Rusija, Srbija i lažne vesti: Pretnje proterivanjem zbog kritike Moskve – lažna vest uznemirila Ruse u Srbiji

Pojedine ruske državljane koji borave i žive u Srbiji uznemirila je netačna informacija deljena na društvenim mrežama da „mogu biti deportovani ili izručeni Rusiji za blaćenje svoje zemlje“.

Posebno su bili zabrinuti članovi neformalne grupe „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“, koji su se okupljali na skupovima podrške Ukrajini održanih od početka ruske invazije.

„Ljudi koji dolaze iz Rusije i Belorusije su navikli da žive u diktaturi, posebno u poslednjih nekoliko godina, gde im policija može uraditi bilo šta i zato su veoma osetljivi na ovakve informacije“, kaže Pjotr Nikitin, jedan od članova.

Zbog toga su uputili otvoreno pismo Ministarstvu unutrašnjih poslova i zatražili javnu potvrdu da neće biti „deportacija i ekstradicija“ ljudi koji izražavaju protest protiv režima i rata u Ukrajini.

„U skladu sa Ustavom Republike Srbije sloboda mišljenja i izražavanja zagarantovana, te stoga ovakvi navodi nemaju nikakvog osnova“, odgovorili su iz MUP-a u saopštenju.

Ministarstvo je pozvalo medije da „ne šire lažne informacije i neproverene vesti koje se pojavljuju na društvenim mrežama i time uznemiravaju javnost“.

• Da li u Srbiji možete da odgovarate za isticanje ruskog ratnog simbola – „Z“
• Da li Putin može biti krivično gonjen za ratne zločine u Ukrajini
• Šta se desi kada stigne dojava o bombi u avionu tokom leta

Međutim, Nikola Kovačević, pravnik koji se bavi pitanjima ljudskih prava, upozorava da su se prethodnih godina ovakvi slučajevi događali.

„Bio bih oprezan kada bih slušao izjave Ministarstva unutrašnjih poslova da Srbija ne izručuje ljude za slobodno izneto mišljenje, jer je to već učinila u prošlosti“, kaže Kovačević, koji je nedavno dobio prestižnu Nansenovu nagradu za ljudska prava.

Komitet Ujedinjenih nacija protiv torture osudio je Srbiju jer je 2017. godine Turskoj izručila Dževdeta Ajaza, kurdskog političara optuženog za terorizam i podrivanje ustavnog poretka u toj zemlji.

U januaru 2022, Srbija je izručila jednog političkog aktivistu Bahreinu, zemlji u kojoj se još uvek izvršava smrtna kazna, uprkos privremenoj meri odlaganja deportacije koju je izrekao Evropski sud za ljudska prava.

Kako je lažna vest uznemirila Ruse u Srbiji

pProcenjuje se da je oko 20.000 ljudi napustilo Rusiju od početka rata u Ukrajini 24. februara, pa do sredine marta,

Po uvođenju sankcija Rusiji, avio saobraćaj iz ove zemlje ka Evropi je obustavljen, ali je Beograd jedan od retkih evropskih gradova u koje se još može stići avionom iz Moskve.

Srbija je podržala rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, ali je jedina zemlja u Evropi i kandidat za članstvo u EU koja se nije pridružila sankcijama protiv Moskve.

Tačan broj ruskih državljana koji su od početka rata stigli u Srbiju nije poznat, kao ni broj onih koji su se pre invazije nastanili u Srbiji.

Za 12 godina života u Srbiji, tridesettrogodišnja Ruskinja Saša Seregina stekla je utisak da „zvanična Srbija i većina građana podržavaju ruskog predsednika Vladimira Putina“.

Seregina smatra da se glas njenih istomišljenika „čuje slabije nego glas proruske strane“.

„Ipak, nismo imali problema da organizujemo antiratne proteste, imali smo vrlo korektnu zaštitu policije“, dodaje.

