trebalo da nastupi sa njegovim bendom The No Smoking Orchestra.

Dve godine kasnije, pošto je Kusturica sa bendom nastupio na Krimu, Ukrajina ga je optužila da „poziva na separatizam“ i zapretila petogodišnjom zabranom ulaska.

Kusturica je tada rekao da je „Krim deo Ruske Federacije“.

Putin je 2016. odlikovao reditelja Ordenom prijateljstva za „poseban doprinos miru i razumevanju među narodima“.

Još tada je Kusturica izrazio želju da „češće dolazi u Rusiju i da tu snimi film“.

• Ko je Vladimir Putin
• Kakve je sankcije Zapad uveo Rusiji – kakav je odgovor Moskve

O ruskom lideru govorio je iz ličnog ugla i u pozitivnom svetlu.

„On [Putin] je dobar čovek. Od kada je na vlasti, srpski narod je počeo da oseća poštovanje“, izjavio je 2017. u intervjuu za francuski list Le žurnal de dimanš (Le Journal De Dimanche).

„Na Zapadu je predstavljen kao đavo. To su laži! On je pošten čovek“.

U nedavnom intervjuu za Izvestija, Kusturica je podržao i Putinovu odluku da prizna samoproglašenu nezavisnost Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR).

Situaciju u Ukrajini uporedio je sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji, rekavši da bi se u LNR i DNR desilo „isto što i Srbima u Hrvatskoj kad Rusija ne bi priznala nezavisnost“ otcepljenih teritorija, prenosi TV Ren.

Zašto je Kusturica važan za kinematografiju?

Emir Kusturica je „amblematski reditelj“ domaće kinematografije, smatra Nevena Daković, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i filmska kritičarka.

„Priča o Emiru Kusturici je priča o usponu i padu Jugoslavije“, kaže Daković.

„Na početku njegovog stvaralaštva, to je priča o zemlji koja iščezava, a kasnije postaje gorko-sladak i nostalgičan osvrt na zemlju koju smo izgubili“.

Podseća je Kusturica u bivšoj Jugoslaviji snimio filmove Sjećaš li se Doli Bel (1981), Otac na službenom putu (1985) i Dom za vešanje (1988).

Daković ocenjuje da je Sjećaš li se Doli Bel„ vrhunac novog jugoslovenskog filma, koji počinje 1960-ih sa Crnim talasom, a u „produženoj završnici traje do početka raspada Jugoslavije“.

„U tom filmu prikazani su porodica i odrastanje kao metafora za politiku zemlje koja počinje da puca po etničkim granicama posle smrti [predsednika Josipa Broza] Tita“.

Kusturičin stil je „odraz upisivanja jugoslovenskog prostora u ono što danas nazivamo globalni jug, kojem pripadaju siromašne zemlje u stalnim političkim previranjima“, ocenjuje Daković.

Raspad zemlje Kusturica dočekuje u Americi i tamo počinje novo razdoblje u njegovom stvaralaštvu, smatra ona.

Kusturica se tada „opredelio da pripada istoriji srpske kinematografije“.

Upravo je rediteljevo opredeljenje razlog što su i njegovi raniji filmovi, snimljeni u Jugoslaviji, „retroaktivno počeli da se posmatraju kao deo istorije srpske kinematografije“, objašnjava Daković.

Kusturicu je, smatra, „nezahvalno posmatrati samo kao filmskog autora“.

„Njegov značaj prevazilazi granice filmske produkcije i Kusturica postaje značajna figura za stvaranje nacionalnog identiteta“.

Ko je Emir Kusturica?

Dobitnik je dve prestižne nagrade Zlatna palma u Kanu za filmove Podzemlje (1995) i Otac na službenom putu (1985), kao i brojnih evropskih nagrada.

Kusturica je „praški đak“ – filmsku i TV režiju studirao je na FAMU u Pragu, kao i drugi čuveni reditelji sa prostora Jugoslavije – Goran Marković, Srđan Karanović, Lordan Zafranović i Goran Paskaljević.

Tokom ratova 1990-ih, nije osuđivao režim Slobodana Miloševića, zbog čega je označen kao čovek koji ga je prećutno podržavao.

Reditelj je to demantovao u intervjuu za nedeljnik Vreme 2001. godine.

„Kod mene postojala neutralnost ili neverovanje da je Milošević babaroga u onoj mjeri u kojoj su Slovenci i Hrvati to znali od početka […]

„Bio sam stavljen u tešku poziciju: mogao sam da biram između toga da postanem nacionalni heroj u sredini gdje sam rođen, ili da budem omražen kod jednog dijela svijeta koji je želio da čuje od mene ključnu rečenicu da je Milošević fašista i gad, a koju ja nisam izgovorio“, rekao je.

Bavi se i muzikom – frontmen je sastava Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra.

Kusturica je 2008. godine osnovao Međunarodni filmski i muzički festival Kustenforf, koji se održava u Drvengradu na Mećavniku.

Gosti festivala su tokom godina bile svetske zvezde, poput američkog glumca Džonija Depa i italijanske glumice Monike Beluči.

Tinejdžerski rok bend svira za mir u Ukrajini

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]