Na Fejsbuku je 2. aprila u grupi Rusi u Srbiji, koja ima nešto više od 13.000 članova, objavljena tvrdnja da ruskim državljanima u Srbiji preti „deportacija po hitnom postupku“ ukoliko se usprotive zvaničnoj politici Moskve.

U objavi se citira navodni intervju ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina neimenovanom mediju.

„U Srbiju… pristižu ljudi koji počinju da blate sopstvenu državu, šire očigledne laži i raspiruju međunacionalnu mržnju, a pošto su takva dela već obuhvaćena Krivičnim zakonikom Ruske Federacije […], takvi građani će biti odmah proterani iz zemlje uz doživotnu zabranu povratka u Srbiju“, navodi se.

Ova objava je u međuvremenu izbrisana.

Od početka rata u Ukrajini, Rusija je sprovela nekoliko izmena Krivičnog zakona, ograničivši slobodu govora u toj zemlji.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 4. marta potpisao zakon kojim se uvode kazne – maksimalno do 15 godina zatvora, za „širenje lažnih informacija o dejstvima oružanih snaga Rusije“, kao i za „pozivanje na uvođenje sankcija Rusiji“.

Zatim je 25. marta Putin potpisao još jedan zakon kojim se kriminalizuje „širenje lažnih informacija i javna diskreditacija državnih organa Rusije koji rade u inostranstvu“.

I za ovo delo je predviđena maksimalna kazna na 15 godina zatvora.

Moskva invaziju na Ukrajinu ne naziva ratom, već „specijalnom vojnom operacijom sa ciljem demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine“.

• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• Život pod ruskom okupacijom: „Izdržaćemo sve do oslobođenja“

Šta su deportacija i ekstradicija?

Termin deportacija „ne postoji“ u srpskom zakonodavstvu, kaže Nikola Kovačević.

„Kolokvijalan je i koristi se da opiše vraćanje ljudi iz jedne zemlje u drugu protivno njihovoj volji“, dodaje.

Nasuprot tome, ekstradicija postoji u domaćem zakonodavstvu, a kolokvijalno se naziva izručenje.

Kovačević kaže da se pod tim podrazumeva „međunarodno-pravna saradnja dve države, koje na osnovu sporazuma zajedno rade na otkrivanju i kažnjavanju počinilaca krivičnih dela“.

Time se omogućava da neko bude uhapšen u jednoj državi, a zatim izručen drugoj radi suđenja ili odsluženja kazne.

Kada ekstradicija ne može da se sprovede

Izručenje može da se sprovede, između ostalog, samo ako postoji odluka suda.

„Ekstradicija se ne može sprovesti vansudski“, ističe Kovačević.

Takođe, ekstradicija se ne može razmatrati za krivična dela koja ne postoje u srpskom zakonodavstvu.

„Ako je Rusija uvela krivično delo za kritikovanje režima i agresije koja se trenutno dešavaju u Ukrajini, to u Srbiji ne može da bude osnov za ekstradiciju“, kaže pravnik.

Međutim, dodaje da „represivni režimi pronalaze način da prevaziđu ovu pravnu prepreku“.

„Političkim neistomišljenicima lepe etiketu terorista ili podrivača ustavnog poretka, a takva krivična dela postoje i u Srbiji“, kaže.

Kovačević podseća da će članstvo Rusije u Savetu Evrope formalno prestati u septembru 2022. godine.

A to znači da „građani Rusije više neće moći da se obrate nikome, osim ruskim organima, ukoliko im budu prekršena ljudska prava“.

Time se Rusija „udaljava od evropskog sistema ljudskih prava i približava zemljama kao što su Kina i druge azijske i afričke zemlje“, ocenjuje on.

• „Oko za oko“ – zašto raste podrška smrtnoj kazni u Srbiji
• U Saudijskoj Arabiji u jednom danu izvršena 81 smrtna kazna

Kako se ekstradicija sprovodi

Osnova saradnje dve zemlje su bilateralni i multilateralni sporazumi o saradnji u ovoj oblasti, kaže Kovačević.

Mogu se izručiti „osumnjičeni koji beže od organa istrage, kao i oni protiv kojih je doneta osuđujuća presuda“ objašnjava.

Kada se begunac nađe van granica zemlje koja ga goni, raspisuje se međunarodna poternica Interpola, međunarodne organizacije za policijsku saradnju.

„Kada policija uhapsi lice sa poternice, predaje ga u nadležnost višeg javnog suda ili tužilaštva“, dodaje Kovačević.

Država u kojoj je poternica raspisana dobija obaveštenje da je begunac uhapšen i tada može da zatraži izručenje.

Da bi se izvršilo, država koja traži begunca mora da „dokaže da postoji osnovana sumnja ili osuđujuća presuda“.

Zatim viši sud na teritoriji gde je begunac uhapšen odlučuje o ekstradiciji.

Kako bi doneo odluku, mora se ispitati „da li bi uhapšeni bio mučen, ubijen, osuđen na smrtnu kaznu ili slično“ ukoliko bi se ekstradicija sprovela, kaže Kovačević.

Država koja traži izručenje cmora da uputi diplomatske garancije da će obezbediti poštovanje ljudskih prava“ koje „ne smeju biti šablonske, već individualne“, kaže.

Vlasti te države „moraju da procene da li je u redu da se izručenje sprovede“.

„Interes da čovek ostane živ je iznad interesa da mu se sudi“, dodaje Kovačević.

Ako viši sud donese odluku o izručenju, oni kojima preti ekstradicija imaju pravo žalbe pred apelacionim sudom.

Na kraju, odluku o izručenju potpisuje ministar pravde.

‘Izvanredna saradnja‘ srpske i ruske policije

Pored antiratnih protesta, beogradska policija obezbeđivala je i velike skupove podrške Rusiji i predsedniku Vladimiru Putinu kada su se ulicama vijorile zastave sa slovom Z, ruskim ratnim simbolom u Ukrajini.

Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova trenutno u tehničkom mandatu, rekao je krajem marta da „Srbija nikada neće biti deo antiruske histerije u kojoj se otima imovina državljanima Rusije i Ruske Federacije, baš kao ni što neće zabranjivati ruske medije“.

Policije dve zemlje imaju „izuzetnu saradnju“, rekao je tada Vulin tokom sastanka sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocanom-Harščenkom.

Ministarstvo sarađuje „sa svim drugim bezbednosnim strukturama na zajedničkom zadatku borbe protiv transnacionalnog organizovanog kriminala“, dodao je on.

Tokom jedne od čestih Vulinovih poseta Moskvi, krajem prošle godine pojavili su se navodi o formiranju zajedničke „radne grupe za borbu protiv obojenih revolucija“.

Ovu informaciju je kao netačnu odbacio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekavši da „ne postoji nikakva radna grupa“.

Međutim, u zvaničnom saopštenju MUP-a sa sastanka Vulina i sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaja Patruševa navodi se da se slobodne zemlje moraju odupreti „obojenim revolucijama“, čiji je cilj „narušavanje državnosti pod izgovorom demokratizacije“.

Ruski opozicioni aktivista Vladimir Kara-Murza optužio je Vulina da tokom jednog od susreta sa Patruševim predao snimke sastanka ruskih opozicionara održanog u Beogradu.

Zbog toga je, tvrdio je Kara-Murza, njegov kolega i kritičar Kremlja Andrej Pivovarov kasnije uhapšen u Sankt Peterburgu.

Vulin je ove optužbe odbacio kao neistinite, i najavio tužbu.

Iz Evropske unije sve češće stižu jasne poruke o očekivanjima od zemlje kandidata za članstvo da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa Unijom.

Sredinom marta pojedini liberalni poslanici u evropskom parlamentu tražili da se sa Beogradom zamrznu pregovori i obustavi finansijska pomoć dok ne uskladi poziciju prema Rusiji sa Briselom.

Ministar Vulin je tada odgovorio:

„Pišite nam ponovo kada u članstvo budete primali slobodne zemlje i narode.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]